I Bambija su pojeli

, ,

Vranjska javna preduzeća i ustanove su u prošloj godini u kafanama slupala oko 6,8 miliona dinara, ili, ako sve prevedemo na roštilj, pojedeno je oko 225.000 ćevapa

Finansijski izveštaji o poslovanju vranjskih javnih ustanova i preduzeća, njih ukupno 19, pokazali su da je na troškove reprezentacije iz gradskog budžeta prošle godine potrošeno oko 6.721.816 dinara. Ovako, ta suma se i ne čini preterano visoka, ali pretvorena u recimo ćevape, postaje zaista impresivna. Naime, pri prosečnoj ceni ćevapa od 30 dinara za komad dužine oko četiri santimetara, dobija se cifra od oko 225.000 pojedenih ćevapa. Kada bi se oni poređali jedan pored drugog, dobio bi se impresivan niz od čak devet kilometara, dakle visina najviše planine na svetu, Mont Everesta.

VRHOVI

Lokalni moćnici ovakve vrhove dosegli su bez problema, čak pokušavajući da prikriju neke od tragova koje su iza sebe neminovno morali da ostave. Ono, ispada da su rekorderi najpošteniji, jer je Goran Petrović, tadašnji direktor „Novog doma“, u izveštaju jasno stavio cifru od 1.100.000 dinara za preprezentaciju, za razliku od rekordera među ustanovama, Narodnog Univerziteta, koji je troškove reprezentacije razbio na čak pet delova. Analiza ovih podataka pokazuje svu raskalašnost sistema Miroljuba Stojčića, koji je ovde više od deceniju gotovo samostalno upravljao budžetom. Logika – ima se, može se – ovde je našla svoje najplodnije tle. Čitava priča ima i dobrih strana, jer bi vranjsko ugostiteljstvo svakako propalo da nije upumpavanja ovih sredstava.

No, šalu na stranu, bahatost vlasti još jednom je dobila svoju stvarnosnu potvrdu – ovde se može sve, jer malo ko koga pita šta i zašto radi. U takvoj situaciji, građanin pokorni, sve gladniji, može samo da se čudi šta ga je snašlo.

Ukupno devet vranjskih javnih preduzeća podnelo je Skupštini svoje finansijske izveštaje, a najveću potrošnju po pitanju reprezentacije imao je rečeni „Novi dom“. No, i oni imaju neko opravdanje – prošle godine organizovali su veliki skup „grejača“ iz čitave Srbije, a to košta. No, i bez toga bi cifra bila značajna. Drugi na listi je „Vodovod“, koji ima reprezentaciju za svaki respekt, od preko milion dinara. Ali, to kod vodovodžija nije jedina „reprezentativna“ stavka. Eto, u troškove reprezentacije, a preko onog miliona, treba svakako uračunati i troškove reklamiranja firme, od 286.000 dinara, pa troškove oglašavanja u novinama od 167.000, pa propagandu na tv-u i radiju od 120.000 dinara… Tako računato, „Vodovod“ bi skoro za polovinu premašio i neprikosnoveni „Novi dom“. Ali, Stojan Dimčić, direktor te firme, preminuo je prošle godine, a v.d. direktora „Vodovod“ je dobio tek u ovoj godini. Ipak, sva dokumenta potpisao je i predsednik UO Branimir Neđa Milojković.

– Moguće da je tolika reprezentacija, nemam pojma. Ja sam to predao, i nemam veze sa tim. Ako je tako u dokumentima, onda je tako – decidan je Milojković.

SITNICE

Veoma visoku cifru za reprezentaciju napravio je i „Komrad“, čak 637.000 dinara. To i nije najveći problem – za izvesne troškove „reklame i propagande“ „Komrad“ je u 2011. godini potrošio čak 812.030 dinara. Lepo bi bilo da direktor Dejan Ilić objasni o čemu je tu reč, ali on se uporno ne javlja na pozive „Vranjskih“. Mesecima. Nešto krije, biće.

Solidnu sumu za reprezentaciju ima i RTV Vranje, oko 383.000 dinara, ali su troškovi podeljeni na reprezentaciju u kafanama, i onu koja je neophodna u svakodnevnom radu te kuće.

– Veliki broj ljudi svaki dan prođe kroz našu kuću, i za to računi idu preko kafe kuhinje. Ovi drugi računi su isključivo od naših sredstava, za važnije goste, godišnjice i proslave, i za UO, jednom ili dvaput godišnje. Trudimo se da budžet za te namene koristimo restriktivno – kaže direktor RTV-a Zoran Veličković.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)