ŽIVELA SRBIJA

Predsednik i četnički vojvoda Toma, sem što je već napravio nekoliko gafova na međunarodnom planu, u prvoj nedelji na novoj funkciji uradio je ono što su od njega najpre i očekivali braća i sestre Bajčetinci i svi velikosrpski domaćini i domaćice: otišao je na inauguraciju u rodno selo da bi uspeh na izborima proslavio pod šatorom, uz gozbu i pečenje od, kako neki mediji precizno preneše, sedam jagnjadi, šest prasadi i uz gulaš od sto kila divljači, sve zalivajući «Tominom ljutom». U svom kabinetu, već narednog dana, najavio je i zaposlenje dva čoveka iz najbliže mu familije – kao ličnog sekretara šuraka Miroslava Latinovića, a kao šefa kabineta Milana Bačevića, čija je ćerka udata za mlađeg mu sina.

Iako neki tvrde da je uspeh u životu zapisan u genima, neki da je za to neophodna pre svega harizma, a neki da je upornost ta koja se na kraju najviše isplati, četnički vojvoda Toma svojim kabinetskim nepotizmom šalje poruku da, ukoliko nemate ništa od navedenog, za uspeh će biti dovoljno samo to da vam je predsednik familija. Pa neće valjda da razmišlja o tome što nepotizam donosi nerad, nedodirljivost i nesavesnost dok mu Radiša Urošević, njegov stari prijatelj, pod šatorom, na uvce, po njegovoj želji peva «Živela Srbija».