Za sređivanje ulica potrebno 20 godina

, , ,

Antić: Bez pomoći države, lokalne samouprave mogu samo da udaraju glavom o zid i ništa više. Andonov: Ulica Sime Pogačarevića je od momenta kad je napravljena do danas raskopavana 43 puta! Mojsilović: Pominje se cifra od dve milijarde, ali je ona daleko veća ako želimo da uradimo i podzemnu instalaciju

Mišljenja o smanjenju lokalne administracije, rešavanju komunalnih problema i koječemu još u prošlom broju izneli su predstavnici najvećih opozicionih partija u gradu. Ovoga puta prenosimo stavove koje su o tim temama izneli pripadnici stranaka koje trenutno čine vladajuću koaliciju na lokalu: Igor Andonov, zamenik gradonačelnika (DS), Zoran Antić, zamenik predsednika Gradske skupštine (SPS) i Radoslav Mojsilović, lokalni lider NS.

IMA VIŠKA, IMA NERADNIKA…

Vranjske: Za koliko je povećan broj zaposlenih u Gradskoj upravi i javnim institucijama od 1992. do danas?

Antić: – Ne bih mogao tačno u procentima da kažem, ali je taj broj godinama povećavan, manje ili više. Započeli smo proces odlaska ljudi koji ispunjavaju uslove i to će morati da se nastavi u procesu prilagođavanja standardima Evropske unije. Problem je na koji način smanjiti broj zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama. To će tamo ići malo teže zbog sistematizacija koje su drugačije. Jedina šansa je da se privreda revitalizuje i da standard bude jači. Tada će opasti intersovanje za zapošljavanjem u javnom sektoru.

GRAD NIJE PREZADUŽEN
Vranjske: Šta će zateći nova vlast u gradskoj kasi? Odbornici potražuju pet miliona.
Andonov: – To je smešna cifra. Najveća dugovanja su za eksproprijaciju zemljišta – oko 50 miliona dinara. Pričamo o nedomaćinskom poslovanju. Umesto da taj dug bude 20 miliona, on je 50 zbog kamata i troškova sudskih procesa. Imamo blokade Direkcije, zato što se u nekom ranijem periodu otimalo zemljište od ljudi i išlo na sudske procese. Postoje i dugovanja prema izvođačima radova, ali nisu veliki. Grad nije toliko dužan da ne može da funkcioniše.
Antić: – Ne bih se složio da je bilo nedomaćinskog poslovanja. Da smo tako radili, dugovi bi bili daleko veći. Što se tiče eksproprijacije, slažem se da su ostale neke obaveze od pre 15, 20, pa i više godina, ali generalno Vranje nije prezaduženo niti je u finansijskoj dubiozi. Ni jedna institucija nema dugove koji mogu da dovedu do kolapsa. Mislim da smo odgovorno gazdovali gradom u poslednje četiri godine i da ćemo taj princip poštovati i u narednom periodu.
Vranjske: Ako ste odgovorno gazdovali, zašto dugujete odbornicima?
Antić: – To je malo zanemareno jer se ne radi o velikoj cifri. To mora da bude isplaćeno do isteka mandata Gradskog veća i gradonačelnika, do 6. maja.
Vranjske: Kakva je situacija u Upravi Banje?
Mojsilović: – Uprava Banje duguje izvođačima jer se sredstva ne prebacuju redovno iz gradskog budžeta, pa dolazi i do blokade računa. A, sve zavisi isključivo od gradonačelnika koji je izvršilac budžeta, ali i od priliva sredstava. Uprava nije dužna više od sedam, osam miliona dinara. Grad nije prezadužen i ako se nastavi odgovorno vođenje politike nećemo doći u situaciju u koju su došle neke druge lokalne samouprave.

Vranjske: To slušamo 20 godina.

Antić: – Naravno, ali to ne zavisi od pojedinaca i političkih stranaka na lokalu. To nije vezano samo za Srbiju, uzmite primer Grčke. Ne možemo mi sami da sprovodimo neke stvari bez dogovora na nivou Republike. Mi ćemo kao stranka regenerisati strukturu zaposlenih i omogućiti da mlađi i kvalitetniji ljudi dođu u poziciju da vode određene poslove. Sada u određenim sekretarijatima imamo ljude koji rade po 30 i više godina.

Vranjske: Da li je socijalistima  važno da kažu da će smanjiti broj zaposlenih u javnim institucijama?

Antić: – Naravno da je važno, samo je pitanje gde je to moguće: da li je to Preškolska ustanova, Muzej, Centar za socijalni rad, Istorijski arhiv, Turistička organizacija… Ali to neće biti samo priča SPS, već cele vladajuće strukture na lokalu.

Vranjske: Koliko je ljudi SPS zaposlio u poslednje četiri godine?

Antić: – Nemam tačan podatak. Sigurno je da smo svi zapošljavali, daleko bilo da nismo.

Vranjske: A demokrate?

Andonov: – Bolje da pričamo o nekom većem zapošljavanju i investicijama nego koliko je DS ili neka druga partija zaposlila ljudi u državnim organima.

Vranjske: Koliko ste ljudi zaposlili?

Andonov: – Ne znam, ali nije nešto posebno mnogo, u odnosu na period pre 2008. Gledali smo da to budu mladi, sa fakultetom, da bi popravili strukturu zaposlenih u javnim preduzećima. Što se tiče Gradske uprave, u stalni radni odnos primljeno je četiri, pet ljudi, ako izuzmemo Komunalnu policiju koja je nova institucija. Ako znamo da je za ove četriri godine otišlo 35 ljudi, onda Gradska uprava ima manje zaposlenih nego 2008. To je proverljivo. U Novom domu je isti broj zaposlenih, u Direkciji je neznatno povećanje, ali samo zato što je formirana služba Parking servisa, u Zavodu za urbanizam je isti broj, kao i u Pozorišu, Istorijskom arhivu.

Vranjske: Koliki je višak zaposlenih?

Andonov: – Ne radi se tu o višku, ali ajde neka je desetak odsto. Radi se o tome da ima onih koji primaju platu a ne rade ništa, pa ima onih sa bezveznim školama, koje ne možete da otpustite jer imaju porodice. To je vrlo teško dovesti u red. Mi ćemo pokušati da ubacimo školovane ljude – pravnike, arhitekte…

Vranjske: Zašto je teško otpustiti one koji ne rade ništa?

Andonov: – Zato što je teška situacija. Kad krenu investicije, onda će ljudi početi da se zapošljavaju na nekim drugim mestima. Problem sada rešavamo tako što ljudi polako idu u penziju, a na njihova mesta primamo školovane koji će da zatvore sve „rupe“ koje postoje u Gradskoj upravi i javnim preduzećima.

Vranjske: I dalje mi nije jasno zašto je teško otpustiti nekoga ko ne radi ništa, višak je, a i nema adekvatnu školu.

Andonov: – Zato što taj čovek ima porodicu, decu, i ako ga otpustite možda ćete dovesti u pitanje njegovu egzistenciju.

Vranjske: I ja imam porodicu.

Andonov: – Ja se slažem da nekog otpustimo, pod uslovom da mu obezbedimo adekvatno radno mesto dolaskom novih investitora. Sada toga nema i ljudi gledaju da se zaposle u javnim institucijama jer im je to jedina šansa.

Vranjske: Koliko je ljudi Nova Srbija zaposlila u poslednje četiri godine?

Mojsilović: – Zaposlili smo 15 ljudi i ne bežimo od toga da o tim stvarima pričamo otvoreno. Javna je tajna da je san svakog Vranjanca zaposlenje u javnom preduzeću. Kada onima koji zbog egzistencije dolaze u stranke ponudite radno mesto kod privatnika, oni to lako odbiju. Zato je nepopularno, pogotovo u predizbornoj kampanji, pričati o otpuštanju iz javnih institucija. Svi znamo da ima viška, a problem je i to što je zaposleno mnogo ljudi koji strukovno ne odgovaraju poslovima koje obavljaju. Mislim da sve može bezbolno da se reši, ali samo ako se privreda normalno razvija, ako ovde dođu investitori i ukoliko oni koji su nestručni mogu da odu na dokvalifikciju za neko radno mesto u industriji.

Vranjske: Dale, ništa bez saradnje države i novih investicija?

Mojsilović: – Može da se preseče, ali bi se socijalna slika grada pogoršala, jer bismo dobili još nekoliko hiljada ljudi bez egzistencije. Mislim da u ovoj krizi to ne bi trebalo činiti. Valja se okrenuti dovođenju investitora, mada to nije posao lokalne vlasti. Sve zavisi od uslova koje stvara republička vlast…

NIŠTA BEZ POMOĆI DRŽAVE

Vranjske: Posao lokalne vlasti je da napravi jeftinu i efikasnu administraciju.

Mojsilović: – To je tačno i ja se nadam da će naredna lokalna vlast uspeti da se izbori sa tim stvarima. A, da bi sve bilo bezbolnije, mora da se otvore nova radna mesta.

Antić: – Mislim da je rešenje mandatno zapošljavanje, na dve, tri, četiri godine, i da se nakon toga raspisuju konkursi. To je način da naterate ljude koje sede u javnom sistemu da rade, da se smanji stepen korupcije i protekcionizma i da se donekle izvrši profesionalizacija državnog aparata. Ono što u ovom trenutku nedostaje je sistem školavanja adminsitracije, kako bismo imali profesionalne državne činovnike kakve imaju zemlje zapadne Erope. Da je u vreme tranzicije višku zaposlenih obezbeđen neki minimalni socijalni program, možda bi se ti ljudi snašli. Sada nije rešenje da otpustite nekog, jer na taj način ne rešavate problem, nego dobijate dva. Znači, ako treba da se smanjuje radna snaga, može samo sistemski i planski, sa standardima.

Vranjske: Ima li plana?

Antić: – Naravno.

Vranjske: Nisam stekao takav utisak, ali da pređemo na drugu temu. Da li znate koliko ulica u gradu nije asfaltirano?

Antić: – To niko ne može da zna, ali mislim da 20 do 30 odsto ulica u jezgru grada nije asfaltirano.

Andonov: – Da bi se sve ulice asfaltirale, potrebno je dve milijarde dinara, a to je više nego budžet grada. A, za komunalni program imamo godišnje 80 do 100 miliona dinara. To znači da 20 godina treba da se radi asfaltiranje, pod uslovom da ni jedna ulica ne propadne.

Vranjske: Svi kažete da preduzeća treba da budu pod političkom kontrolom, jer stranke biraju sposobne ljude, menadžere. Kako je onda moguće da na početku 21. veka imamo 30 odsto grada bez asfalta?

Antić: – Pitanje je osetljivo i nije političko, nego sistemsko. Prvo, mi smo na početku 20. veka bili obična turska kasaba, neizgrađena, neurbanizovana sa starim sistemom funkcionisanja, da bismo šezdesetih godina doživeli naglu idustrijalizaciju i migraciju. Pravljena su neplanska naselja koja nisu infrastrukturno sređena i zato se pojavljuje veliki broj sokakaka i ulica sa podzemnim instalacionim problemima. Svi građani su izdavajali za državu, ali se postavlja pitanje koliko nam je ta država vratila. Mi možemo da uđemo u zaduživanje i da u naredne četiri godine sa po 500 miliona asfaltiramo sve ulice, pod uslovom da u međuvremenu ne propadne ni jedna. To jeste zamajac, ali moramo da imamo garanciju države. Vlada mora da napravi plan kako da nam pomogne.

DIREKTORI FINANSIRAJU STRANKE
Vranjske: Da li direktori javnih preduzeća i ustanova imaju obavezu da odvajaju deo plate za finansiranje stranke koja ih je postavila na to mesto?
Andonov: – U DS to je na dobrovoljnoj bazi. Direktori plaćaju pet odsto od plate, pa i ja, ali zato što želim, a ne zato što mi je silom nametnuto. To nije tajna i to je nešto što je zakonom dozvoljeno.
Vranjske: Ne postoji obaveza?
Andonov: – Ne postoji. Ako neko želi da plati stranci pet odsto od plate, on plaća, ako ne želi, onda ne plaća. I to je uvek bilo tako i tako će da bude.
Mojsilović: – Ili više neće da bude direktor, ha, ha…
Andonov: – Ne, zaista nije tako…
Vranjske: Običan čovek može da kaže da je interes stranaka da imaju veliki broj direktora. Imate li neki problem sa tim?
Andonov: Ne, nemamo, ne plaćaju svi direktori.
Vranjske: Kako je to regulisano u Novoj Srbiji?
Mojsilović: – Naši direktori nemaju obavezu da odvajaju novac od plate i njihova je lična volja da li će da pomognu stranci u teškim trenucima. Sigurno je, međutim, da osećaju odgovornost prema stranci iz koje dolaze i to je sasvim normalna stvar.
Vranjske:  A kako je u SPS?
Antić: – Postoji preporuka našeg Glavnog odbora da se određeni procenti izdvajaju, ali ne postoji pritisak. Naprosto, radi se o dobroj volji. Nama  za redovan rad stranke nije potrebno da od ljudi na funkcijama uzimamo sredstva. U izbornoj kampanji, javno ću reći, ljudi koji su dobili poverenje SPS-a da obavljaju javne funcije na neki način moraju finansijski da pomognu partiji, polazeći od mene, koji sam uplaćivao na izborni račun SPS određene svote novca.

Vranjske: Ispada da bez pomoći države Vranje nikada neće biti potpuno asfaltirano.

Antić: – Vranje je dostiglo gornju granicu stanovništva i mislim da u narednom periodu neće biti bitnih proširenja teritorije grada. Sledeća vlast imaće obavezu da periferiju, računajući i centralnu gradsku zonu, sredi.

Vranjske: Ima li para?

Andonov: – Nema, ako ne da država. Videćemo, postoje neki fondovi Evropske unije, ali nije suština u tome. I da nađemo dve milijarde, to je džabe, ako prvo ne sredimo podzemnu infrastrukturu.

Vranjske: Da li se zato ulice asfaltiraju pa onda raskopavaju? To se, recimo, desilo u ulici Kraljevića Marka, pa u Beogradskoj…

Andonov: – Ni jedan ulica koja je asfaltirana od 2008. do 2012. nije raskopavana, odgovorno tvrdim. Svuda je pre asfaltiranja zamenjena podzemna instalacija. A, ulica Sime Pogačarevića je od momenta kad je napravljena do danas raskopavana 43 puta! Zašto? Nije zamenjena instalacija, pa dolazi do pucanja vodovodnih i kanalizacionih cevi…

Vranjske: Zbog čega nije prvo zamenjena podzemna instalacija?

Andonov: – Pitajte one koji su vodili Direkciju u to vreme, nemojte mene. Ja kažem da je Direkcija za ove četiri godine domaćinski poslovala. Pogledajte koliko je urađeno oko kanalizacione, atmosferske i vodovodne mreže i sve će vam biti jasno. Dobili smo pet miliona evra od KFV banke za zamenu azbestnih cevi, od čega je dva miliona grant, a tri miliona će platiti grad. To prvo moramo da zamenimo, o tome se radi. Imamo tursku kanalizaciju u centu grada, ispod Apoteke se non-stop izliva, verovali ili ne.

NISMO MOGLI VIŠE

Vranjske: Pa je l neko snosio odgovornost za sve to?

Andonov: – Ne znam, postoje organi koji bi trebalo da se bave time. Znam da je svaka ulica u ove četiri godine rađena po standardima: svuda je prvo promenjena podzemna mreža. Zato se sada čini da je možda manje urađeno nego ranije, a nije.

Vranjske: Šta je raalno da se uradi u naredne četiri godine?

Andonov: – Radićemo kao i do sada, posvetićemo pažnju rešavanju problema sa podzemnom infrastrukturom, svuda u gradu i okolnim selima. Onda možemo da pričamo o daljem asfaltiranju ulica.

Vranjske: Možete li to da završite za četiri godine?

Andonov: – Teško, ali može puno toga da se uradi.

Vranjske: Šta o svemu ovome misli i planira Nova Srbija?

Mojsilović: – Situacija u gradu nije sjajna što se komunalne infrastrukture tiče. Pominje se cifra od dve milijarde, ali je ona daleko veća ako želimo da uradimo i podzemnu instalaciju. Grad nema te pare, ali možda bi i bilo kada bi se više sredstava odvajalo za te namene i kada bi se više štedelo. Ali ti problemi ne mogu da se reše za naredne četiri godine, to može da obeća samo neko neozbiljan.

Vranjske: Šta ralno može da se uradi?

Mojsilović: – Sve treba da se rešava po prioritetima, u kontinutetu, a da se ne meša politika. Problem je rešiv u narednih desetak godina ukoliko gradom rukovodi odgovorna vlast koja zna šta želi. Ja ću pomenuti Kolubarsku, jer sam svojevremno pričao da se prvo zamene betonske cevi koje su postavljene šezdesetih godina, kroz koje teče Sobinska reka. Svi su se tada smejali, a kada su mašine počele da propadaju, onda su rekli: ajde sada da nađemo dodatna sredstva. Najlakše je udariti sloj asfalta. Problem je veoma ozbiljan i bez pomoći republike i zaduživanja grada ne može da se reši.

Vranjske: Ako smanjenje lokalne administracije i rešavanje problema sa komunalnom infrastrukturom zavisi od države, šta onda zavisi od vas?

Andonov: – Ja ne generalizujem, ali najbitnije stvari zavise od Republike.

Antić: – Mi smo unitarna i centralizovana država, dakle decentralizacija nije završena. Drugo, stepen odgovornosti koje imaju republička i lokalna vlast prema ministarstvima i parama je 75 prema 25 odsto. Dakle, bez pomoći države, lokalne samouprave mogu samo da udaraju glavom o zid i ništa više. Neka obeća neko iz Vlade da će dati milijardu Vranju, a mi ćemo se potruditi da obezbedimo četiri puta po 250, 300 miliona i rešićemo ulice. Suština je da mi moramo da rešimo problem nezaposlenosti pet do osam hiljada ljudi koji su u tranzicionom periodu ostali bez posla. Time rešavamo sve ostale probleme. Njihovim zaradama, porezima i investiranjem države, imaćemo mogućnost da tražimo da se u ovaj kraj ulaže. Ako hoćemo da pognemo privredi i investitorima, ajde da vidimo šta ovaj kraj može da radi: da li je to duvan, tekstil, koža ili drvnoprerađivačka industrija…

Vranjske: Da li mislite da političari treba da određuju čime će investitori ovde da se bave?

Antić: – Mi možemo da stvaramo uslove.

Vranjske: Tako je. A, kako ih stvarate?

Antić: – Hoću da kažem da nekom strancu koji ovde dođe i nema pojma šta će da nađe, možemo da predočimo šta može da se radi, šta je izvodljivo…

Vranjske: Prema nezvaničnim informacijama, neko od gradskih otaca je jednog potencijalnog investitora pitao: koliki je moj deo?

Antić: – Ja kažem da se taj odmah uhapsi. On mora da je lud.

Vranjske: Dakle, šta je konkretno uradila lokalna samouprava?

Andonov: – Doneli smo niz odluka kojima su stvoreni uslovi za dolazak investitora. Moguće je davati zemljište za proizvodne delatnosti, bez naknada za dozvole i uređenje gradskog građevnskog zemljišta, a pet godina se ne plaća firmarina. Obezbedili smo 120 hektara za industrijsku zonu, a dobili smo i dodatnih 120 hiljada evra za njeno povezivanje sa autoputem. Sve to smo uradili u prethodne četiri godine, ali kad sve to invetitori imaju i na drugom mestu, onda smo mi nemoćni. Da li smo mogli više? Odgovorno tvrdim – ne! Sve što smo mogli, uradili smo.