Proizvodnja kustosa

, ,

Po podacima iz vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji ove ustanove posao čeka četvoro muzejskih stručnjaka sa položenim stručnim ispitom i zvanjem kustosa, od kojih su troje bili pripravnici u Narodnom muzeju u Vranju

Od smrti Srboljuba Aritonovića, 2009. godine, koji je decenijama bio jedini kustos u Muzej-kući Bore Stankovića, na njegovo mesto do sada su primljena tri kustosa! Šta je po sredi? Da li je interesovanje za Borinu kuću naglo poraslo, pa se radi u tri smene, ili je stvar mnogo prozaičnija? Naime, sva tri kustosa su po obrazovanju profesorke razredne nastave, prostije rečeno učiteljice, dve – Lidija Ilić je je supruga člana Gradskog veća, Dejana Ilića iz redova SPS, a Dragana Dekić pak supruga Srđana Dekića, potpredsednika GrO SPS Vranje, a netom je primljena i Nataša Nikolić, dalja rođaka nedavno preminulog Milana Nikolića, dugogodišnjeg visokog funkcionera Simpa i u više mandata poslanika SPS. U Narodni muzej, uzgred, nedavno je primljena Sanja Stojčić, snaja gradonačelnika Miroljuba Stojčića, koja je po struci veterinarski tehničar, a radi na poslovima administracije. Pa, je li po sredi Bora, ili partokratija, pitanje je sad?

ČAK I KAO KUSTOSI

Elem, u večitoj partokratskoj deobi tala, socijalistima je još za vakta Koštuničine vlade „pripao“ Narodni muzej, pod čijom je nadležnošću i Borina kuća. Na mesto direktora muzeja 2007. godine postavljen je Slađan Ivanović, po struci profesor istorije, takođe kadar SPS. Ivanović, pak, odbija svaku pomisao o partijskom zapošljavanju:

ODGOVORNOST NA STRANKAMA
-To nije bilo čija i bilo kakva kuća – kaže Zoran Najdić, član GV za kulturu – već kuća Bore Stankovića, po kome je Vranje širom sveta poznato. Naša je (DS) osnovna ideja dalje unapređenje ustanova kulture. Sve zavisi od stručnih kadrova, u tom području nije nužna politička pripadnost, već obrazovanje i stručnost. Sa samo pet partokratskih, a pogrešnih upošljavanja u kulturi, prouzrokuje se nesaglediva šteta.
-U ovom trenutku – nastavlja Najdić – u gradu postoji više mladih ljudi sa ozbiljnim referencama, čije bi zapošljavanje dalo dobre rezultate i dobar primer. Ali, s obzirom da i ustanove kulture, na žalost, ulaze u neku vrstu stranačke podele, odgovornost je na strankama. Pa ćemo videti ko je koga zapošljavao, i ko će koga da zaposli, na račun stranačke pripadnosti, a ne stručnosti i znanja.
-U ustanovama kulture – kaže Najdić – u Vranju je zapošljeno oko 120 ljudi; ako uporedimo to sa gradovima u Srbiji veličine Vranja, to je mnogo manje. Ali, ukoliko grad planira da razvija kulturni turizam, neophodno je radno angažovanje stručnih kadrova.

-Tu nema ničeg protivzakonitog, sve je u skladu počev od Ustava, koji garantuje pravo na rad, pa Zakonom o radu, Zakonom o kulturnim dobrima, koji definiše ko može da radi u muzejima u oblasti zaštite kulturnih dobara, do Statuta ustanove. Svuda se propisuje da na tim mestima mogu raditi lica sa sedmim, šestim i četvrtim stepenom stručne spreme, čak i kao kustosi.

-Sve te odluke – kaže izvor blizak Muzeju, koji je želeo da ostane anoniman – nisu prošle ni Upravni odbor, ni Stručni savet Muzeja, na kome se odlučuju prioriteti, a oni su – etnolog, arheolog, istoričar umetnosti. Koliko znam, UO nije zasedao od februara 2011, od kada je nezakonito, po starom statutu, reizabran Ivanović, a novi zakon o kulturi, koji je stupio na snagu novembra 2010, nalaže promenu statuta. Novi statut nikada nije donesen. Zato tri kustosa u kući Bore Stankovića primaju platu za nešto što nisu. Dakle, istoričar umetnosti, arheolog, etnolog, ne mogu biti učitelji, ali učitelji mogu biti sve to. Kriju se ugovori o radu, rešenja, niko ništa ne zna. Ono što se zna, to je da su one dobile rešenja za „kustosa u Muzej-kući Bore Stankovića“. Pa, zvanje kustosa ne može biti vezano za određeni objekat, već za zbirku, oblast, arheološki, etnološki, pedagoški rad. Šta je kustos bez zbirke, a koju zbirku one duže? Kustos bez zbirke može da bude samo kustos-pedagog, a Jelena Ničić u tom zvanju je sasvim dovoljna za potrebe vranjskog muzeja.

STALNO I NEPROMENLjIVO

Da bi bilo jasnije, Muzej-kuća Bore Stankovića spada u kategoriju memorijalnih muzeja, čija je postavka stalna i nepromenljiva, i za takve muzeje uopšte nije potreban kustos sa visokom stručnom spremom, već samo vodič, koji posetioce provodi kroz stalnu postavku. Kustos istražuje, objavljuje naučne i stručne radove, realizuje nove postavke, a šta je to novo što tri nova kustosa mogu da otkriju o Bori Stankoviću, što već nije otkriveno od najeminentnijih imena srpske i svetske književne kritike i istorije? Šta će od Bore ili baba Zlate tri nova kustosa pronaći, i upotpuniti postavku u Borinoj kući?

-Postoji – kaže Slađan Ivanović – Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Muzeju, za koji je saglasnost dalo Gradsko veće, na strukturu i broj zaposlenih. Da je ovo tako, govori činjenica da je Lidija Ilić položila stručni ispit, a da je Dragana Dekić u fazi polaganja tog ispita, do kraja maja. Uostalom, postoji i interna politika vranjskog Muzeja, koja se upravo vodila logikom da je naša najveća ciljna grupa učenička populacija nižih razreda. A najbliži tome je upravo profesor razredne nastave, koji ima položen stručni ispit iz oblasti zaštite kulturnih dobara. I nije tačno da je bilo partijskog zapošljavanja, sva tri kustosa Borine kuće bile su izuzetni studenti, a presudilo je pre svega to što odlično poznaju delo Bore Stankovića i vladaju stranim jezicima.

No, sitnica, Kolektivni ugovor za kulturu ne predviđa takav obrazovni profil za rad u ustanovama kulture, ne postoji naveden u zvaničnoj nomenklaturi zanimanja u kulturi.

-Po pravnom tumačenju – kaže poznati vranjski advokat koji je insistirao na anonimnosti – iz toga sledi da kada su navedene osobe počele da rade u Muzeju, one su počele u isto vreme i da stiču protivpravnu imovinsku korist, u čemu je saučesnik onaj koji im je to omogućio. Treba ispitati da li se ovde radi ne samo o partokratiji i nepotizmu, već i o krivičnim delima kao što su zloupotreba službenog položaja, nepoštovanju Kolektivnog ugovora, nepoštovanju Zakona o radu.

-Uprkos mnogim kritikama – kaže Ivanović – činjenica je da Muzej kuća Bore Stankovića sada radi izuzetno dobro, posećenost rapidno raste, i sada je oko 10.000 posetilaca godišnje, što je dvostruko više u poređenju sa periodom kada je bio samo jedan kustos.

Nota bene, po podacima iz vranjske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji ove ustanove posao čeka četvoro muzejskih stručnjaka sa položenim stručnim ispitom i zvanjem kustosa, od kojih su troje bili pripravnici u Narodnom muzeju u Vranju.

„Tri put ti čukna na pendžer, mori daskalice“…

Stiže Noć muzeja

Narodni muzej u Vranju i ove godine, po peti put (od 2008. godine), učestvuje u manifestaciji „Noć muzeja“. U noći 19. maja, biće otvorena vrata sva tri objekta Muzeja – Narodni muzej sa stalnom arheološkom i etnološkom postavkom, Galerija Narodnog muzeja sa tekućom izložbom „Ivo Andrić u diplomatiji“ u organizaciji Arhiva Jugoslavije i Istorijskog arhiva „31. januar“ iz Vranja, otvorenom 4. maja i Muzej-kuća Bore Stankovića sa stalnom postavkom i pratećim sadržajem programa organizovanih za tu noć.

Inače, umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja“ 19. maja će po deveti put otvoriti vrata preko 200 muzeja, galerija i izložbenih prostora u 65 mesta u Srbiji.

-Sve je počelo – kaže Ana Jovanović, jedan od osnivača manifestacije – kao odlična ideja, u kojoj se u kasne sate šetamo po muzejima i posećujemo izložbe koje su prilagođene nemuzejskoj publici. I tako je bilo 2005. godine na prvoj Noći muzeja. Danas, osam godina kasnije, svi žele da učestvuju u manifestaciji kakva je naša, institucije kulture posebno. Zato možemo bez problema priznati da Noć muzeja prerasta sebe, prerasta muzeje i pretvara se u Noć kulture.

Vranje je za svoju „neonsku“ Noć muzeja predvidelo bogat program, u koji se uključuju i Muzička škola „Stevan Mokranjac“ iz Vranja, kao i pozorište „Bora Stanković“. Manifstaciju će, u Galeriji Narodnog muzeja, otvoriti direktor ove kulturne ustanove, Slađan Ivanović; noć se nastavlja na istom  mestu, koncertom Muzičke škole, na klarinetu i violončelu; slede izložbe karikaturista Marka Stajića iz Vranja i Saše Dimitrijevića iz Niša, te prezentacija oružja iz istorijske zbirke Narodnog muzeja.

Noć muzeja zatim se nastavlja u muzej-kući Bore Stankovića. Biće izveden odlomak iz pozorišne predstave „Stari dani“ vranjskog ansambla, u režiji Nebojše Dugalića, pod nazivom „Mantafe“; tu će biti postavljena i izložba fotografija „Borino Vranje u 19. veku“, u saradnji sa Istorijskim arhivom „31. januar“ iz Vranja, a sledi projekcija filma „Staro Vranje“.

Noć muzeja zatim će se nastaviti u svojoj matičnoj kući, zgradi Narodnog muzeja, gde će pored stalne postavke iz arheologije i etnologije, biti predstavljena postavka „Pribojsko blago“ sa 150 komada iz numizmatičke zbirke Narodnog muzeja u Vranju.

Dakle, ko od Vranjanaca još nije posetio svoj muzej i upoznao se sa prošlošću i kulturnim blagom svoga grada, evo mu izvrsne prilike da ovu noć, umesto u carstvu snova, provede u carstvu lepote i kulture.