Dvaput meri jednom seci

,

Mladi brzo odluče da uplivaju u bračne vode ali, čini se, brzo postanu davljenici. Neslaganje karaktera, nasilje i česte konfliktne situacije, problemi u komunikaciji, neverstvo, alkoholizam i bolest glavni su uzroci razvoda, ističu u Centru za socijalni rad u Vranju

– Počela sam od njega da se udaljavam a da ga nisam ni upoznala čestito. To ne treba da čudi jer je naš brak bio ugovoren. Za bivšeg muža, momka iz okolnog sela udala me baba iako sam bila zaljubnjena u drugog muškarca – počinje svoju ispovest žena koju ćemo u tekstu zvati Dragana iako joj to nije pravo ime.

Ona je lepa, mlada žena iz Vranja na čijem se licu ne mogu videti ožiljci ružne prošlosti. Danas ova trideset šestogodišnja brineta živi u skladnom, drugom braku sa čovekom sa kojim ima sina, muškarcem koji je voli i koji njeno dete iz prvog braka čuva kao da je njegovo.

-U prvi brak ušla sam sa nepunih 17 godina, jer je moja baka insistirala na tome. Bio je skoro deset godina stariji od mene. Nije mi se svideo, nismo se ni zabavljali – seća se Dragana.

Prema njenim rečima, taj brak je u početku bio sasvim normalan sve dok se nije rodilo dete, kada je njen tadašnji suprug zatražio da svo Draganino imanje – koje nije zanemarljivo budući da je jedinica – bude prepisano na njegovo ime.

– To je izazvalo velike svađe i netrpeljivost. Polako smo, iako se bukvalno nismo ni upoznali, počeli da se udaljavamo. Danas, samo zbog odluke suda, plaća alimentaciju detetu. Iako svoje dete može da viđa i da bude sa njim svakog vikenda, ne sećam se kada je poslednji put pitao za njega – iskrena je Dragana.

Mladi bračni parovi često nisu u stanju da prebrode prve probleme na koje naiđu. Po mišljenju stručnjaka u vranjskom Centru za socijalni rad (CZSR), najčešće se razvode mladi ljudi posle jedne do pet godina bračnog staža. Nedovoljna pripremljenost za zajednički život, neostvarena lična zrelost jednog ili oba partnera, zavisnost od roditelja, nedostatak stambenih i materijalnih uslova, najčešći su uzroci razvoda.

Milena Jovanović, psiholog u CZSR u Vranju objašnjava da se na razvod kao proces gleda sa aspekta društvenih stereotipa.

– Do pre desetak i nešto više godina postojala je negativna (klasična) konotacija razvoda i naš jezik pruža dobar dokaz o tome: rasturena porodica, raspuštenica, beli udovac…Iako ovakvo sagledavanje razvoda i dalje možemo sresti, ono je danas znatno manje zastupljeno – kaže Jovanovićeva.

Iako zvaničnih podataka i istraživanja o temi razvoda nema  u Pčinjskom okrugu, podaci na republičkom nivou kazuju da se pred matičara staje sa prosečno navršenih 27 godina, da brak traje u proseku dvanaest i po a da skoro dve trećine zahteva za razvod podnose žene.

– Jedan od dominantnih razloga za razvod braka je i nedostatak komunikacije i bliskosti među partnerima, njihovo udaljavanje. Međutim, iza ovih bazičnih, često skrivenih problema, javlja se čitav niz vidljivih koje okolina (rodbina, prijatelji) često tumači kao glavne razloge za razvod braka. Naravno da i društvena i ekonomska situacija utiču na sve aspekte života, produbljuju bračnu krizu i smanjuju mogućnost za funkcionalno prevladavanje problema – ističe Jovanovićeva.

Iako su neizvesnost po pitanju posla i finansijska kriza jedan od čestih uzroka bračnog brodoloma, naš sledeći sagovornik dokaz je da brakorazvodne parnice pokreću i ljudi sa bogatije strane socijalne lestvice.

Ovaj pedesetogodišnji ekonomista, koga ćemo u tekstu zvati Dušan,

imao je, kako kaže, idealan brak. Nervoza i prepirke počele su upravo kada se pojavio prvi veći finansijski problem. Tada su supružnici, na Dušanov predlog, odlučili da se formalno razvedu kako bi zakonski mogli da prebrode izvesne novčane obaveze:

– Sam čin razvoda i taj finansijski problem doneli su nervozu koja se povećavala iz dana u dan i koju nismo mogli da prevladamo. Dodatni pritisak stvorile su razne priče koje su počele da kruže. Sa nama je živela i moja tašta, njena majka, koja je insistirala da izađem iz stana a da moja supruga, deca i ona ostanu u njemu. Nakon mog odlaska, supruga je dobila posao u drugom gradu i otišla je sa decom koja su sudskom odlukom pripala njoj – iskren je Dušan.

Njegov odnos sa bivšom ženom nije se poboljšao ni osam godina od razvoda, a decu koja danas imaju 17 odnosno 14 godina, viđa dva puta godišnje

– U njihovim očima vidim nostalgiju za lepim detinjstvom koje su imali. Pozitivno je to što su oboje odlični učenici i što nisu otišli stranputicom – uzdiše Dušan.

Smilja Nikolić, psihijatar i načelnica Odeljenja za mentalno zdravlje u vranjskom Domu zdravlja kaže da brz način života, netolerancija i nepoštovanje znaju da učine život u bračnoj zajednici „iskrivljenim“. Ali i za taj problem ima rešenja – dogovor!

-Kada dvoje mladih  ljudi stupaju u brak iz ljubavi ne razmišljaju šta ih sve očekuje u životu. Da bismo govorili o jednom srećnom braku, bračni partneri moraju imati puno razumevanja, da su spremni na kompromise i opraštanja. Zato, ako se volite i želite da održite brak dogovarajte se i razumite se – savetuje doktorka Nikolić.