Stana i Stojan kao Putin i Medvedev

,

Za dekana se ne konkuriše, već se na samoj sednici predlažu kandidati. Dakle, nije istina da ostali redovni profesori nisu mogli biti kandidati, samo je neko trebalo da ih predloži i da ih profesori i asistenti izaberu – smatra profesor Cenić

– Sa odgovorima profesora Cenića slažem se u potpunosti – napisala je aktuelna dekanica Učiteljskog fakulteta profesorka Stana SMILjKOVIĆ u dopisu koji nam je dostavljen u vezi sa temom koja je pred vama.

Posle ovoga više ne deluje kao urbana legenda priča koja godinama kruži gradom, a kaže da se na ovom fakultetu zna ko može da bude dekan u sledećih 50 godina. To nepisano pravilo ovih dana potvrđuje i treći izbor profesora Stojana CENIĆA za dekana umesto citirane profesorke koja posle dva mandata odlazi sa mesta na kome je pre nje, takođe u dva mandata, sedeo upravo Cenić. Da sve bude još zanimljivije, dekana bira Savet fakulteta a njime, slučajno, predsedava novoizabrani dekan.

DEKANIJADA

Iako se nastava završava 31. maja a dekanici, kojoj drugi uzastopni manadat traje od oktobra 2006. godine, ta funkcija po zakonu ističe sa početkom naredne školske godine, novi dekan je izabran još početkom aprila. U ovoj činjenici nema ničega neobičnog jer, kako navodi profesor Cenić, izbori na univerzitetima u Srbiji održavaju se bez konkursa šest meseci pre isteka važećih mandata. Ali, je i te kako neobično da je on izabran po treći put na to mesto, mada njemu to izgleda sasvim normalno.

SAČEKUŠA
Polovinom novembra 2006. niški profesor Zoran JOVANOVIĆ dobio je otkaz na Učiteljskom fakultetu uprkos visokoj oceni komisije za kandidaturu u redovnog profesora i bez obzira što je bio jedini kandidat na konkursu za nastavnika za užu naučnu oblast komunikologija.
– Izveštaj komisije je mesec dana bio dat na uvid javnosti, a posle toga su usledile još četiri ocene o mom radu. Pozitivne ocene sam dobio i od studenata i prodekana za nastavu, a negativne samo od Cenića i Smiljkovićeve. Njih dvoje su činili polovinu Nastavno-izbornog veća i uzimajući izvode iz moje biografije (član DS i šef odborničke grupe DOS u Nišu) sugerisali su Veću Univerziteta u Nišu negativnu ocenu o mom radu. To je prihvaćeno iako sam uputio prigovor Senatu Univerziteta (u kojem takođe sede bivši i sadašnji dekan). To je bila klasična «politička sačekuša» osvetoljubivih moćnika jer sam bio jedini profesor na Učiteljskom fakultetu u Vranju koji je 1998. odbio da potpiše one sramne ugovore o radu kojim se tada iskazivala lojalnost Miloševićevom režimu. Bio sam i jedini koji se zajedno sa studentima otvoreno zalagao za poštovanje izborne volje građana i za demokratske promene. A posle šest godina na fakultet su se vratile stare političke snage i ja sam, naravno, bio prvi na listi za odstrel – kazao je tada Jovanović.

– Ovo nije izbor po treći put uzastopno, a samo bi takav izbor bio kršenje Statuta fakulteta – tvrdi on i dodaje – U toku 2006. je izmenjen Zakon o visokom obrazovanju pa umesto dva puta po dve, sada postoji mogućnost izbora dekana dva puta po tri godine. Svi dekani učiteljskih fakulteta, osim mene jer sam se povukao, ostali su još dva mandata, odnosno birani su četiri puta uzastopno. Da li vam moj izbor i sada, posle ovog saznanja i prekida od šest godina, izgleda kao treći mandat uzastopno – pita se novoizabrani dekan.

Sve je to lepo, ali u Statutu fakulteta (član 26) ne piše baš tako kako profesor predstavlja, nego jasno stoji da se izbor dekana vrši na period od tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora. I u Zakonu o visokom obrazovanju (član 54) piše isto i nigde nema onoga – uzastopno, na čemu Cenić insistira. U istom članu zakona stoji i da dekana fakulteta, na predlog Nastavno-naučnog veća bira i razrešava Savet. 

Po našim informacijama, sednica Saveta je zakazana u izuzetno kratkom roku,  pre oko mesec dana, tako što su članovi zvani telefonom uz obrazloženje da je prisustvo obavezno i da je isto tako brzo i odlučeno da Cenić bude novi dekan. Situaciju u kojoj drugi kandidati faktički nisu ni imali vremena da konkurišu za to mesto profesor demantuje tvrdeći da je sve urađeno po poslovniku.

– Sednica Veća na kojoj se predlažu kandidati i tajnim glasanjem utvrđuje predlog prosleđuje se Savetu na odlučivanje takođe tajnim glasanjem. A za dekana se ne konkuriše, već se na samoj sednici predlažu kandidati. Dakle, nije istina da ostali redovni profesori nisu mogli biti kandidati, samo je neko trebalo da ih predloži i da ih profesori i asistenti izaberu – ubeđuje nas profesor.

CRVENA LjUBAV

Veće je glasalo 36 prema dva za njega, ali zbunjuje da Savetom, koji upravlja fakultetom i odlučuje o novom dekanu, predsedava upravo novoizabrani dekan, što je on zaboravio da napomene.

Pored toga, broj članova Saveta po Zakonu o visokom obrazovanju (član 51) mora biti neparan i imati najmanje njih 17 (član 52) – pet nastavnika, četiri saradnika (asistenta), dva predstavnika nenastavnog osoblja, tri studenata i tri osnivača (države).

Ovde je situacija, pak, sasvim drugačija: paran je broj članova (njih 14, od toga su tri nastavnika, dva saradnika), ali nema predstavnika osnivača (obično istaknute ličnosti iz javnog života), mada ima četiri docenta.

ZA NjIH NE VAŽI ZAKON
Na još nekim fakultetima Univerziteta u Nišu, kome pripada i ovdašnji Učiteljski, prilikom prošlih izbora za dekane 2009. takođe je praktikovana obnova mandata.
Tako je, na primer, Medicinski fakultet po četrvi put izabrao profesora Milana Višnjića (koji je kasnije smenjen), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja takođe po četvrti put je izabrao za dekana profesora Dobricu Živkovića, na Građevinsko-arhitekonskom fakultetu, profesor Dragan Ranđelović koji je sedam godina na mestu dekana, ponovo se kandidovao, a na Elektronskom fakultetu po treći put je izabran profesor Dragan Antić.

I mada se u Vranju oduvek govori kako je ovo «crveni» fakultet (vidi okvir), što se obavezno ilustruje primerom profesora Bore Stanimirovića koji je bio narodni poslanik SPS i na funkciji dekana proveo čitavih 18 godina, Cenić negira da politika ima bilo kakve veze s njegovim izborom, kao i to da drugi kandidati nisu ni bili u mogućnosti da konkurišu.

– Nemam nikavih veza sa aktuelnom vlašću, niti s opzicijom, a najmanje sa SPS. Ne znam da li vam je poznato da me je posle 5. oktobra ministar prosvete postavio za v.d. dekana, a to verovatno zato što sam bio opozicija tadašnjoj vlasti. Dakle, nije istina da je SPS mene želeo za dekana – tvrdi Cenić.

To, međutim, ne treba smatrati za neku privilegiju posebno ako se zna da je posle takozvane demokratske revolucije Cenić postavljen bez izborne procedure, takozvanim prenosom ovlašćenja od prethodnog dekana, isto kao i svi ostali dekani i rektori u Srbiji, što je učinio tadašnji ministar prosvete u Vladi Vojislava Koštunice Gaša Knežević a pre Slobodana Vuksanovića (DSS) koji je na tom mestu bio od 2004. do 2007. godine.

Nakon što mu istekne sledeći mandat profesor će raditi još godinu dana, a onda bi trebalo da ide u penziju, mada…

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)