Sede u kafiću dva na izborima poražena gradska funkcionera, inače netom ispala iz svih podzemnih kadrovskih kombinacija, i razgovaraju. Zaneli se tako ljudi, pričaju o Makijaveliju i danima vlasti, pa ne primetiše kad prođe sat. Tada jedan od njih primeti nešto osobito: abe, ne zvone ni telefoni, ne zovu iz partiju, ne zovu novinari, čak ni onija što stalno traže rabotu. Tad će ovaj drugi: takoj ti je to, nikome više nismo interesantni.
Priča druga ide ovako. Sedi u kafani bivši direktor, kadar partije netom poražene na prethodnim izborima, inače slupan u svim pacovskim varijantama za ostanak na funkciji, i jada se okupljenima: kad postana direktor, sve žene su mi govorile da sam se mnogo prolepšao, naročito službenice iz moju firmu, ali i poznanice iz grad na koje sam imao merak još kao tinejdžer; ovih dana, iste te kažu da su nešto mnogo zauzete, ni jedna nema vreme za mene, kao imaju, razumeš?
Šta je naravoučenije? Ne pišem ovo zbog ovih što su ga izduvali, nego zbog onih koji su sada došli. E, baš ti što su sada došli moraju da znaju da će jednog dana izgubiti izbore i pasti sa funkcije. Hoću da kažem da pametan uči na iskustvu drugih, a budala na svom. Pa neka svako od njih vide šta će i kako će. Da posle ne bude – nisam znao.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.