, 
, 
, 
, 
U gradskoj vladi našlo se mnogo novih lica koja listom obećavaju promene, naravno nabolje: raskid sa dosadašnjom praksom, investicije, žestok rad i boljitak za sve građane, shodno predizbornim obećanjima
Posle konstituisanja nove lokalne vlasti prošle nedelje, izabrano je i Gradsko veće (GV) sastavljeno od članova Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) i njenih partnera – Jedinstvenom Srbijom, PUPS-om i SDPS-om. U gradskoj vladi našlo se mnogo novih lica koja listom obećavaju promene, naravno nabolje: raskid sa dosadašnjom praksom, investicije, žestok rad i boljitak za sve građane, shodno predizbornim obećanjima.
Da vidimo šta su ovi ljudi zatekli u svojim resorima, koji su najveći problemi i kako će sa njima pokušati da se izbore.
SRDjAN MILOŠEVIĆ, INFRASTRUKTURA, SAOBRAĆAJ I KOMUNALNA DELATNOST
Milošević je rođen 1966 i godinama se bavi privatnim poslom. U razgovoru za Vranjske ističe da je u resoru koji će voditi zatekao pustoš, da se do sada „ništa nije radilo“ i da je pred njim veliki i težak posao. Za ovih nekoliko dana koliko je na mestu većnika obišao je 12 centralnih gradskih ulica u kojima je izbrojao preko 70 udarnih rupa, izdignute šahte, saobraćajni haos i ko zna koliko „divljih“ objekata:
– U Ulici 29. novembra, od Komiteta do stare autobuske stanice, imamo neprirodno visoke ivičnjake i izdignute šahtove, kao da nedostaje jedan sloj asfalta. Govorimo o centru, na periferiji je tek katastrofa – objašnjava Milošević i za sledeću nedelju najavljuje početak krpljenja udarnih rupa.
Prema njegovim rečima, komunalni problemi su nekako najuočljiviji – kiosci koji godinama ne rade i nedostatak kontejnera za smeće čine da Vranje, kako kaže, pre liči na neku orijentalnu kasabu nego na moderan grad:
– U saradnji sa javnim preduzećima, odmah pošto dobiju nove direktore, planiramo nabavku namenskih kontejnera, za nekoliko vrsta otpada, ali i uklanjanje nelegalno podignutih objekata, pre svih kioska, i onih koji ne rade a ruže grad. Takođe želimo da postavimo kamere na nekoliko važnih saobraćajnica – najavljuje Milošević.
Na pitanje ko je kriv za ovakvo stanje, Milošević nema nikakvih dilema:
– Očito je da komunalna policija ne radi dobro svoj posao i zato predstoje promene u ovoj službi. Na ulici vidite lepo obučene komunalne policajce, koji voze dobra službena kola koji pišu prijave klincima koji grickaju suncokret, a na samo kilometar odatle, u Raškoj, kamioni nesmetano istovaruju šut a u Partizanskoj građani koji ih plaćaju ne mogu da prođu trotoarom od bašti izbačenih do kolovoza.
Milošević najavljuje još jednu novinu u gradu – pranje ulica bar dva puta nedeljno i dodaje kako ima podršku gradonačelnika za poslove koje planira.
NENAD VELIČKOVIĆ, POLjOPRIVREDA
Vlasnik preduzeća Anfi trejd rođen je 1969. a na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu diplomirao je 1995. Pre nego je 2002. osnovao svoju firmu, radio je u Simpovom prehrambenom i poljoprivrednom sektoru. Konstatuje da je poljoprivreda ovde na niskim granama, ali obećava da će učiniti sve da se takvo stanje popravi. Priznaje da još uvek nema potpun uvid u situaciju i potrebe ljudi vezanih za ovu oblast, ali dodaje da ima ideje koje će je znatno unaprediti.
– Posle Poljoprodukta, Maline ili Živinoprodukta, mi u Vranju nemamo veliku firmu koja se direktno bavi poljoprivredom. Moj zadatak biće da, uz pomoć vlade i ministarstava, pokrenemo ovaj kraj koji je izuzetno pogodan za voćarstvo, vinogradarstvo i stočartsvo. Prvi korak ka tom cilju biće izrada programa i projekata stručnih službi sa kojima ćemo izaći na tržište ne samo kod države, nego i raznih inostranih organizacija spremnih da investiraju u poljoprivredu, kako bismo na kraju pomogli poljoprivrednim gazdinstvima i svima onima koji žele da se ozbiljno bave poljoprivredom– kaže Veličković.
Prema njegovim rečima, prilika za razvoj poljoprivrede leži i u pčelarstvu, zatim u stočarstvu, posebno u poljaničkom kraju, a insistiraće na proizvodnji sibirske aronije, biljke slične borovnici sa izuzetno lekovitim svojstvima, čiji uzgoj ne traži posebne uslove:
– U svakom selu ovog kraja postoji po nekoliko domaćinstava koja se ozbiljno bave poljoprivredom. Podrška njima biće mi jedan od prioriteta u poslu.
NEBOJŠA ZUPANČIĆ, PREDUZETNIŠTVO, TURIZAM, EKOLOGIJA
Za razliku od onih koji su pre njega vodili ove resore, Zupančić će, kako kaže, biti mnogo više okrenut malim lokalnim preduzetnicima. Rođen 1969, radio na Carini a od 2003. privatnik, naš sagovornik ističe kao veliku prednost to što odlično zna sa kakvim se sve problemima suočava privatni sektor:
– Tu pre svega mislim na visoke namete i šetanje od šaltera do šaltera. Toga više ne sme da bude. Trudiću se da pojednostavim birokratske procedure i da privatnici budu oslobođeni nekih nameta. Ja i moj tim bićemo, jednostavno, njihov servis – kaže Zupančić.
Kao prvi svoj potez on najavljuje sastanke sa ljudima iz svih privrednih branši, da se vidi koji su njihovi glavni problemi i kako mogu da se reše:
– Pre mene u ovom resoru nije mnogo urađeno. Kad to kažem mislim pre svega na nedovoljnu pažnju koja se posvećivala zanatlijama, vlasnicima malih radnji i firmi jer se više bavilo velikim poslovima. Lepo je da dođe IDEA, ali ja želim da se posvetim i onome ko drži perionicu ili bakalnicu, onima koji isto zapošljavaju neke ljude – najavljuje Zupančić.
ŽIKICA ANTANASIJEVIĆ, RAZVOJ SELA I EKOLOGIJA
Ovaj većnik rođen 1973. završio je Poljoprivredni fakultet u Prištini i 13 godina proveo je u Simpu. Kaže da će u oblasti ekologije i zaštiti životne sredine nastaviti „tamo gde se stalo“:
– Nastaviću da radim na saniranju divljih deponija i projektima upravljanja otpadom, otvaranja novih deponija i reciklažnog dvorišta. Sada čekam izbore direktora javnih preduzeća da bi se krenulo sa poslom – kaže Antanasijević.
Što se tiče razvoja sela, on kaže da će mu model biti Vojvodina i neki krajevi u Šumadiji:
– Želim da i naša sela budu takva, bogata i razvijena, a za to je potrebna bolja saradnja ali i pomoć resornih ministarstava, pre svega za razvoj infrastrukture, dakle puteva, vodovoda, elektro-mreže.
ALEKSANDAR STAJIĆ, ZDRAVSTVO
Departizacija je prioritet
Rođen 1975, diplomirao stomatologiju na Medicinskom fakultetu u Nišu kaže da će mu prioritet biti depolitizacija i departizacija zdravstva, oblasti u kojoj u Vranju godinama vlada haos:
– Depolitizacija je nužnost i učiniću sve da se politika izbaci iz vranjskog zdravstva – kaže Stajić.
Kao ilustraciju stanja u ovoj oblasti, on navodi činjenicu da 30 odsto zaposlenih u zdravstvu nisu „beli mantili“:
– Prema standardima, potrebno je najviše 17 odsto nemedicinskog osoblja – objašnjava Stajić, a na pitanje šta će biti sa viškom takvih radnika, uglavnom zaposlenih preko politike, odgovara:
– Većina njih nije primljena za stalno.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)