Na putu za zaborav

,

Uroš Trajković je pokazao da njegova politička mudrost ne ide mnogo dalje od granica vlastite stranke. Dok se on dokazivao isključivo članstvu i rodbini URS-ovaca, zanemarujući ostale birače, dogodio se taj 21 mandat socijalista što je sa 14 DS-ovih sasvim dovoljno za formiranje dvojne gradske vlasti

Stranka Uroša TRAJKOVIĆA ostvarila je 6. maja najbolji rezultat od kada učestvuje na lokalnim izborima u Vranju. Ali, kako sada stoje stvari, Ujedinjeni regioni Srbije (URS) ipak neće biti deo buduće lokalne vlasti, ni sa rekordnih 6.806 glasova, skoro četiri hiljade više nego 2008. Čak ni 11 obezbeđenih mesta u odborničkim klupama, ako se ne desi nešto nepredviđeno na nivou republike, ne čini ih poželjnim koalicionim partnerom za ovdašnje odbore SPS i DS. Objektivna prepreka za to je pre svega za mnoge nenadani uspeh socijalista koji su na izborima osvojili 21 mandat, pa sa 14 DS te dve stranke imaju sasvim stabilnu parlamentarnu većinu (35 od 65 odbornika) i nisu rade da im se ubuduće bilo ko meša u vlast. Pogotovo ne URS sa kojim su već imali dovoljno problema u prethodne četiri godine vladavine.

Iako je mogućnost da URS uđe u lokalnu vlast u domenu teorije, barem prema onome što danima u neformalnim razgovorima ponavljaju stranački prvaci SPS i DS, šef vranjskih socijalista Zoran ANTIĆ ne želi da bude isključiv i zvanično nastupa krajnje diplomatski pred međustranačke razgovore.

PREGOVORI NE MENjAJU NIŠTA

– Od utorka smo – kaže lider SPS – krenuli u zvanične razgovore sa potencijalnim partnerima. Objektivne šanse za ulazak u vlast ima svako. Videćemo ko šta nudi, ko šta traži, a šta će biti na kraju pregovora to u ovom trenutku niko ne može znati – tajanstven je Antić.

Ipak, u stranačkim kancelarijama SPS i DS se već danima na glas govori da je ostavljanje URS izvan vlasti za naredni četvorogodišnji period gotova stvar. Lider vranjskih demokrata Goran STEFANOVIĆ kaže da će parlamentarna većina SPS i DS „biti sasvim dovoljna za vođenje ovog grada na odgovoran način“.

– Imali smo sukobe sa URS, to nije tajna, kao što smo ih imali i sa Novom Srbijom. To su bile neke principijelne stvari, oko (ne)odgovornosti pojedinih rukovodilaca URS, oko kadrovskih rešenja koja nam se nisu dopadala – obrazlaže Stefanović, nagoveštavajući da je barem demokratama takvog ponašanja „eksperata“ bilo sasvim dovoljno.

Od ovako jakog šamara posle rekordnog izbornog rezultata više će zvoniti URS-ovcima u ušima nego da su na lokalnim izborima ostali ispod cenzusa. Odlazak u opoziciju, posle osam godina vlasti, mogao bi, imajući u vidu osobine koje pokazuje biračko telo, odvesti URS u politički zaborav, a od njegovog lokalnog stranačkog šefa Uroša Trajkovića, iako je duplirao podršku u biračkom telu, napraviti političara bez budućnosti.

URS je, ako se setimo nekih događaja, poprilično radio na svojoj nepopularnosti u očima ostatka koalicione vlasti. Demokratama su stalno išli na živce pripisujući sebi i isključivo sebi zasluge za većinu državnih investicija u Vranju, realizovanih posredstvom URS, ali i drugih ministarstava eks vlade i preko Nacionalnog investicionog plana. Demokratama, ali i socijalistima, permanentno su boli oči aferama u delu javnog sektora za koji su dali svoje rukovodioce. Najpre aferama u Apoteci Vranje (manjkovi, netransparentnost u trošenju para od boniteta-popusta dobavljača lekova, sumnje u razne finansijske malverzacije, sudski procesi protiv bivše direrktorke, narušeni međuljudski odnosi što je na kraju rezultiralo odlaskom direktorke). Potom brljotinama u JP Skijalište Besna kobila gde su viđene dve smene direktora, međuljudski odnosi na granici fizičkih sukoba, nepotizam, sumnjivi tender za izgradnju prilaznog puta do planinarskog doma na Besnoj kobili koji je uzgred neprofitabilan. I na kraju, u Gradskoj biblioteci gde su takođe morali menjati direktora uz, da se ne zaboravi, gotovo bezobrazno zapošljavanje stranačkog kadra svuda gde su gazdovali, a posebno u Zdravstvenom centru Vranje, ustanovi pod ingerencijom republike, svojevrsnom oglednom dobru gde je sam lider URS Uroš Trajković demonstrirao Vranjancima kako shvata politiku. Liderima URS je u pripremama za lokalne izbore 2012. bilo jedino važno da zapošljavaju stranački kadar i da se dokazuju članstvu i rodbini partijskih drugova. Krajnje pojednostavljena politika interesa nekoliko pojedinaca.  

Objektivno, kraj političke moći Uroša Trajkovića i URS očekivao se mnogo ranije. Da je bilo iole političke i moralne odgovornosti, Trajković bi zbog nekih profesionalnih propusta u ZC Vranje (smrt dva pacijenta, opstrukcija menadžmenta u postupku odvajanja Doma zdravlja od ZC, nenamensko trošenje para RFZO planiranih za lekove na zapošljavanje stranačkog kadra, tehnološka stagnacija centra, neracionalne investicije) ako ništa drugo barem ponudio ostavku na funkciju direktora. Njemu tako nešto ni u jednom momentu nije palo na pamet, iako mu je čak i lokalni ministar zdravlja Nenad Mladenović to prijateljski savetovao („Vranjske“, br.745) posle slučaja smrti Ivane Stojanov, supruge i majke čije je lečenje na neadekvatan način započeto u Vranju, a završilo se tragično desetak dana kasnije na klinici u Nišu. Trajković je tada ostao na funkciji iz koje eksploatiše svoju političku moć.

Koalicioni partneri zamerili su Trajkoviću i što ih je u novembru 2010. godine ničim izazvan vukao za nos. Umesto da se po parlamentarnoj odluci Skupštine grada Vranja do kraja 2010, kako je bilo planirano, sprovede deoba ZC na Dom zdravlja koji bi pripao Gradu vranju i Opštu bolnicu koja bi ostala pod ingerencijom republike, Trajković je, valjda ne želeći da izgubi pre svega političku kontrolu nad obe ustanove uoči dolazećih izbora, odlučio da ne preda deobni bilans skupštini. Iako su odbornici godinu dana pre toga doneli odluku o preuzimanju upravljačkih prava nad Domom zdravlja od republike. Uprkos tome što su i odbornici URS glasali za takvu odluku, Trajković je, nakon što za deset meseci 2010. nije uspeo da je sprovede u delo, optužio koalicione partnere da u stvari u pozadini ove priče žele da „nameste svog čoveka na čelu Doma zdravlja“. To mu ti isti partneri nisu zaboravili.

PAMTI, PA VRATI

Bio je još jedan nepromišljeni gaf. Prilikom predaje izbornih lista, kada je Gradska izborna komisija konstatovala „duple potpise“ i druge nepravilnosti na listi koju je prevodio Trajković, URS se žestoko sukobio sa DS u holovima zgrade skupštine. Toliko žestoko da je stvar bila na ivici fizičkog obračuna. A onda je Trajković prozivao vlast, u kojoj i sam u tom momentu sedi, izjavljujuči da GIK „radi gore nego u vreme Miloševića“. A u GIK su bili i njegovi ljudi.

Da Trajković nije očekivao 21 mandat socijalista govore i neki njegovi potezi uoči izbora koji bi se mogli nazvati kratkovidim i nepromišljenim jer su znatno oslabili sadašnju pregovaračku poziciju. On je, najpre, nekoliko dana uoči izbora, na jednoj lokalnoj niškoj televiziji u vezi potonjih pobednika-soocijalista izjavio kako je vreme za kraj vladavine SPS u Vranju. Kakva kolosalna procena! Kao i da je „vreme za promene“. Samo što je to bilo malo licemerno, jer je Trajković govorio o tome kako je trulo nešto u čemu i sam učestvuje već osam godina. Onda je deset dana pred izbore napao koalicione partnere što drže „nelegalne sednice skupštine, kao da su u Bangladešu“. Sve i da je bio u pravu, to baš nije bio pametan potez i on na takvom stavu sigurno nije politički profitirao u očima socijalista i demokrata. Možda i bi, da je osvojio 21 mandat.

E sad, šta će se dešavati sa Trajkovićem i njegovima ako budu van vlasti? Pa, to niko ne zna. Ali, neka im je bog u pomoći. I više sreće u drugim partijama.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)