IN jedino zbog kafića

, ,

Vranje je u svakom pogledu u stagnaciji pa je i ova škola u istoj situaciji. Podelila je sudbinu čitavog grada i države i nije mogla da ostane na istom nivou kao kada su tu obitavali velikani srpske kulture

Za upis u nekada elitnu obrazovnu instituciju, vranjsku gimnaziju, interesovanje kod učenika svake godine kontinuirano opada. Da to nisu prazne priče pokazuju podaci sa ovogodišnjeg upisa: uprkos niskim kriterijumima, nakon takozvanog drugog kruga, u ovoj školi ostalo je još slobodnih mesta. Prema rečima naših sagovornika, nekoliko je razloga za ovakvo stanje: želja roditelja da im deca steknu praktično znanje sa kojim će moći da se zaposle posle srednje škole, ali i pad kvaliteta nastave u gimnaziji kao posledica sveopšte društvene stagnacije.

BODOVI

Način organizovanja ovogodišnjeg završnog ispita u osnovnim školama doveo je do realnih rezultata, nižih nego prethodnih godina, pa samim tim i do sniženja kriterijuma za upis u srednje škole. Uprkos tome, u školi zbog koje su nekada učenici doživljavali šokove a njihovi roditelji nervne slomove ukoliko ne budu primljeni, ovog leta su za upis u gimnaziju bila potrebna 54 boda, mnogo manje nego pre samo nekoliko godina. Prema rečima Jovice Stevanovića, šefa lokalnog Odseka za obrazovanje, u Gimnaziji trenutno ima još 13 slobodnih mesta:

– Tačno je da interesovanje za školovanje u Gimnaziji Bora Stanković u Vranju kontinuirano opada, kao i da je u ovoj školi znatno niži prag za upis. Prema našim podacima, poslednji na listi upisanih ove godine je učenik sa svega 54 boda na društveno-jezičkom smeru. Na matematičkom smeru poslednji na listi ima blizu 78 bodova, a na informatičkom svega 58,5. Poređenja radi, u Srednjoj medicinskoj školi Izabel Emsli Haton, u kojoj su sva mesta popunjena, najslabije rangirani đak ima 87, 46 bodova.

Osnovana pre skoro 130 godina, vranjska gimnazija oduvek je važila za obrazovnu instituciju čiji su nekadašnji učenici postajali stručnjaci u svojim oblastima, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu. Ovde su nekada radili Radoje Domanović, Jaša Prodanović, Ljuba Davidović, a učili Djorđe Tasić, Milan Vlajinac, Jovan Hadživasinjević i mnogi, mnogi drugi. Stvari su se menjale iz godine u godinu, na gore, a razloga je više.

Milica Anđelković Jovanović, koordinatorka Kancelarije za mlade je nakon završene Gimnazije u Vranju stekla zvanje diplomiranog sociologa na Univerzitetu u Beogradu, svoju srednju školu pamti kao obrazovnu ustanovu koju su svi poštovali:

– Prijemni ispit pre 15 godina, kada sam ja upisala Gimnaziju, palo je oko 90 odsto prijavljenih. Toliko je visok bio kriterijum. Među njima sam bila i ja, nosilac Vukove diplome. Spremala sam taj prijemni za drugi krug celog leta. Trud se isplatio jer sam kasnije zaista bila privilegovana jer sam stekla široko opšte obrazovanje, iskustvo i socijalnu inteligenciju. – kaže ova bivša gimnazijalka.

Priroda posla joj je takva da je u svakodnevnom kontaktu sa mladima, pogotovo sa srednjoškolcima. Ono što je primetila jeste da na odluku dece pri upisu u srednje škole i dalje u velikoj meri utiču njihovi roditelji, koji ih, pritisnuti sumornom svakodnevnicom, upućuju na stručne škole, smatrajući da nema mnogo koristi od fakultetske diplome.

– U vreme kada sam  ja bila gimnazijalka, nadali smo se dobijanju posla posle fakulteta. Činjenica je da danas ne uspevaju obrazovani, kao da je hendikep biti obrazovan i vaspitan – dodaje Milica.

POSAO I STUDIRANjE

Srboljub Dimitrijević Kum, profesor filozofije na niškom Univerzitetu, bivši đak, profesor i direktor Gimnazije, kontinuirani pad interesovanja za ovu školu posmatra kao posledicu celokupne stagnacije društva:

– Gimnazija je jedno od važnijih mesta za opšte stanje duha grada. Škola kao što je Gimnazija je veoma bitna jer ona određuje Vranje. Ona napreduje ili stagnira zajedno sa gradom, zajedno sa čitavim društvom. Vranje je u svakom pogledu u stagnaciji pa je i ova škola u istoj situaciji. Podelila je sudbinu čitavog grada i države i nije mogla da ostane na istom nivou kao kada su tu obitavali velikani srpske kulture – objašnjava Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, Gimnazija mora da bude „intelektualno aristokratska institucija“ i da priprema učenike za zanimanja vrhunskog tipa. Međutim, takva nisu više aktuelna, jer se sve više kvalitetnih đaka odlučuje za stručna zanimanja koja će im kasnije doneti dobre novčane prihode.

– Vrlo se malo ulaže u obrazovanje, nemamo kvalitetne škole. To iznova dokazuju propusti države koji dovode do toga da se izdvoji milion dolara za srpskog državljanina koji je učestvovao u nekoj tuči u Americi, a da srednjoškolci iz Srbije koji osvajaju zlatne medalje na Matematičkoj olimpijadi jedva nalaze novac da otputuju na takmičenje. Eto na šta ova država baca akcenat – dodaje Dimitrijević.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)