Entuzijazam bez sistemske podrške

,

Stepen samostalnosti u odlučivanju lokalnih vlasti još uvek u najvećoj meri zavisi od pozicije i autoriteta njihovih lidera u novoizabranoj upravljačkoj strukturi u državi. To je, za one sa visokim integritetom, moguće „osvajanje slobode“ ali su za pravu decentralizaciju neophodna sistemska rešenja, među kojima i direktan izbor predsednika opština i gradonačelnika, smatra gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić

Budžet Kruševca projektovan za ovu godinu iznosi 2,6 milijardi dinara, od čega izvorne prihode grada čini tek oko 700 miliona, ili nešto manje od 27 odsto. Ustupljeni prihodi od Republike pune kruševačku kasu sa 63,4 odsto, ili 1,675 milijardi, dok je iznos transfernih sredstava sa planiranih 235 miliona povećan na 480 miliona dinara.

Prošlogodišnje izmene zakona o finansiranju lokalnih samouprava kojim je učešće gradova i opština u porezima na zarade uvećano sa 40 na 80 odsto, „podigli“ su prihode grada za oko 600 miliona dinara, (na 1,2 milijarde, ili 40 odsto budžeta), ali je, prema oceni stručnjaka, iako olakšano, finansijsko opstajanje lokalnih samouprava, pa time i Kruševca, ostalo krajnje neizvesno i u velikoj meri zavisno od odluka na nivou države. Analitičari, takođe, upozoravaju da je „ono što je dobijeno na mostu, izgubljeno na ćupriji“, te su kroz druge mehanizme, kao što su smanjene subvencije države za infrastrukturne radove i još neka druga davanja, efekti izmena Zakona o finansiranju prilično marginalizovani.

Ipak, po mišljenju novog gradonačelnika Kruševca Bratislava Gašića, ovaj novi deo gradskih prihoda omogućava Gradu da zadovoljava potrebe građana.

BORBA ZA VEĆ STEČENO

– Ako ne dođe do izmena tog zakona, koji, iako nakaradno donesen, ipak garantuje lokalnim samoupravama više novca, svi gradovi, pa i Kruševac, moći će da sve svoje aktivnosti finansiraju – smatra Gašić, ocenjujući da bi Kruševac sa ovakvim finansijskim prilivima mogao da prihvati i dom zdravlja, ali i neke druge, još uvek republičke institucije na „svoja pleća“ i brine se o njihovom poslovanju.

Premda demantuje optužbe da se sa najavljenim rebalansom gradskog budžeta „odugovlači“ jer se čeka mišljenje Beograda, Gašić ipak ukazuje na to da odluke o lokalnom budžetu još uvek veoma zavise od onih na vrhu države.

– Nije tačno da smo mi sa rebalansom čekali na mišljenje Beograda, već smo čekali da vidimo da li će se promeniti Zakon o finansiranju lokalnih samouprava – precizira naš sagovornik, a na pitanje da li to znači da postoji opasnost da bi se zakon mogao izmeniti na štetu lokalnih budžeta, kaže – postoji.

– Problem je što je republička kasa, baš kao i kasa Kruševca, uništena u proteklih 12 godina. Ogroman minus, ogromna rupa. Jedan od predloga vlade je da se i ovaj zakon promeni, pri čemu mi, predstavnici lokalnih samouprava, insistiramo da ostane isti, a da država svoju kasu popuni na neki drugi način. U protivnom, rupa u republičkom budžetu će samo delimično biti zakrpljena, ali će zato 156 opština i gradova u Srbiji ostati bez mogućnosti da finansiraju svoje obaveze. Jeste zakon nakaradan, ali omogućava da lokalne samouprave prežive.

Iako smatra da gradovi i opštine u ovom trenutku imaju „prilične“ nadležnosti u kojima su potpuno samostalne, gradonačelnik Kruševca ipak naglašava da „one same, bez države ne mogu da funkcionišu iz milion razloga“. Kao jedan od primera navodi nedovoljna ovlašćenja lokalnih vlasti u odnosu na postojeće privredne subjekte.

– Agencija za privatizaciju i dalje drži sva preduzeća po Srbiji. Zašto zastupnike kapitala ne može da postavlja lokalna samouprava, već država. Oni drže firme u zarobljeništvu godinama, stečajevi se vode čak i po deceniju i duže… To je neverovatan paradoks. Lokalne samouprave su gradile sva ta preduzeća, a prodaje ih neko treći ko nije ni učestvovao u tome. Mi ćemo to u Kruševcu promeniti, ali samo na osnovu autoriteta gradonačelnika. Borićemo se, međutim, da se to institucionalno reši, da se sistemski promeni – kaže prvi čovek Kruševca.

Baš kao i sve ostale odluke koje idu u susret decentralizaciji (čitaj delogiranju centralne administacije), tako i Zakon o decentralizaciji, odnosno povraćaju imovine lokalnim samoupravama, u praksi donosi mršave i zakasnele rezultate. Istina, deo odgovornosti leži i na samim lokalnim zajednicama koje u većini slučajeva, kao i u Kruševcu, još nemaju pripremljene spiskove imovine koju potražuju od republike.

– Prvog dana po dolasku na mesto gradonačelnika tražio sam da mi se dostavi spisak imovine grada, ali on ne postoji jer se godinama nije vodilo računa o njoj – navodi Gašić, podsećajući da bi pod upravljačku kapu Grada trebalo da se vrate i važne institucije, poput Policijske uprave, osnovnog zdravstva i osnovnog obrazovanja.

– Nedavno sam u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije, tražio da nam se omogući da kupimo Dom JNA i kasarnu, jer nameravamo da tamo napravimo letnju scenu, mini-pič terene i druge prateće sadržaje. Ali, šta uraditi kada nešto što vredi 300.000 evra, Poreska uprava proceni na 1,5 miliona evra – pita se Gašić.

AUTORITET DIREKTNIH GLASOVA

– Nije dobro kad građani dobiju informaciju da iz Kruševca samo odlazi novac, a ništa se ne vraća – kaže, između ostalog, gradonačelnik Kruševca.

– To nije tačno. Mi, primera radi, sada imamo u izgledu da do kraja godine dobijemo oko 200 miliona dinara za nekoliko projekata, što nije mali novac – objašnjava on. Ipak, na pitanje na koji način je Grad stigao do tih sredstava, „priznaje“ da su ona „rezultat ličnog autoriteta“ i time otvara još jedno „decentralizaciono“ pitanje – izbora i kvaliteta lokalnih lidera.

– Očigledno je da nije dobra praksa da se gradonačelnici i predsednici opština biraju ovako kako se to sada čini, odlukom odbornika, već na direktnim izborima. Tada će iza imena gradonačelnika stajati autoritet direktne volje građana, pa neće biti tako čest slučaj da na to mesto dođu nesposobni i ljudi bez vizije, samo zato što ih podržava stranka – ocenjuje Gašić, potvrđujući da još uvek mnogo toga zavisi od unutarstranačkih odnosa onih koji su na vlasti, ali smatra da je danas taj odnos mnogo demokratičniji nego u prethodnom periodu. U tom smislu, on u ovom trenutku ne vidi ozbiljnije kočnice niti administrativne procedure koje otežavaju razvoj grada, dovođenje investitora. Više zamerki ima na lokalne vlasti koje, kako kaže „kukaju na Republiku jer ne znaju šta hoće, nemaju ideju ni kreativnost“.

Čini se da će, osim u pojedinim aspektima, kao što je očuvanje već stečenog, decentralizacija, iako utemeljena i državnom strategijom, nakon novih izbora ponovo morati da „čeka pravo građanstva“, da generalno nedostaje razumevanje ovog pojma, ali i spremnost da se njime ozbiljno bavi u trenutku kada se „gase brojni požari“ u vitalnim državnim funkcijama.