Otvorene dveri kulture

, ,

Publika počinje da shvata da muzej nije samo riznica prošlosti, već i vizija i misija kulturne budućnosti sredine u kojoj deluje

U noći 19. maja, u Vranju je po peti put održana već tradicionalna kulturna manifestacija „Noć muzeja“. Narodni muzej u Vranju konzumentima kulture otvorio je svoje dveri na tri lokacije – u matičnoj kući, zgradi muzeja, zatim u Galeriji Narodnog muzeja i u Muzej kući Bore Stankovića. Manifestacija je otvorena i održana u isto vreme kao i ostale Noći muzeja u svetu, Evropi i širom Srbije. U manifestaciji je učestvovalo preko 3.000 muzeja.

-Manifestacija „Noć muzeja“ – kaže Slađan Ivanović, direktor Narodnog muzeja u Vranju – u potpunosti je uspela i ispunila svoju svrhu. To pokazuje i broj posetilaca: po našoj evidenciji, bilo je 3.588 posetilaca, od čega najviše u Muzej-kući Bore Stankovića – 1.920, zatim u Galeriji Narodnog muzeja – 921, te u samoj zgradi muzeja – 747.

Ponuda je bila bogata i raznovrsna – u Galeriji, pored tekuće postavke „Ivo Andrić u diplomatiji“, u organizaciji Arhiva Jugoslavije i Istorijskog arhiva „31. januar“ iz Vranja održan je i koncert Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Vranja na klarinetu i violončelu, izložbe ilustratora Marka Stajića iz Vranja i Saše Dimitrijevića iz Niša, kao i prezentacija oružja iz istorijske zbirke Narodnog muzeja iz Vranja.

U Muzej-kući Bore Stankovića, pored stalne postavke, predstavljena je i izložba fotografija „Borino Vranje u 19. veku“, te projekcija filma „Staro Vranje“, kao i odlomak „Mantafe“ iz predstave „Stari dani“ vranjskog pozorišta.

U samoj zgradi Muzeja, pored stalne postavke iz etnologije i arheologije, publici je predstavljena i postavka „Pribojsko blago“ sa 150 novčića iz numizmatičke zbirke Muzeja.

-To nije samo uspeh narodnog muzeja – kaže Slađan Ivanović – već i pokazatelj uspona celokupne vranjske kulture, s obzirom da su u manifestaciji učestvovali i drugi subjekti iz kulturnog miljea grada – Muzička škola, Arhiv, Pozorište. To, u stvari, nije bila „Noć muzeja“, već „noć kulture“. Zbog toga je značaj ove manifestacije nemerljiv – ona afirmiše kulturu, a posebno muzeje, na jedan drugačiji način; publika počinje da shvata da muzej nije samo riznica prošlosti, već i vizija i misija kulturne budućnosti sredine u kojoj deluje. Osim toga, velika je tekovina ove manifestacije i decentralizacija kulture i kulturnih dešavanja širom Srbije.