Runi i Vojska nisu krivi

,

U prvostepenom postupku nije dokazano da iza rušenja kafane stoje Miško Manasijev kao neposredni izvršilac, niti Ivica Vojinović kao nalogodavac. U tekstu koji sledi „Vranjske“ pišu i o tome šta spaja ovaj slučaj sa razbojništvom u soliteru „A“ dvadesetak dana pre eksplozije u „Kuburi“ kada je od dvoje penzionera na silu oteto oko 80.000 evra

Miško Manasijev Runi (23) oslobođen je optužbe da je 26. oktobra 2009. godine podmetnuo požar koji je doveo do gasne eksplozije u kafani „Kubura“, a Ivica Vojinović Vojska (34) da ga je sa 1.000 evra mita, nameravajući da kasnije naplati višemilionsku štetu od osiguranja, podstrekao na izvršenje krivičnog dela „izazivanje opšte opasnosti“ koje je za posledicu imalo kompletno urušavanje tog ugostiteljskog objekta.

Prvostepenom presudom krivičnog veća Osnovnog suda kojim je predsedavao sudija Goran Antić u nedostatku dokaza oslobađajuća presuda izrečena je za još četvoricu optuženih u ovom postupku – Aleksandra Veličkovića (33) i Tomicu Nedeljkovića (29) za „izazivanje opšte opasnosti u pomaganju“ (bili pod optužbom da su Manasijevu obezbedili kanistere benzina i uneli ih u kafanu pre paljenja), dok su optužbi za „pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela“ oslobođeni Milan Jovanović Milta (23) koga je tužilaštvo pominjalo kao čoveka koji je u eksploziji povređenog Manasijeva navodno prebacio autom do Niša i Nišlije Petra Ivkovića Peru (26) optuženog da je prvooptuženom bio jatak, odveo ga u niški klinički centar gde mu je ukazana medicinska pomoć i krio ga nekoliko dana u svom stanu i još jednom „šteku“ u Nišu.

NEDOSTATAK DOKAZA

Manasijev pred sudom nije priznao izvršenje krivičnog dela. Navodno je kritične večeri otišao kući sat pre eksplozije, da bi u pet ujutro autobusom krenuo za Niš kod prijatelja preko koga je nameravao da nađe posao u tom gradu (to je potvrdila i njegova majka). Zadobijene povrede (opekotine po rukama, te povrede nanete tupim mehaničkim oruđem po leđima) Manasijev je navodno zadobio dok su u Nišu pokušavali da poprave prijateljev „jugo“, nakon što je planuo karburator, a on izgubio ravnotežu i pao na gomilu šuta i gvožđa. To su na suđenju potvrdili taj njegov prijatelj i još jedan svedok.

Vojinović koji je na suđenju negirao da je ikada komunicirao sa Manasijevim, kvalifikujući ga kao „obično dete koje nema nikakve veze sa paljevinom lokala“, za osigurani inventar naplatio je od osiguravajuće kuće 2,1 milion dinara (u to vreme oko 20.000 evra). Dalje detaljisanje u vezi sa alibijem ostalih nije tako zanimljivo za javnost koliko je bio zanimljiv iskaz šestooptuženog Nišlije Petra Ivkovića. On je otprilike u isto vreme kad i za „Kuburu“ zajedno sa Manasijevim bio optužen, a zatim i osuđen (nepravosnažnom presudom dobili po četiri godine i deset meseci zatvora) za razbojništvo u soliteru „A“ u centru Vranja iz oktobra 2009. Tada su maskirani razbojnici od penzionera Stevana i Mare Stamenković na silu oteli 80.000 evra iz stana. Postalo je krajnje zanimljivo kada je Ivković u jednom momentu tokom procesa za „Kuburu“ odlučio da potpuno promeni iskaz.

On je pre suđenja 19. oktobra 2010. godine pred istražnim sudijom ispričao da je kritične noći, posle poziva mobilnim telefonom od Milana Jovanovića Milte, svojim automobilom došao do KP Doma Niš. Tu je Jovanović navodno otvorio gepek auta kojim je stigao iz Vranja, a tamo je navodno ležao Manasijev koji ga je molio „da mu spase život“. Odvezli su se do Ivkovićevog stana, potom probali da mu saniraju povrede na privatnoj klinici, ali su odustali kad su im lekari rekli da moraju prijaviti slučaj policiji. Navodno je Ivković čuo telefonski razgovor Manasijeva i Vojske (nadimak Ivice Vojinovića, vlasnika „Kubure“). Manasijev je ovog kao pitao „šta da radi“, a Vojska poručio da će za dva, tri sata doći u Niš. Onda su Ivković i Jovanović odveli Mansijeva koji je navodno gubio svest u Hitnu pomoć Kliničkog centra u Nišu. Ivković je u istrazi čak opisao i povrede koje je imao Manasijev: „Tri ubodne rane na leđima skoncentrisane oko kičmenog stuba i u najvećoj od njih parče metalnog gelera“. Tokom jednosatne medicinske intervencije, pred nišku kliniku, prema Ivkovićevoj prvobitnoj verziji, došao je Vojska raspitujući se za zdravstveno stanje Manasijeva. Ivković je istražnom sudiji rekao da mu je Vojinović tada dao 350 evra da ih preda Manasijevu. U stanu koji je pronašao Manasijevu za oporavak od povreda ovaj mu je navodno priznao da je zapalio kafanu, da je došlo do eksplozije koja ga je odbacila do zgrade bivšeg SDK, da su ga pogodili geleri i da je zadobio opekotine po rukama i nogama. Za paljevinu mu je, prepričavao je Ivković, bilo plaćeno 1.000 evra, uz navodno Vojinovićevo obećanje da će „dobiti još kada ovaj naplati štetu od osiguranja“.

TUŽILAŠTVO SE ŽALILO
Presuda Osnovnog suda za „Kuburu“ dostavljena je Osnovnom tužilaštvu u Vranju 4. jula. Odgovarajući na dopis „Vranjskih“, osnovni tužilac Miodrag Mitić navodi da je ovo tužilaštvo, nezadovoljno presudom, 9. jula izjavilo žalbu Apelacionom sudu u Nišu „pobijajući navedenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja“.

Čim je počelo suđenje, Ivković menja ploču. Priča pred krivičnim većem da on nema baš nikakve veze s ovim slučajem, da ništa ne zna. Objašnjavajući zašto je dao onakav iskaz u istrazi, navodi da su dok je bio u pritvoru zbog krivičnog dela razbojništva u soliteru „A“ kod njega svakodnevno dolazili policijski inspektori, obećavajući mu da će imati drugačiji tretman u tom postupku ukoliko počne da „peva“ o „Kuburi“, da će čak biti pušten iz pritvora. Naveo je da je navodno dobio pismo vršioca funkcije višeg tužioca Zorina Zogovića kojim mu je navodno ponuđena „saradnja“. Podlegao je pritiscima i nadajući se izlasku na slobodu izmislio onu priču o „Kuburi“.

TREĆI ČOVEK

Prema rečima advokata Aleksandra STOJKOVIĆA, branioca Miška Manasijeva, dva paralelna procesa protiv Manasijeva i Ivkovića unela su dosta konfuzije u oba suđenja, posebno zbog prevrtljivosti ovog drugog.

– Naglašavam da su tokom suđenja provereni svi Ivkovićevi raniji navodi iz istrage i nijedan, ali nijedan se nije pokazao kao istinit. Ni u procesu za razbojništvo, kao ni u ovom za „Kuburu“, nije bilo nikakvih dokaza protiv Manasijeva, tako da će biti zanimljivo videti odluku više instance u vezi sa razbojništvom gde je on osuđen – kaže Stojković.

Ilustrujući svoje navode o nevinosti Manasijeva, advokat podseća na događaje posle njegovog hapšenja početkom jula 2010. godine.

– Vršili su tada pretres u njegovoj kući za oba dela, nisu ništa pronašli. U vezi sa razbojništvom u soliteru, među sedamnaest materijalnih tragova, što pljuvačke osumnjičenih, tragova krvi, kose i slično, nije pronađen njegov DNK. Ali je pronađen DNK Ivkovića i još jednog nepoznatog muškarca čiji DNK nije detektovan u bazi podataka u Beogradu, a nije se mogao potvrditi zbog nedostupnosti tog čoveka istražnim organima. Manasijeva uopšte nema ni u telefonskoj komunikaciji sa ostalima pre izvršenja oba dela. I na kraju, da li je logično da Manasijev prihvati da podmetne požar u „Kuburi“ za 1.000 evra ako je samo dvadesetak dana pre toga, kako se tvrdi u prvostepenoj presudi za razbojništvo, profitirao od razbojništva u kome je plen bio 80.000 evra – upitno će Stojković.

Govorilo se u javnosti da je jedan od mogućih učesnika u ovom razbojništvu napustio zemlju i skrivao se u Rusiji. Ivković je na suđenju za razbojništvo, podseća Stojković, čak priznao da je sa tom trećom osobom delio pare, da mu je pripalo 17.000 evra od plena. Taj treći čovek napustio je zemlju u avgustu 2010, o čemu je sud dobio dostavnicu graničnih službi, i to neposredno nakon hapšenja Manasijeva i Ivkovića.

Ovaj advokat ukazuje da je priča o povredama Manasijeva u eksploziji kod „Kubure“ bila najobičnija bajka.

– On je jasno na suđenju rekao kako je zadobio povrede u Nišu, to su potvrdili i svedoci. Pa da je imao gelere i da ga je eksplozija odbacila desetak metara, da li bi njemu bila pružena pomoć samo ambulantno, nakon čega je odmah otpušten na kućno lečenje – upitno će Stojković.

Na kraju, treba podsetiti da su obe presude, i za razbojništvo u soliteru, i za „Kuburu“, nepravosnažne, da konačnu reč ipak treba da da Apelacioni sud u Nišu i da obe priče još nisu dobile konačan epilog. 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)