Program evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES je razvojni program koji pokriva najveću teritoriju u Srbiji, 25 opština sa juga i jugozapada zemlje, i rezultat je kontinuiranih napora dva ključna donatora – Evropske unije i Vlade Švajcarske da pruže podršku Vladi Republike Srbije. EU PROGRES sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) koja je garant apolitičnog i razvojnog karaktera u svim aktivnostima Programa.
Koliko su ciljevi Evropskog programa PROGRES značajni za Vladu Švajcarske i zbog čega?
– Evropski program PROGRES je aktivan u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, najizazovnijem delu zemlje u pogledu ekonomske i socijalne situacije. Misija Programa – da ohrabruje pravičan razvoj manje razvijenih regiona Srbije – zauzima značajno mesto u okviru saradnje između Švajcarske i Srbije usmerene na pomoć njenim tranzicionim naporima.
Koje su tri najveće koristi koje dobro upravljanje donosi građanima?
– Najpre, donosioci odluka moraju da postanu odgovorni pred svojim građanima; ovo predstavlja jedno od osnovnih demokratskih načela. Takvom praksom se obezbeđuje da usvojene odluke odražavaju istinske interese zajednice. Zatim, javna sredstva se troše racionalno, na osnovu opšteg konsenzusa o prioritetima. Siromašnije opštine treba da izdvajaju svoja oskudna sredstva na strateški i razuman način. Kvalitet i raznovrsnost javnih usluga koje se nude građanima odgovaraju potrebama građana. Ispunjeni su kriterijumi društvene uključenosti i svi građani, naročito ugrožene grupe, imaju jednak pristup uslugama.
Koja su tri najveća izazova u uspostavljanju dobrog upravljanja u lokalnim samoupravama u Srbiji?
– Jaka politička volja da se vladavina zakona u potpunosti poštuje. Dovršavanje započetog procesa decentralizacije u Srbiji; to bi takođe trebalo da obuhvata mehanizme preraspodele od bogatijih ka siromašnijim opštinama, što je, na primer u Švajcarskoj, izuzetno važno za dobro funkcionisanje mnogih opština u planinskim krajevima. Lokalnim samoupravama su potrebne reforme koje odražavaju pet osnovnih načela dobrog upravljanja: odgovornost, transparentnost, efikasnost, nediskriminaciju i učešće građana.
Koliko je Srbija, naročito njeni južni krajevi, daleko od standarda dobrog upravljanja uspostavljenih u Švajcarskoj?
– Decentralizovano upravljanje je razvijano nekih 200 godina u Švajcarskoj a zasnovano je na državnom modelu federalizma. Ovaj dugoročan i dinamičan proces se i dalje odvija i tokom njega smo prikupili mnogo iskustva o tome kako bi dobro upravljanje moglo da izgleda, kao i kako bi se loše upravljanje moglo izbeći. Napori usmereni ka decentralizaciji u Srbiji se, pak, ulažu tek od 2000. godine. Suština Evropskog razvojnog programa PROGRES nije da nudi gotova rešenja opštinama u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, već da sa njima podeli naše ogromno švajcarsko iskustvo koje bi moglo da posluži kao inspiracija, da omogući opštinama da odaberu opciju dobrog upravljanja koja će njima najviše odgovarati i da je prilagode svom konkretnom lokalnom kontekstu.
Da li ispunjenos principa dobrog upravljanja investitori vrednuju i na koji način?
– Investitori ocenjuju potencijalna ulaganja na osnovu toga koliko je neko okruženje povoljno za poslovanje. Takvo okruženje podrazumeva da se odluke vezane za privatni sektor donose na transparentan način i da se u potpunosti poštuje postojeće domaće zakonodavstvo i vladavina zakona. Dokazano iskustvo u dobrom upravljanju neke opštine predstavlja snažnu preporuku za potencijalnog investitora, jer on može da se osloni na postojanje efikasnih opštinskih postupaka, pouzdano pružanje osnovnih usluga, kao i na dugoročnu sigurnost i bezbednost svojih investicija.
Na čemu treba da radi lokalna uprava Opštine Vranje kako bi se približila svojim građanima?
– Prvo želim da čestitam Gradu Vranje na tome što ga je prestižni Fajnenšl tajms rangirao kao sedmi najbolji mali grad u Evropi za investicije. To zaista predstavlja ogromno dostignuće – i, nadajmo se, da će povećati interesovanje potencijalnih ulagača. Grad Vranje je do sada pokazao da je sposoban i voljan da pokrene stvarne reforme. Postoje mnogobrojni participativni mehanizmi koji mogu da poboljšaju komunikaciju grada sa njegovim stanovnicima. Jedan od njih, participativno budžetiranje, trenutno promoviše Evropski razvojni program PROGRES. Ključ uspeha leži u stalnom osluškivanju potreba i interesovanja građana, u ispunjavanju obećanja – kao što su ona data tokom nedavne predizborne kampanje – i naravno, u poštovanju vladavine zakona.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.