Kažu da naša najveća šansa leži u razvoju turizma. Dao nam Bog, kažu ti isti, Vlasinu, Vranjsku i Bujanovačku banju, Besnu kobilu. Kad se to uveže saobraćajnom i inom infrastruktrurom, neće nam biti potrebno ništa drugo. Lova ima samo da kaplje.
Kako iskorišćavamo tu našu šansu, uverio sam se ovih dana, boraveći na Vlasini. Elem, kad smo stigli u tamošnji neprivatizovani hotel, direktor nam se silno obradovao. Kaže, „vi li sti ti iz Vranjske, što pišete da državno ne valja? Sad ću ja da vam pokažem“.
Onda je diša uhvatio kolegu pod mišku i krenuo da mu pokazuje sobe, jednu po jednu, sve u stilu „vidi što su lepe“. Dok su mu oči sijale, reče da je sve čisto, da je klopa odlična, te da privatno ne mora da bude uvek bolje od državnog.
Sutradan uveče, zaglavio sam kod prijatelja u vikednici, i u hotel došao u pola jedan noću. Kad tamo, zamandaljena vrata. Nigde nikog. Lupaj, zvoni, viči, ali pomoći niotkuda. Ispostavilo se da moram da odem do susednog objekta i probudim osoblje koje spava. Isteklo im radno vreme, valjda. Malo je falilo pa da počnem da se izvinjavam strogom šefu što ga budim.
Onda sam se zapitao šta bi bilo da je nekome u hotelu pozlilo? Šta bi bilo da je izbio požar? Šta bi, najzad, bilo da je u onu vukojebinu došao turista na prenoćište? Ko bi ga i kako dočekao, kad na vratima i recepciji nema nikog?
I tada sam se setio one narodne: ni Bog ne može da da onima koji ne umeju da uzmu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.