Opšta štednja i racionalno trošenje

, ,

IZJAVA NEDELjE:
Maja Jović

– Odlukom da pokloni koje lokalni funkcioneri daruju gostima ne sme da prelazi pet odsto prosečne plate, Gradsko veće najavljuje opštu štednju i racionalno trošenje budžetskih sredstava.

GRADSKA SLAVA
Svetom arhijerejskom liturgijom, tradicionalnim litijama ulicama grada, rezanjem slavskog kolača i nizom kulturno-umetničkih manifestacija u Vranju je u ponedeljak obeležena slava Vranja Sveta Trojica.
U sabornoj crkvi, svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika vranjski Pahomije uz sasluženje sveštenstva i monaštva eparhije vranjske, u prisustvu čelnika grada, predstavnika policije, vojske Srbije i velikog broja vernika, nakon liturgije gradom su krenule litije koje su završene sečom slavskog kolača i svečanom slavskom trpezom koja je održana u u porti crkve Svete Trojice.
U večernjim satima na trgu Staniše Stošića upriličen je besplatni koncert poznate vranjske etno grupe “Izvor”.
(Južne vesti)

NAGRADjENI NAJBOLjI POLICAJCI
Na dan gradske slave gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić sa saradnicima priredio je prijem za pripadnike Policijske uprave Vranje povodom 3. juna Dana policije i resornog ministarstva. Gradonačelnik Stojčić uručio je prigodne nagrade Mitru Tasiću i Žižanu Iliću, za najbolje rezultate postignute u radu Policijske uprave Vranje u prošloj godini.
Stanje bezbednosti na nivou grada i okruga je zadovoljavajuće, a stopa kriminaliteta je značajno umanjena, istaknuto je na prijemu koji je gradonačelnik Miroljub Stojčić i rukovodstvo grada priredilo za pripadnike Policijske uprave Vranje.
(RTV)

TENDER ZA DENICU KORIDORA 10
Raspisan je tender za izgradnju Koridora 10 na deonici Caričina Dolina – Vladičin Han – tunel Manojle.
Sve ponude moraju da sadrže garanciju za ozbiljnost ponude u iznosu od milion i po evra, kažu iz preduzeća Koridori Srbije. Sve zainteresovane građevinske kompanije mogu da se prijave do 2. avgusta.
Trasa budućeg autoputa je ukupne dužine 6,75 kilometara i sastoji se od pet mostova i dva nadvožnjaka, a rok za izgradnju je 720 dana. Radovi će biti finansirani kreditom Evropske investicione banke. Ugovor će biti dodeljen najnižoj odgovarajućoj ponudi koja zadovoljava i druge postkvalifikacione kriterijume.
(Tanjug)

POČELA DEZINSEKCIJA
Akciju preventivne dezinsekcije u Vranju počeo je da sprovodi Zavod za javno zdravlje.
Cilj akcije je zaštita stanovništva od zaraznih bolesti koju prenose krpelji i ostali štetni insekti, poručuju iz Zavoda. Upućen je i apel građanima da 24 časa nakon tretiranja zelenih površina ne borave na njima.
Akcijom će biti obuhvaćene zelene površine u naseljima Ledene Stene, Češalj, Odžinka i zelene površine ispred svih stambenih zgrada, te osnovnih i srednjih škola, kažu u Zavodu.
(OK Radio)

IZMENA VOZNOG REDA
Vozovi između Niša i Preševa tokom sledeće dve nedelje neće saobraćati zbog radova na pruzi, saopštile su „Železnice Srbije“.
Do petka 8. juna, kao i od ponedeljka 11. juna do petka 15. juna, neće saobraćati vozovi koji iz Niša kreću u 15,05 sati za Preševo i u 15,40 sati za Leskovac.
U tom periodu će iz saobraćaja izostati i vozovi za Niš, koji polaze iz Leskovca u 17,05 sati, kao i iz Preševa u 19,35 sati.
(Beta)

INSTRUKTORI ZA POPIS POLjOPRIVREDE
Republički zavod za statistiku u periodu od 1.oktobra do 15.decembra ove godine sprovešće Popis poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije.Tim povodom objavljen je javni poziv zainteresovanim licima koji žele da učestvuju u svojstvu opštinskog instruktora u popisu poljoprivrede da se u periodu od 1.do 30. juna ove godine prijave Republičkom zavodu za statistiku putem popunjavanja elektronske prijave na veb adresi:www.stat.gov.rs.Tekst konkursa nalazi se i na sajtu Grada Vranja, kao i na oglasnoj tabli Gradske uprave Vranje.

SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
Pod sloganom „Stop uplitanju duvanske industrije“, više od stotinu učenika, aktivista Crvenog krsta i predstavnika Centra za prevenciju, na Trgu Staniše Stošića u Vranju performansom je obeležilo Svetski dan bez duvanskog dima.
Istraživanja pokazala da građani poštuju Zakon protiv pušenja u zatvorenim prostorijama.
Prema podacima Centra za prevenciju svaki treći učenik sedmog i osmog razreda osnovne škole i svaki drugi šesnaestogodišnjak, probali su duvan.
U školama u Vranju rigorozno se kontrolišu pušači. U gradu je smanjen broj pikavaca, a više od 50 odsto pušača poštuje Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama.
U poslednjih šest meseci inspekcijskim službama nije prijavljen nijedan nesavesni pušač.
(RTS)

UVODjENjE PROGRAMSKOG BUDžETA
Grad Vranje predstavio je model izrade programskog budžeta koji je pripremljen u saradnji sa programom MSP – IPA 2007. koji se sprovodi u 16 gradova i opština u Srbiji.
Program MSP IPA je program savetodavne pomoći lokalnim samoupravama koji se odnosi na planiranje, izradu strateških dokumenata, akcionih planova, opštinskih finansija, lokalnih poreskih administracija, plana kapitalnih investicija i uvođenje programskog budžeta. Grad Vranje odlučio se da među prvima, od 2013. godine uvede novi vid budžetiranja koji će u Srbiji biti obavezan od 2015.
Grad Vranje je još 2009. godine počeo sa inicijalnim uvođenjem programskog budžetiranja u budžetski proces.
Projekat MSP IPA 2007. finansira Evropska unija sa osam miliona evra i trajaće do 2013. godine.
(RTV)

Savremena rasveta do kraja godine

Vranje će do kraja godine dobiti savremeniju javnu rasvetu u 80 gradskih saobraćajnica, bulevara i regionalnih putnih pravaca. Projekat će finansirati Fond za zaštitu životne sredine i gradska Direkcija sa 26 miliona dinara. Procenjuje se da će uštede električne energije i održavanja iznositi oko 3 miliona 700 hiljada dinara na godišnjem nivou.

Vranje je jedan od gradova koji ima izuzetno zastarelu javnu rasvetu. Oko 90 odsto postojećih svetiljki su na bazi žive, nemaju kvalitetno svetlo, rok trajanja je minimalan, a troše značajne količine električne energije.

Vranjska Direkcija je upravo iz tih razloga još od 2009. godine počela sa borbom protiv divljih priključaka. Istovremeno pripremljena je i projektna dokumentacija za rekonstrukciju javne rasvete kojom se konkurisalo kod Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Odobreno je 23 miliona dinara, dok  će grad obezbediti tri miliona. Vranje ima oko 4.000 svetiljki. Godišnje se zameni oko 3.000 zbog lošeg kvaliteta i zastarelosti. Ovim projektom biće ostvarene značajne uštede kako električne energije tako i za održavanje, kaže Branislav Pešić, rukovodilac službe za energetiku i informatiku.

Projekat će se realizovati u tri faze. Prvom fazom koja će krenuti od septembra biće obuhvaćeno 80 najfrekventnijih ulica u užem gradskom jezgru. Trebalo bi da bude zamenjeno 1.200 svetiljki. Nove natrijumove svetiljke pored kvalitetnije svetlosti i manje potrošnje imaće i duži rok trajanja, u proseku tri godine. Druge dve faze koje bi trebalo da se realizuju kasnije obuhvatiće ostale ulice u gradu. Planirano je da ceo sistem bude digitalizovan, tako da će iz operativnog centra Direkcije moći da se vrši kontrola celokupne javne rasvete u Vranju.

(RTV)

Nema zainteresovanih za pogone Jumka

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za kupovinu dve ,,Jumkove,, celine – ,,Trikotaže,, i ,,Dorade i konca,,. U predviđenom roku za podnošenje prijava koji je istekao 30. maja nije bilo prijavljenih potencijalnih kupaca.

Početna cena Jumkove Trikotaže je 493.100 evra, a pogona ,,Dorade i konca,, – 1.498.200 evra. Javno nadmetanje trebalo je da se održi 4. juna. U Jumku nemaju objašnjenje zašto nije bilo zainteresovanih kupaca.

Jumko je nedavno uputio zahtev Vladi Srbije da u cilju prekomponovanja proizvodnje i uštede energenata omogući realizaciju kredita od sedam miliona dinara. U međuvremenu postupak kod Agencije biće nastavljen.

Namenski kredit biće pod strogom kontrolom.  Komisiju koja će imati zadatak da nadgleda trošenje para činiće predstavnici nadležnih ministarstava, Fonda za razvoj i rukovodstva Jumka.

(RTV)

Strava u azilu za pse

Aktivisti Udruženja za zaštitu životinja „Najbolji prijatelj“ ovih dana pokrenuli su veliku akciju protiv rada gradskog azila za pse u Davidovcu. Oni tvrde da azil funkcioniše protivno svim zakonskim regulativama, o čemu su obavestili nadležne organe.
– Tamo se dešavaju u najmanju ruku vrlo čudne stvari. Psi se nalaze u malim boksovima, na sve strane je izmet i mokraća, hrana je na suncu ili leži u mokraći, a u azilu imate čoveka koji je na poslu dva sata dnevno. Boksovi se peru šmrkovima i leti i zimi, a u ionako malim boksovima nalaze se po dva psa – kaže Rosa Drmonjić, predsednica udruženja „Najbolji prijatelj“.
O azilu za pse su najpre brinuli nadležni iz gradskog komunalnog preduzeća, a zatim je u međuvremenu sklopljen ugovor sa privatnom veterinarskom stanicom.
– Naša nadležnost prestaje  hvatanjem i dovoženjem pasa lutalica u azil. Zaposleni u šinterskoj službi prilikom predaje pasa sačinjavaju zapisnik, a nega i briga o psima je posao za zaposlene u azilu – objašnjava direktor „Komrada“ Dejan Ilić.
Jedan od vlasnika veterinarske stanice, doktor Dejan Tričković, ne negira da uslovi nisu idealni , ali sa druge strane oštro demantuje optužbe koje dolaze iz udruženja za zaštitu životinja.
– Te optužbe se krajnje smišljemo plasiraju. Azil je takav kakav jeste, mi ga nismo gradili u okviru postojećih uslova brinemo na najbolji mogući način. Pokušavamo da rešimo veliki problem u gradu, što se tiče pasa lutalica u okviru budžeta koji imamo. Ne negiram da se dese propusti, ali sve ostalo je netačno – kaže Tričković.
Iako ni sam Tričković , a ni ostali nadležni ne žele da kažu koliko se iz budžeta na godišnjem nivou izdvaja za održavanje azila, kako nezvanično saznajemo reč je sumi od oko dva miliona dinara.

(OK Radio) 

Uspela akcija potpisivanja donor kartica

U organizaciji Policijske uprave Vranje, Policijske stanice Bosilegrad, Humanitarno udruženje „Od srca“ Telekoma Srbije i Crvenog krsta iz Bosilegrada, u selu Belut organizovana je akcija dobrovoljnog davanja krvi i potpisivanja donor kartica. Prikupljeno je 60 jedinica krvi i potpisano 20 donor kartica.
Odziv pripadnika Policijske uprave iz Vranja i Policijskih stanica iz Pčinjskog okruga, Pirota bio je dobar. Prikupljeno je 60 jedinica krvi, a dvadesetoro humanih ljudi potpisalo je donorske kartice.
O značaju doniranja organa ne zna se mnogo pa je ispravna edukacija od presudnog značaja za broj donora. O tome je govorila dr Danica Mihailović, direktor Zavoda za biomedicinu iz Beograda. Ima i onih koji su shvatili važnost ovog čina. Jedna mlada devojka potpisala je donatorsku karticu u prisustvu svog oca.
Humani ljudi koji su prisustvovali ovoj akciji bili su u prilici da obiđu etno selo OSMI DAN u kome se nalazi neobična etnografska postavka i vide kućice od blata i pruća i stare predmete u njima kakvi su u ovom kraju nekada bili uobičajeni. 

(RTV)