Udruženje za zaštitu životinja «Najbolji prijatelj» osnovano je nedavno, a njihova predsednica Rosa Drmonjić kaže da su zahvaljujući akcijama koje su već pokrenuli, odmah dospeli u žižu javnosti.
Nedavno ste posetili azil za pse u Davidovcu i utvrdili da on funkcioniše protivno Zakonu o dobrobiti životinja. Šta ste tačno tamo zatekli?
– Stanje u azilu se prati već dva meseca. Izgled samog azila, njegova lokacija, kao i način na koji se psi tamo drže protivi se doslovno svakoj stavki pomenutog Zakona. Krši se stavka o remećenju javnog reda i mira pošto su boksovi, iz kojih nesretni psi zapomažu, na svega nekoliko metara od kuća. Oni su izgrađeni od neadekvatnih materijala, takvih dimenzija da jedan pas srednje veličine može samo da se okrene, izloženi su snegu, kiši, suncu, bez ikakve zaštite, činije za vodu su se skorele od kamenca, neretko prazne ili od ustajale vode potpuno zelene, granule za ishranu, i kad ih ima, leže u mokraći, izmet na sve strane, u boksovima neretko bude više pasa (bolesni sa zdravima, mali sa velikima), džakovi sa kvarljivom hranom su u otvorenom boksu, po čitav dan izloženi suncu, psi se ne izvode, ne šetaju, nemaju nikakvu interakciju sa ljudima, a veterinarski tehničar je tamo prisutan samo dva sata dnevno.
Azil je u nadležnosti JS Veterinarska stanica Vranje, a grad im pošto se radi o javnoj službi, dotira deo sredstava iz budžeta. O kolikim sredstvima na godišnjem nivou se radi?
– Azil postoji oko šest godina, a nešto manje je u u nadležnosti ove stanice. Uz mnogobrojne i nikako zanemarljive izmene, mogao bi da primi najviše 25 pasa. Nezvanično smo saznali da godišnje dobijaju preko dva miliona dinara iz budžeta, što je dovoljno za adekvatan rad humanog prihvatilišta koje u svakom momentu može da primi čak 70-80 pasa, što bi uključivalo i pregled, lečenje, vakcinaciju, sterilisanje i celodnevni nadzor!
Kakve su bile reakcije u Stanici?
– Kontaktirala sam direktora Dušana Veličkovića, koji mi je objašnjavao kako se svi do jednog psa udomljuju, te da neretko ljudi uzimaju i po njih nekoliko. Dodao je i da, ukoliko Udruženje nastavi da insistira na odgovorima od nadležnih, može da se desi da azil bude zatvoren za posete!? Tu, onda, možemo postaviti sledeće pitanje – na koji način će tada udomljavati pse?
Ima li Udruženje nekih sumnji u vezi sa tim i šta ste preduzeli da se utvrde činjenice?
– Pratili smo stanje u azilu i utvrdili da se u periodu između 5. i 12. aprila dogodio nestanak većeg broja pasa. Veličković tvrdi da su svi udomljeni, a mi smo podneli prijavu nadležnima zajedno sa dokazima i čekamo odgovor tužilaštva. Dokazni materijal je obiman i detaljan, pa ako ne bude odgovarajuće reakcije obratićemo se višim instancama. Ukoliko su psi udomljeni, azil mora da ima, do najsitnijih detalja, podatke svakog vlasnika i to za unazad tri godine, a Udruženje ima, između ostalog, fotografije pasa, tako da je sve vrlo jednostavno za upoređivanje na terenu.
Kome ste sve obratili?
– Što se humanizacije uslova u azilu tiče, podneli smo prijavu veterinarskoj inspekciji koja je odmah reagovala i dala rok za uklanjanje nedostataka. Ukoliko azil ništa ne učini, po zakonu sledi im zatvaranje, oduzimanje pasa i pokretanje postupka protiv Stanice. Nekompletna dokumentacija – pasoš i potvrda, koji se izdaju prilikom usvajanja, povlaci i prekršajne i krivične elemente. Prijavu smo podneli PU i veterinarskoj inspekciji. Podneli smo i Zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja na dve adrese (jer su u pitanju budžetska sredstva) jer imamo pravo da znamo kako se ona troše. Podršku smo dobili od udruženja i resornih ministarstava iz zemlje i regiona.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.