Odbojkaši Vranja su sami sebe izbacili iz lige

Još pre početka prvenstva rekli smo rukovodstvu Vranja i treneru Stojanoviću da ćemo sve njihove konkurente za opstanak u ligi pobediti i kod kuće i na strani

Miodrag Miško Petrov, trener OK Mladost, u odbojci je od njenog osnivanja u Vranju, daleke 1992. godine. U početku kao igrač, a potom trener ženskog i muškog OK Vranje, a od osnovanja 2007. godine i trener svih selekcija OK Mladost. Sa seniorima Mladosti plasirao se po prvi put u istoriji ovog sporta u Vranju u Prvu „B“ ligu, a sa juniorima i pionirima ove godine na prvenstva Srbije.

– Klub konstantno napreduje, posebno rad sa mlađim kategorijama odakle dobijamo gotove prvotimce koji su, zajedno sa iskusni igračima, garancija da ćemo uvek biti u gornjem delu tabele Druge lige „Istok“.

Klub je bio u Prvoj ligi. Čini se da nemate više takvih ambicija?

– Ambicije za viši rang postoje, ali trenutne materijalne mogućnosti nas vraćaju u realnost. Da bismo uspešno igrali u Prvoj ligi potrebno je da dovedemo pet, šest igrača. Vranje kao grad nema kapacitet da izdržava jedan takav klub, a sponzorstvo u gradu je zamrlo. U takvoj situaciji dajemo šansu našim mlađim igračima da igraju i iskažu svoj potencijal.

Proteklo prvenstvo je izazvalo mnogo uzbuđenja u gradu. U poslednjem kolu pobedili ste lokalni klub Vranje koji je  ispao iz lige jer mu je nedostajao bod?

– To da smo ih izbacili u poslednjem kolu pričaju zlonamerni, uglavnom roditelji te dece koja igraju u OK Vranje. Oni su sami sebe izbacili iz lige. Još pre početka prvenstva upoznali smo rukovodstvo Vranja i trenera Stojanovića da ćemo sve njihove konkurente za opstanak u ligi pobediti i kod kuće i na strani. Ako direktno o njihovom opstanku odlučuje naša utakmica u poslednjem kolu, onda će odluku doneti odbojkaši u dogovoru sa upravom.

Kažete, sami su sebe izbacili?

– Mi smo mnogo za njih učinuli, ali oni su gubili od direktnih konkurenata, neiskusni su, kadetska su selekcija i nisu za Drugu ligu. Neka se sete kako su prošle godine ostali u ligi, u poslednjem kolu.  Ne može se tako večito igrati i ostajati, po principu – „deca su to, kvalitetna, grehota da ispadnu“. Ipak, u pravu su mnogi koji tvrde da deca trebaju da igraju u svojim ligama, a ne u seniorskim i troše novac iz budžeta. Na isti način mogli bismo i mi, da prijavimo i drugu ekipu, pa da imamo dve u ligi.

Imate kvalitetnu drugu ekipu?

– Imamo omladince i pionire koji su prvi u ligama i igraju državna prvenstva Srbije. Možemo sa njima da napravimo ekipu i učestvujemo u borbi za plasman u Drugu ligu, ali to je besmisleno i time ne pomažemo deci u njihovom sportskom razvoju već stvaramo razne komplekse koje ih na kraju odvraćaju od odbojke.

Mnogi, ipak, zameraju što niste popustljiviji prema klubu u kome ste ponikli, vi i većina  vaših igrači?

– Klub čine ljudi, a pojedinci iz ranijeg perioda OK Vranje u mnogome su se ogrešili prema nama koji smo u Mladosti. Mladost je osnovana iz revolta, na zahtev igrača koji su najureni iz OK Vranje kao stari ili neperspektivni. Ustvari, iza tih floskula krila se zloba i licimerstvo tadašnje uprave, koju su sačinjavali roditelji dece koji su na taj način hteli da svojim sinovima obezbede mesta u ekipi. Naravno, ništa silom ne može, ta generacija koja je tada bila kadetska i juniorska kasnije se rasturila i niko od njih nije aktivan u odbojci.

Da li je taj osećaj da su najureni presudio?

– Većina tadašnjih ljudi nije u klubu, ali atmosfera je slična. Ono što je nama naša uprava predočila je da se od jeseni vranjski klubovi koji se takmiče u istom rangu moraju fuzionisati, zbog teške situacije u budžetskoj kasi. I da nije tako, ako nema sponzorstva logično je da nisu potrebna dva kluba u istom rangu. Dakle, naši igrači su postavili pitanje: „Ako dođe do fuzije na jesn koji klub će ostati, a koji će se ugasiti?“ Ako ostane OK Vranje, šta će biti sa njima, jer su imali negativno iskustvo od ranije? Eto, te nedoumice su odlučile da se igra i pobedi.  

Razočarani ste odnosom pojedinaca iz OK Vranje?

– Naravno, kad dođu neke „ekstremne“ situacije vidite ko vas i koliko poštuje, a do juče vam je bio prijatelj. Bilo je i vređanja mene i posebno igrača. Kad to doživite od roditelja dece koja igraju u OK Vranje, onda je to smešno i žalosno, ali kad to doživite od svog nekadašnjeg trenera ili svojih odbojkaških prijatelja, onda sledi razočarenje i potvrda da su prijateljstva danas, nažalost, pod velikim znakom pitanja.

Po gradu se priča i da se u klubove umešala politika?

– Nismo mi krivi što na čelu klubova moraju da budu političari. Neka zakon to onemogući, treneri i igrači bi to prvi prihvatili jer osim praznih obećanja nikad ništa nisu dobili. Ako smo mi klub Demokratske stranke, kako pričaju, onda neka odgovore kako smo i koliko privilegovani u odnosu na OK Vranje, koji je klub socijalista. U maju učestvujemo sa pionirima na Prvenstvu Srbije, a moramo sami da se organizujemo jer nam je rečeno da para nema u gradskoj kasi. E, kakav smo mi to privilegovan klub kada se zna ko „vedri i oblači“ vranjskim sportom.

Kakva je sudbina odbojke u Vranju?

– Odbojka u Vranju ima tradiciju, mlade talentovane igrače i izvesnu, dugogodišnju budućnost. Samo da se što manje mešaju političari, ili, pak, da oni koji vode grad budu razumni u interesu sporta, a ne stranačkih interesa. Nadam se da će razum pobediti, da će se naša dva kluba fuzionisati i da ćemo kao Mladost Vranje dostojanstveno reprezentovati grad.