Mi smo obični preduzetnici

, ,

– U javnosti se stvorila nepotrebna fama iako postoje jasni zakonski okviri u kojima ćemo raditi. Uostalom, naš rad kontrolisaće Ministarstvo pravde, sudovi i Komora izvršitelja, osnovana prošlog meseca – objašnjava Stanko Filipović

Stanko FILIPOVIĆ i Žikica TRAJKOVIĆ prvi su privatni sudski izvršitelji u Vranju za područje delovanja ovdašnjeg Osnovnog i Privrednog suda Leskovac. Trenutno opremaju kancelarije i očekuju da će za nekoliko dana početi da rade. A posla za njih u Vranju koliko voliš.

NISMO REKETAŠI

– U javnosti se stvorila nepotrebna fama iako postoje jasni zakonski okviri u kojima ćemo raditi posao koji rade i sudski izvršitelji, samo mnogo brže i efikasnije. Uostalom, naš rad kontrolisaće Ministarstvo pravde, sudovi i Komora izvršitelja, osnovana prošlog meseca – objašnjava Filipović.

Prema njegovim rečima, privatni izvršitelji na scenu stupaju tek pošto presuda postane pravosnažna i izvršna, a poverilac bira sredstva i predmet izvršenja, odnosno da li će svoje potraživanje naplatiti popisom imovine ili blokadom računa dužnika:

– Državni organi poput policije ili katastra dužni su da sarađuju sa nama. Policija je najpre obavezna da nam dostavi lični broj dužnika, na osnovu koga se kasnije proverava kakvom imovinom on raspolaže, da li na nju postoje nekakva ograničenja poput hipoteke, zatim da li dužnik prima platu ili penziju. Na osnovu naše odluke PIO fond, ako se radi o penzioneru, ili poslodavac u obavezi su da dužniku blokiraju dve trećine primanja u korist poverioca – kaže Filipović.

Tromost i neažurnost srpskog pravosuđa možda se najbolje ogleda u oblasti izvršenja. Prema podacima iz vranjskog Osnovnog suda, u kome radi osam izvršitelja, na naplatu je prošlog leta čekalo oko 30.000 izvršnih i pravosnažnih rešenja od kojih je veliki broj starih i po nekoliko godina. Portparol ovog suda Srboljub MILOSAVLjEVIĆ izjavio je ranije za naše novine da ovaj sud ne vodi evidenciju o prosečnom godišnjem prilivu izvršnih predmeta, trajanju postupka, kao ni o procentu uspešnosti naplate, ali navodi da na ukupnu sliku najviše utiču ekonomske prilike

– Moje lično mišljenje je da se 60 do 70 odsto predmeta završi u razumnom roku. Poslednjih godina, s obzirom na krizu, možda je broj nesprovedenih izvršenja povećan, jer ljudi nemaju pare – kazao je Milosavljević.

Prema njegovima rečima, među dužnicima ima ljudi iz svih socijalnih struktura, poverioci su u većini slučajeva javna preduzeća a da su zastarelost zakona i pravnih mehanizama kao i siromaštvo glavni razlozi što je naplata postala ozbiljan problem:

– Sudije sada nemaju kontrolu nad izvršiteljima, koji propise striktno ne poštuju jer ne mogu sve da postignu. Zbog velikog broja predmeta, ne idu na lice mesta, nego rade kabinetski i šalju poštom rešenja koja mnogi ne žele da prime, pa se onda ona „šetaju“ tamo-vamo. Izvršitelj bi trebalo da izađe na lice mesta, da izvrši popis, procenu i da zapleni stvari. On, međutim, napravi popis i procenu, ali stvari ostanu kod dužnika. Naloži mu da plati dug i tu se stane – objasnio je Milosavljević.

Stanko Filipović očekuje da će novi zakon koji reguliše ovu oblast bitno ubrzati naplatu.

On dodaje da je zakon do sada išao na ruku dužnicima dajući im mogućnost da na razne načine opstruiraju i odlažu  izvršenje, raznim podnescima, potpuno veštački. Kada privatni izvršitelji počnu da rade rokovi će, zahvaljujući novom zakonu, postati optimalni:

– Posle sudske odluke o izvršenju, stranka ima rok od pet dana za prigovor na koji sud mora da odgovori za isto toliko dana. Zatim izvršitelj od nadležnih institucija pribavlja podatke o dužniku (JMBG, katastar, PIO fond, poslodavci…) kome se ostavlja razuman rok da izmiri obaveze. Prema mojim procenama, čitav postupak do konačne naplate traje samo nekoliko meseci, što će biti značajan napredak ako se zna da poverioci sada čekaju po nekoliko godina – kaže Filipović.

MILIJARDE
Prema rečima Zorana KNEŽEVIĆA, direktora vranjske Elektrodistribucije, građani Pčinjskog okruga, ne računajući Bosilegrad u Surdulicu, koji su pod Leskovcem, za struju duguju dve milijarde dinara a privreda 600 miliona. U samom Vranju ukupan dug za struju iznosi oko 1,3 milijarde.
– Do sada smo imali mnogo problema sa naplatom. Ne znam kako će sada to da ide sa privatnim izvršiteljima, ali gore od ovog ne može – kaže Knežević.
Građani, privreda i budžetske ustanove javnim preduzećima u Vranju trenutno duguju između 3,5 i četiri milijarde dinara. Zaključno sa prošlom godinom „Vodovod“ je potraživao blizu 200 miliona dinara, Direkcija 170, Komrad 150 a Novi dom oko 120 miliona dinara.

Naš sagovornik svestan je da ga u ovom poslu očekuju mnoge neprijatnosti, iako će imati status službenog lica. Prema zakonu, privatni izvršitelj može da, i protiv volje vlasnika, ulazi u kuće i stanove dužnika koga, u zavisnosti od konkretne situacije, može da iseli iz stana ili lokala. Izvršitelj popisuje pokretne i nepokretne stvari, procenjuje imovinu dužnika koju ima pravo i da zapleni. Međutim, važno je reći da zakon vodi računa o srazmeri visine duga i imovine dužnika, tako da se zbog malog duga ne može prodati stan, osim u slučaju kada dužnik ne poseduje bilo kakvu drugu imovinu. U odnosu na raniji zakon, izvršitelji mogu da sprovode izvršenja svakog dana od sedam do 22 sata, a ne samo radnim danima, a mogu to izuzetno da rade i noću, ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost od odlaganja, za šta se više ne traži izričito odobrenje suda. Međutim, ukoliko dužnik ne poseduje imovinu – postupak se obustavlja.

ZARADA OD UČINKA

Prema dostupnim podacima sa interneta, iskustva drugih zemalja sa privatnim izvršiteljima vrlo su pozitivna. U Bugarskoj, na primer, privatni izvršitelji rade tri puta brže od državnih, a slično je i u Mađarskoj, Makedoniji i Rumuniji. Ovo ne treba da čudi ako se zna da će njihova zarada zavisiti isključivo od učinka, a Filipović objašnjava da zakon jasno reguliše i ovu oblast:

– Poverilac je dužan da nam uplati neku vrstu avansa, a taj novac, kao i naš honorar kasnije se naplaćuje od dužnika – kaže Filipović koji, kao i bilo koji preduzetnik, može da zapošljava radnike koji ne moraju nužno da budu pravnici.

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)