Proizvodnja energije

Eko Taxi Vranje

, , ,

IZJAVA NEDELjE:



Radoslav JORDANOVIĆ, predsednik Opštine Trgovište

Opština Trgovište se posebno oslanja na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

VLASINSKO LETO
Prvog vikenda u julu Surdulica i Vlasina okupiće sve majstore trube juga Srbije na 27. tradicionalnoj kulturno turističkoj manifestaciji „Vlasinsko leto“. Za četiri dana, od 5. do 8. jula, od preko 40 prijavljenih, po osam najboljih pionirskih, juniorskih i seniorskih orkestara juga Srbije, glasovima specijalnog žirija i publike, upravo će na „Vlasinskom letu“ izboriti vize za ovogodišnji 52. Sabor trubača u Guči. „Za 26 godina svi orkestri iz ovoga kraja, iz Vranja, Vranjske Banje, Vladičinog Hana, Bojnika, Grdelice, Lebana i naravno Surdulice, na ovoj smotri su sticali afirmaciju da bi se kasnije proslavili u Guči“ – kaže Ljubiša Ristić Rumun, urednik programa u surdulicckom Kulturnom centru. U pratećim programima ovogodišnjeg „Vlasinskog leta“ nastupiće Ana Bekuta, Ljuba Aličić i  niška rok grupa „Kerber“.
(OK Radio)

PLATE
Prema podacima leskovačkog odeljenja republičkog Zavoda za statistiku, prosečna zarada u Vranju isplaćena u maju ove godine bez poreza i doprinosa iznosila je 30.517 dinara, i deset hiljada je niža od republičkog proseka. Statistike pokazuju i to da su vranjske plate isplaćene u maju niže za 1.200 dinara od aprilskih. Građani Pčinjskog okruga prethodnog meseca zaradili su u proseku 30.351dinar. Sašana Stojanović iz ove institucije kaže da je najveći prosek ostvarila opština Preševo sa preko 40.000 dinara, a najniži Vladičin Han sa 25.357 dinara. „Majske zarade u Pčinjskom okrugu beleže pad, što nije slučaj sa ostalim delom Srbije“ – kaže Stojanovićeva.  Stojanovićeva objašnjava  da se  razlika u platama između regiona na severu i onih na jugu od 12.000 dinara ne smanjuje. „U Lazarevcu i u opštini Novi Beograd isplaćena je prosečna zarada od preko 57 odnosno 60.000 dinara“ – navodi Stojanovićeva. Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu iznosila je 40.442 dinara, saopštio je Republički Zavod za statistiku.
(OK Radio)

BRUCOŠI
Prijava budućih brucoša na vranjskoj Visokoj školi primenjenih strukovnih studija počela je u ponedeljak, a na Učiteljskom fakultetu u sredu i trajaće do kraja nedelje. Na vranjskoj Visokoj školi primenjenih strukovnih studija na šest  studijskih programa ove godine biće upisano 160 brucoša.  Zoran Janjić, direktor ove institucije kaže da će ove godine biti upisano 110 redovnih a 50  vanrednih studenata. Samofinansirajući studenti plaćaće školarinu u iznosu od 50.000 dinara po godini studija.  Prijemni ispit na ovoj visoko obrazovnoj ustanovi budući brucoši polagaće 3. Jula. Prvi rezultati prijemnog biće poznati 4. jula, a konačne rang liste biće objavljene 10. jula. Upis je od 11. do 13. jula. Na Učiteljskom fakultetu  polaganje prijemnog  je 2. jula. Nebojša Tomić, sekretar fakulteta kaže da će na učiteljskom smeru biti upisano 120 studenata, 75 redovnih i 45  samofinansirajućih. Školarina za  samofinansirajuće studente na Učiteljskom fakultetu je na nivou prošlogodišnje i iznosi 60. 000 dinara.
(OK Radio)

PEČURKE
U šumama oko Vranja sve je više onih koji prikupljaju, proizvode i otkupljuju pečurke. Neki to rade iz hobija, a većina da bi dopunila kućni budžet. Od početka sezone sakupljanja pečuraka nije bilo nijednog slučaja trovanja. U šumi ispod lišća, na skrivenom i tamnom mestu, Djorđe Antić iz Vranja pronalazi i sakuplja pečurke. Poznaje otrovne i više od pedeset vrsta jestivih pečuraka. Sakuplja ih, kaže, iz hobija i da dopuni kućni budžet. „Sakupljam ih zato što je to zdrava i prirodna hrana i zato što ih dobro poznajem“, kaže Antić. „Ne sakupljam samo komercijalne gljive, već možda dvadesetak koje sam potpuno osvojio.“ I domaće tržište se budi, a proizvodnja pečuraka povećava. Na teritoriji Vranja ima sedam proizvođača šampinjona i pet otkupnih stanica. Žikica Antanasijević, član gradskog veća za poljoprivredu, kaže da je se broj otkupnih stanica povećava zahvaljujući programu za razvoj voćarstva koji je, uz podršku danske ambasade, organizovala i sprovela Gradska uprave, kako bi podstakli povećanje proizvodnje.
(RTS)

 

Medved na kućnom pragu

Tek što sam počeo da kosim, začuo sam lavež uznemirenih pasa a onda spazio ogromnu mečku koja je čučala i mirno me posmatrala, kaže penzioner iz sela Dubnica. U selu Dubnica, pet kilometara zapadno od Vranja, penzioner Milan Stamenković susreo se usred dana sa medvedom samo stotinak metara daleko od svoje kuće. Stamenković priča da se taj ni malo prijatan susret dogodio u trenutku kada je počeo da kosi livadu daleku svega stotinak metara od njegove kuće.

– Namirio sam stoku, uzeo kosu i krenuo na livadu. Tek što sam počeo da kosim, najpre sam začuo lavež uznemirenih pasa, a onda sam primetio i njihovo čudno ponašanje. U tom trenutku spazio sam ogromnu mečku koja je čučala i mirno me posmatrala – priča Stamenković.

Kaže da mu u tom trenutku nije bilo svejedno, ali da je primetio da medved ne pokazuje znake agresije.

– Psi su i dalje samo lajali, jer nisu smeli da priđu toj šumskoj grdosiji koja je čučala. Medved je pogledom šarao po selu, psima, meni, a onda se, posle jedno desetak minuta, uzdigao i lagano otišao prema seoskoj šumi –  objašnjava Stamenković.

Meštani sela Dubnice, Vrtogoša i Milivojca kažu da su u tom reonu, uz administrativnu liniju sa Kosovom, poslednji put medveda videli 1999. godine u vreme NATO bombardovanja.

Posetu ovog nenadanog gosta selu Dubnica meštani su prijavili lovočuvarima, a Dragan Dodić, predsednik Lovačkog društva “Fazan“ iz Vranja, pretpostavlja da je u pitanju bila ženka koja ima mladunce, pa je u potrazi za hranom “zalutala“ u selo.

– Naravno da se treba dobro paziti, jer je naše lovište puno vukova i druge divljači koja napada stoku. Posebno savetujem da se dobro pripaze berači pečuraka, s obzirom na to da je sada njihova sezona – savetuje Dodić.

Na Dodićeve opaske da su veoma retki napadi medveda na ljude, meštani Dubnice su u strahu i panici, tako da na poljske radove odlaze ipak “naoružani” vilama i sekirama.

(TANjUG, Telegraf)

 

VRANjE

Kozaci kod Stojčića

Delegacija Kozačke Kubanske vojske u kojoj su bili i predstavnici Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije i ambasade Rusije u Beogradu posetila je prošle nedelje  spomenike i obeležja Kozaka koji su u vranjskom kraju boravili od 1920. do 1945. Godine. Predstavnik „Saveza srpski soko“ Jevđo Jevđović rekao je da je delegacija Kozačke kubanske vojske, predvođena prvim zamenikom atamana Nikolajem Pervovim, obišla „ruski put“ od Vranja prema Krivoj Feji, koji su izgradili ruski kozaci 20-tih godina prošlog veka i spomenike dvojici kozaka koji su sahranjeni kod manastira Sveti Prohor Pčinjski u bujanovačkoj opštini. Delegacija kozaka posetila je i Eparhiju vranjsku gde se sastala i sa gradonačelnikom Vranja Miroljubom Stojčićem, a u crkvi na Šapranačkom groblju danas je služen pomen nastradalim kozacima u Srbiji. „Kozaci su u Srbiju došli nakon revolucije u Rusiji, kada ih je primio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević i dozvolio im da nose i svoje uniforme. Jedan deo njih se nastanio i u vranjskom kraju, gde su ostali do 1945.godine, kada se većina odselila u zemlje zapadne Evrope, a deo njih je ostao i u Vranju gde ima potomka kozaka i dosta njihovih spomenika“, kazao je Jevđović.

„I ranije je bilo poseta predstavnika ruskih kozaka Srbiji, ali ovo je prvi put da je poseta organizovana na tako visokom nivou što se tiče članova delegacije“, rekao je Jevđović.

(Vesti)

 

VRANjE

Prete restrikcije vode

U Vranju i Vranjskoj Banji prošle nedelje su počele nestašice vode za piće. Ukoliko vrućine potraju, u Vranju će početi da se primenjuje sistem restrikcija, koji podrazumeva naizmenično isključenje pojedinih delova grada sa vodovodne mreže. Objašnjavajući apsurdnu situacija da je grad kod vode – bez vode, zamenik generalnog direktora vranjskog „Vodovoda“ Živojin Mitrović kaže da je poslednjih dana, posebno u prigradskim naseljima, došlo do prekomerne potrošnje. „Sa uobičajenih 400 litara vode u sekundi, potrošnja je poslednjih nekoliko dana naglo skočila na više 550 litara, što naš sistem ne može da prihvati“, izjavio je Mitrović.

On ističe da su za novonastalu situaciju krivi stanovnici prigradskih naselja, koji ovih dana nenormalno velikim količinama vode zalivaju svoje bašte i zelene površine, zbog čega će u ovom Javnom preduzeću biti prinuđeni da sva ta naselja isključe sa vodovodne mreže. Zamenik generalnog direktora „Vodovoda“, ipak, priznaje da za ovoliku potrošnju vode, posebno u letnjim mesecima, pravi krivci nisu potrošaci.

„Prava istina je da naš cevovod nema te kapacitete da iz jezera Prvonek prihvati onu količinu vode koju zahtevaju potrošači tokom ovi sparnih letnjih dana“, objasnio je Mitrović.

Direktor je utešio potrošače vode u Vranju da će, kreditom Nacionalne banke Nemačke, uskoro početi zamena cevovoda od brane „Prvonek“ do Fabrike za prečišćavanje vode u Vranjskoj Banji, čime će biti ispravljena nečija graška ili nečiji hir.

„Realizaciom ovog projekta, koji će koštati oko sedam miliona evra, biće zamanjen kompletan cevovod do jezera, preko Fabrike vode do Vranjske Babnje i Vranja, a njegov kapacitet će biti 1.000 litara vode u sekundi“, rekao je Mitrović.

A do se to ne dogodi, Vranju po svemu sudeći, sleduju restrikcije, iako je Vranjancima rečeno da je izgradnjom vodosistema „Prvonek“ grad rešio pitanje snabdevanja vodom u nerednih 100 godina.

Izgradnja vodosistema „Prvonek“ trajala je 20 godina, a poreske obveznike Srbije i Vranja koštala je blizu 100 miliona dolara.

(TANjUG, Akter)

 

MALINARI PRETE BLOKADOM

Preko 300 proizvodjača malina sa juga Srbije, posebno iz Surdulice, Vladičinog Hana i Vranja, za tržišnu cenu svog proizvoda, moraće da se izbore nepopularnim merama i akcijama. Jedan od njih, David Savić iz surduličkog sela Jelašnica, besan je na zbog činjenice što neko nekim administrativnim i zakulisnim radnjama malinare u Srbiji deli na manje i više vredne, čime obara cene ovogodišnjeg roda maline. „Nama proizvodjačima maline, u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, veliki otkupljivači nude 80 dinara za kilogram, dok je u celoj Srbiji ta cena 100 dinara. Ako sve krene kako je sada pošlo, ako nam svi okrenu ledja, malinari iz ova dva okruga će izgleda svoje interese ostvariti blokadom auto puta, jer je to sada izgleda jedino rešenje“ – razmišlja Savić.

Vladimir Bojović iz Odseka za poljoprivredu Regionalne privredne komore u Leskovcu kaže da blokada auto puta nije rešenje i da će na taj način malinari sebi samo napraviti materijalnu štetu. Bojović krivicu za postojeće stanje delom prebacuje i na proizvodjače za koje kaže da nisu organizovani i da deluju skoro kao slobodni strelci.

(OK Radio)



  • Ostavi komentar