Nemaština kao okidač

, , , ,

Statistika kaže da u Vranju tridesetak lica godišnje oduzme sebi život, a da je broj pokušaja najmanje duplo veći

Dva događaja iz takozvane crne hronike ovih dana poprilično su uznemirila građane – samoubistvo trovanjem S. Š. i pokušaj samoubistva V. S. skakanjem sa mosta. Ovi primeri uzornih radnika, koji su otpušteni kao tehnološki viškovi, odnosno roditelja, ljudi u punoj životnoj snazi koji su podlegli depresiji i beznađu, samo potvrđuju zvaničnu statistiku nadležnih, koja kaže da u Vranju tridesetak lica godišnje izvrši samoubistvo, a čak duplo više njih to pokuša. 

PUCANjE PO ŠAVOVIMA

Broj suicida je u blagom porastu, a to potvrđuje i nedavna izjava direktorke Instituta za kriminološka istraživanja Leposave KRON, koja je navela da sa godišnjom brojkom od 1.400 samoubistava Srbija, po statistici Svetske zdravstvene organizacije, zauzima visoko 13. mesto, ali da ti zvanični pokazatelji nisu ogledalo realnosti.

– U malo primitivnijim i manje razvijenim sredinama postoji sklonost da se suicid ili samo pokušaj smatra velikom sramotom. Zbog toga se prikriva i prikazuje se kao nešto drugo – navela je Kronova.

Razlozi zbog kojih ljudi podižu ruku na sebe su socijalna i ekonomska kriza, neizlečive bolesti, akutna stanja stresa, depresija.

SLUČAJEVI IZ NOVOGRADNjE I JUMKA
Pre par godina zbog gubitka posla jedan bivši radnik «Novogradnje» koji ima šestoro dece, a nije imao od čega da ih izdržava, pretio je da će se ubiti tako što će kolima punim eksploziva uleteti u zgradu SO Vranje. Drugi bivši radnik iste firme hteo je da skače sa krana, a nekoliko njih je pretilo da će se spaliti benzinom.
– Imamo stalno teške slučajeve, vrlo siromašne ljude bez posla koji dolaze u naš sindikat, a u 80 odsto slučajeva razog što prete samoubistvom je taj što nemaju od čega da hrane porodicu – kaže koordinator sindikata «Nezavisnost» za Pčinjski okrug Novica MITIĆ.
Predsednica sindikata ASNS u vranjskom «Jumku» Snežana VELIČKOVIĆ u svojoj borbi za prava radnika spavala je u hodnicima Vlade Srbije, vodila protestne šetnje u Vranju, štrajkovala glađu, a novembra 2007. zajedno sa grupom radnika pretila da će posle tri meseca štrajka skočiti sa upravne zgrade kompanije.
– Bili smo očajni, niko od direktora nije odgovarao na naše zahteve da razgovaramo. Popeli smo se na deveti sprat upravne zgrade spremni i da skočimo ako nas neko ne sasluša – seća se Snežana.

Policijska uprava Vranje beleži 110 samoubistava u periodu 2007-2011. godine, odnosno od 17 do 26 godišnje (vidi okvir), od kojih su čak 86 počinili muškarci.

Tome odgovara i evidencija iz Zdravstvenog centra Vranje, tačnije cifre koje smo dobili u Službi hitne medicinske pomoći (HMP), a koja kaže da u knjizi umrlih u poslednje četiri godine imaju 32 lica, od kojih 22 muškaraca.

– Generalno gledano, primećuje se porast pokušaja samoubistava, ali i samoubistava. Samoubistva su najčešće počinjena vešanjem, trovanjem lekovima i korozivnim sredstvima (različite baze i kiseline – p.a.), ali i vatrenim oružjem. Razlozi zbog kojih ljudi to čine su loša situacija u porodici, siromaštvo, ili su zavisnici od narkotika, ili imaju psihijatrijske dijagnoze ili boluju od neizlečivih bolesti – navodi dr Dragan POPOVIĆ, načelnik službe HMP.

U Službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja (PTO) Opšte bolnice u Vranju, saznajemo da u poslednje vreme broj onih koji su pokušali da sebi oduzmu život iznosi oko pet mesečno, odnosno šezdesetak godišnje. Njihova statistika pokazuje da su suicidu kod žena sklonije one mlađe i srednjih godina, a da među muškarcima dominira populacija oko 60. godine, tj. u dobi «kasne zrelosti».

A da je veliki broj onih koji u teškoj materijalnoj situaciji ne vide izlaz iz krize, potvrđuje i načelnik Psihijatrijskog odeljenja Opšte bolnice u Vranju dr Aleksandar NIKOLIĆ.

– U poslednje tri godine bila su dva pokušaja samoubistva vatrenim oružjem, ali se to najčešeće, ipak, pokušava trovanjem ili vešanjem. Svakako je više samoubistava sa smrtnim ishodom kod muškaraca, dok žene češće to pokušavaju samo da bi skrenule pažnju na sebe tj. to je njihov apel za pomoć. Depresivni poremećaji u poslednje vreme beleže porast, a jedan od važnih znakova je poremećaj volje i nagona, što u krajnjem slučaju kod pojedinih pacijenata dovodi do pokušaja ili do samoubistva – iznosi dr Nikolić.

BEZ NAJAVE

A da često nema signala okolini od onih koji zaista nameravaju da izvrše samoubistvo slažu se i dr Nikolić i načelnik PTO dr Ljubiša STOJILjKOVIĆ.

Dr Nikolić navodi da su ljudi sa depresivnim poremećajima (traume iz poslednjih ratova, akutna stresna stanja isl.) skloniji pokušajima suicida, a da oni koji će to zaista i uraditi ničim ne najavljuju svoje namere.

– Čak i da se jave psihijatru, oni najčešće negiraju da imaju samoubilačke misli ili tendencije, a na nama je da detaljnim pregledom i razgovorom sa njim, ali i porodicom, utvrdimo tu nameru – kaže on.

Porast takozvanih «najavljivača» primetan je jedino kod pokušaja suicida, o čemu dr Stojiljković kaže:

– U našoj službi se borimo sa posledicama koje su nastale usled pokušaja suicida, a nakon toga te ljude možemo samo da pošaljemo na lečenje.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)