Ako ti nešto treba, ponesi od kuće

Eko Taxi Vranje

, Od Vlasine i Vlasinskog jezera nisam nešto lepše video: Srđan Djoković

Nema mleka, svežeg mesa, izbor alkohola više je nego bedan, za hleb se mora unapred upisivati, pa se tako ponuda turistima na „biseru“ može zaista kritikovati iz svih uglova. Nema više ni trgovaca iz Bugarske, koji su nekada bili hit pijace



 

Svi se slažu da je Vlasinsko jezero ove godine pusto kao retko kada pre. Nema kupača, nema gužvi u prodavnicama, kampu, na pijaci, nema čak ni mnogo vozila koja prolaze glavnom Vlasinskom džadom. Prazne su i mnoge vikendice, čak se i samo jezero povuklo za nekoliko metara, pa je tako otužna ovoletnja slika „bisera južnosprskog turizma“ kompletna. Sad, ima dve škole mišljenje na temu zašto je to tako. Jedna tvrdi da je Srbija, a sa njom i Srbi, toliko propala da je i izlet na Vlasinu preskup za većinu prosečnih građana, onih koji su do sada upumpavali kakav – takav novac ovde. Drugi pak tvrde da desetak dana na Vlasini čak i više košta nego isto to vreme negde na moru, u Grčkoj recimo. Istina je negde na sredini, ali to ne menja sliku lepe, ali prazne Vlasine, u sred sezone koja je ovde znala da okupi i po desetak hiljada ljudi u danima kada je u Vranju na plus 40 vrlo neprijatno bitisati.

PROMENE

Ono, mora se priznati, promena ima. Prvo, komletno je sređen prilazni put od Surdulice do jezera, i sada se ta nimalo jednostavna deonica može preći za petnaestak minuta. Novica Tončev, novi – stari predsednik Surdulice, još jednom se držao svog predizbornog slogana „Pokazali smo razliku“, jer razlike zaista ima. Ono, Novica nas gleda sa gotovo svake javne površine na Vlasini, i poručuje da će biti odgovoran jer je proveren. I začudo, nije daleko od istine. Pored jezera napravljeno je nekoliko lepih drvenih vidikovaca, koji, gle čuda, još uvek nisu ruinirani, postavljen je veliki broj kontejnera i korpi za otpatke koji se redovno prazne, i promene, bar u pogledu higijene, upadljivo su vidljive.

Novina je i „rendžerska“ služba, koja se ovde bavi mnogim poslovima, od kontrole vodenog saobraćaja do divlje gradnje. Pasionirani posetioci Vlasine raduju se zabrani prilaska kolima jezeru, redovnoj kontroli ribolovaca, zabrani da se kampuje gde ko zavrti… Rendžeri sa sobom nose i fotoparate, odmah slikaju prekršaje na licu mesta, i jasno pokazuju da i na Vlasini, potpunoj divljini, nekog reda ipak mora biti. Ono, ima par divljih šatora preko puta regularnog kampa, al sad, da se ne traži dlaka u jajetu.

– Ova sezona za  najmanje 30 odsto je slabija od prethodne. Nema narod para. Ja sam za radnju uzeo 200.000 dinara kredita, marže su mi manje od kamate, pa ti vidi. Al gura se nekako – kaže Dragan, vlasnik apartmana „Boni“ u sklopu koga radi i prodavnica.

Vlasinci najveću muku muče sa cigaretama, koji ovde ima veoma malo, i to veoma čudnih. Dolaze samo četvrtkom, pa ko prvi do cigara… Nema ni mleka, svežeg mesa, izbor alkohola po prodavnicama više je nego bedan, za hleb se mora unapred upisivati, pa se tako ponuda turistima na „biseru“ može zaista kritikovati iz svih uglova. Nema više ni trgovaca iz Bugarske, koji su nekada bili hit pijace, pa se sve vraća na nekadašnji nivo – ako ti nešto treba na Vlasini, ponesi to od kuće.

U sivu sliku planinske leppotice uklopila su se i tri turistička objekta, koliko ih Vlasina ima. „Evropa“ i „Narcis“ sede poluprazni, dok je poseta u objektima „Elektrane“ nešto bolja. Kako i ne bi, kada pun pansion staje oko 1.300 dinara, a litar vina, sa sve fiskalnim računom, košta gotovo kao u vranjskim prodavnicama. Ali, ovoga leta, ni to nije preterano atraktivan mamac za turiste.

I POKUŠAJI

E, tako je kako je, al ima i rešenih da toj tužnoj priči stanu u kraj. Tončev, naravno. Svestan da i sam status Vlasine, „prirodno dobro izuzetnih vrednosti“, može da privuče zainteresovane, dao se na posao.

„Vlasinsko leto“ već je postalo brend, ali i on je pomalo sumnjiv. Naime, ovde se taj događaj odigrava na stadionu, a kao bina služi nekadašnji spomenik vlasinskim partizanskim herojima. Na sramotu, njihova imena su prekrečena, i drečavim bojama sada je to reklama za „Vlasinsko leto“. Da su Vlasinci odavno rasčistili sa komunizmom svedoči i propast spomenika narodnom heroju Ratku Pavloviću, na jednom od visova iznad jezera. Šta li radi SUBNOR?

No, novo je vreme, i nove su šanse. A Novica Tončev šansu je prepOd Vlasine i Vlasinskog jezera nisam nešto lepše video: Srđan Djokovićoznao u porodici Djoković. Priča se da je Novičin ulazak u Predsedništvo SPS-a proslavljen upravo u restoranu porodice Djoković u Beogradu, i da su tamo bili i Dačić i Mrka i čitava prva ekipa vladajuće partije. E, tamo je došlo do prvih kontakata Djokovića i Tončeva.

Nastavak priče desio se ovoga jula, najpre u Surdulici, a onda i na Vlasini. Dolazak Srđana Djokovića, oca proslavljenog tenisera Novaka, ovde je malne događaj sezone. Kao dobar domaćin, Tončev ništa nije prepustio slučaju, nego je za visokog gosta organizovao doček kakav  dolikuje – trubači, oduševljeni pioniri, folklor, sve po redu i pravilu.

Posle Surdulice, i sama Vlasina, svečana večera i pripadajući vatromet, koliko da uplaši iznenađene Vlasince.

Ni gost nije bio škrt, pa je prisutnima podelio stotinak majci sa Novakovim likom, ali i mnogo komplimenata koji su možda nagovestili da će ova poseta imati i nekakav konkretan epilog.

– Mnogo sam putovao, ali od Vlasine i Vlasinskog jezera nisam nešto lepše video. Vi u toj planini i jezeru imate nešto što drugi nemaju – divan spoj planine i jezera – rekao je Djoković otac na Vlasini.

Kao iskusan ugostitelj, Djoković je primetio da Vlasini „malo treba“ da postane „turistička destinacija visokog kvaliteta“.

– Srbija danas nema takav spoj jedne planine koja je sinonim nenarušene prirode i jezera koje je pravi dragulj u lepoti visoravni – rekao je Djoković.
Tončev se, kažu, topio od miline, ali se nije prepustio osećajima, nego je, u pola glasa, nagovestio da ova poseta može da se izrodi i u ozbiljniju saradnju.
– Uputio sam poziv porodici Djoković ne samo da posete Vlasinu, već da budu i njeni promoteri, što bi bilo od zajedničkog interesa – kazao je Tončev posle razgovora sa svojim gostom. On nije krio želju da sa Djokovićima uspostavi čvršću saradnju i da je to bila tema razgovora tokom posete Vlasini.

I sad, videćemo. Danas, Vlasina je otužno mesto za one koji žele odmor u tišini, daleko od civilizacije i bilo kakvih sadržaja. Koliko ima takvih, pokazuje i činjenica da je od nekadašnjih osam prodavnica na samom jezeru danas zatvoreno pet, da nema ko da vozi skutere i pedaline po jezeru, da nema kupača, pa čak ni tradicionalnih berača borovnica. Jednom rečju,  malo čega ima ovde, osim netaknute prirode i tišine. To ne znači da će i sutra biti isto – ima planova, i ima ljudi spremnih da situaciju menjaju. Sad, kome će se to svideti, kome neće, teško je predvideti. Ideologija „ne diraj ništa, dobro nam je i ovako“, ima ovde nemali broj pristalica, i njeno delovanje vidljivo je na svakom koraku. Nažalost, reklo bi se.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar