Gradska administracija ovih dana proglašena je za najtransparentniju u Srbiji. O nagradi je odlučivala komisija imenovana od Evropskog pokreta, a kažu da je prilikom izbora pobednika korišćena posebna metodologija.
Dok polako umirem od sreće, ne mogu a da se ne zapitam kako ova nevladina organizacija može da vidi ono što ja, koji živim ovde, ne mogu? Da li su lokalne birokrate zaista dostupnije javnosti od kolega u drugim gradovima – Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, na primer?
Onda sam se setio da ja najlepše stvari ovde nekako ne umem da vidim. Ne tako davno Vranje je dobilo certifikat NALED kao grad sa povoljnim poslovnim okruženjem, a pre nekoliko meseci slično priznanje dodelila nam je i neka inostrana organizacija. To što niko neće da kupi Simpo, Nemetale, pogone Jumka i ostale lokalne privredne bisere nije problem grada, nego onih, koji poput mene, ne vide koliko je ovde lepo. Ništa ti investitori, truli kapitalisti, ne znaju.
Onda sam se setio da je neki ekološki časopis pre nekoliko godina proglasio Vranje za najzdraviju sredinu u Srbiji. Šta ima veze što ovde sve više ljudi umire od raka? To nije problem onih koji su dodelili nagradu, već onih koji odlaze na onaj svet prosto zato što su neobavešteni.
I, ponovo se pitam: gde da pronađem naočare kojima se vidi prava slika Vranja? Onda sam zaključio da to i nije važno. Bitno je da smo mi najbolji.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.