Svetovne čari kraljevske masaže

,

– Moja žena se bliži četrdesetoj i još uvek ništa ne radi, a kako imamo i dva sina ja moram da mislim i na njih. To je, prirodno, moja obaveza. Iako sam dosta zauzet, nikada ne radim ono što ne volim i u čemu ne vidim sebe – kaže jedan od investitora Ivica Janjić

Polovinom sledećeg meseca Vranje bi trebalo da dobije svoj prvi velnes centar. Za one koji ne znaju, radi se o mestu gde idete kada želite da za određenu svotu novca relaksirate dušu i telo. Kako je došlo do toga da Slovenac iz Sežane Mitja TAVČAR uopšte stigne kod nas, šta sa tim ima ovdašnji sveštenik Ivica JANjIĆ, koji su njegovi motivi da uđu u zajednički biznis vredan više desetina hiljada evra, kakav je i na čemu se zasniva taj poslovni odnos, a gde sebe u tom aranžmanu pronalaze poznati vranjski lekari, bračni par Civkaroski – Danijela i Darko, saznajte iz priče koja sledi.

MAČKA KAO GARANT

Tavčar je rodonačelnik takozvanih franšiza salona, kojih samo u Sloveniji drži 33, odakle je svoje poslovanje za desetak godina proširio na ceo Balkan pa ih u ovom trenutku ima preko 200. Poslujući preko svoje kompanije «Mitja d.o.o» i zahvaljujući sopstvenoj robnoj marki preparata za negu kose  «Red cat», samo u prethodnoj godini je zabeležio prihod u visini od 1.6 miliona evra. Respektabilno, nema šta.

Za one koji se prvi put susreću sa rogobatnim izrazom «franšiza» nije na odmet pojasniti da se radi o legalnom ekonomskom konceptu koji datira još od srednjeg veka, a danas se pod tim pojmom podrazumeva sistem proširenja poslovanja i distribucije proizvoda i usluga, te mogućnost vođenja poslovanja pod prepoznatljivim imenom. Prostijim rečnikom rečeno, kompanija (davalac franšize) licencira svoje trgovačko ime (brend) i svoj način rada (sistem poslovanja) određenoj osobi (korisniku franšize), koja se slaže da će poslovati u skladu s uslovima ugovora. Davalac osigurava korisniku podršku i u nekim slučajevima ima određenu kontrolu nad načinom poslovanja korisnika franšize. Za uzvrat korisnik plaća davatelju početnu naknadu (roualtu) za korištenje brenda i načina poslovanja. Što bi rekao naš narod – čist račun, duga ljubav.

Iako ni Tavčar, ni Janjić nisu sasvim otvoreno rekli da se njihova saradnja bazira isključivo na franšiza konceptu, po onome što smo saznali iz razgovora sa njima to se da zaključiti. Tavčar je, čak, znatno otvorenije govorio o velnes centru, gde radovi ovih dana uveliko traju, od sveštenika, što je u našoj sredini nekako i razumljivo.

– Ovih dana otvaram «Red cat» pogon u Grdelici (sa upisanim novčanim kapitalom od 50.000 evra – p.a.), gde ću uposliti za početak dvadeset ljudi, a polovinom maja i velnes centar u Vranju. Tačno je da imam poslovnu saradnju sa Janjićem, povezuju nas čak i neke rođačke veze, ali to nikako ne znači da je on vlasnik ovog objekta. Moja firma će opremiti velnes centar, jer sam ja istovremeno i zastupnik onih koji se time bave, pa će sve koštati znatno manje nego obično – navodi Tavčar.

Mada u činjenici da sveštenik ulaže svoj novac u velnes centar nema ničega spornog, on i nije bio baš najraspoloženiji da podeli svoje ideje sa širom javnošću. Ali, Vranje je Vranje, pa kada je shvatio da se sve već ionako zna, malo je popustio.

Tako saznajemo da Janjić, tridesetšestogodišnji đakon čija je karijera konstantno u usponu, ima itekakav «nerv za biznis».

– Moja žena se bliži četrdesetoj i još uvek ništa ne radi, a kako imamo i dva sina ja moram da mislim i na njih. To je, prirodno, moja obaveza. Iako sam dosta zauzet, nikada ne radim ono što ne volim i u čemu ne vidim sebe. Za sada ulažem manji deo novca u deo velnes centra u kome će raditi moja supruga, koja završava kurs za frizerke, i moje dve svastike, frizerka i kozmetičarka. Mitju poznajem odavno, a kako sada otvara pogon u Grdelici, stvari su se nekako namestile – priča još uvek sa rezervom Janjić.

Preduzimljivi Slovenac je, u suštini, vrlo inteligentno razvio ceo posao: možete uložiti pet hiljada evra i ući u posao, a kada kao franšizni partner pokažete ozbiljnost, možete započeti i posao na svoj račun tj. osamostaliti se, s tim da morate zadržati određeni nivo usluge.

Iako sveštenik insistira na činjenici da nije vlasnik, na naše pitanje – da li se može desiti da  to jednog dana i postane, odgovara da je sve moguće. Na pitanja: na koji je rok ta franšiza i ko će biti vlasnik firme u Vranju, od Tavčara nismo dobili odgovore, a i Janjić kaže da se to još nisu dogovorili.

SALON, SOLARIJUM…

Biće u ovom velnes centru, koji još uvek nema ime, a prostire se na više od dve stotine kvadrata, svakakvih divota. Pored kozmetičarskog salona, solarijuma i frizerskog salona, u kome će raditi sveštenikova familija, u drugom delu posao će voditi bračni par Civkaroski. Pod njihovom ingerencijom, ali kako je naglasila Danijela bez novčanih ulaganja, nalaziće se: «slana soba», tursko kupatilo, finska sauna, đakuzi, dermalni fileri, mezoterapija, hemijski piling lica, anti ejdž konsultacije sa magnetnom dijagnostikom i protokolima za zdrav život, plazma terapija…

– Moj suprug i ja se godinama bavimo ovim stvarima i sasvim smo kvalifikovani za posao koji ćemo obavljati. Nije mi poznato ko je vlasnik, a da vam pravo kažem nisam se ni interesovala. Ivica nas je pitao da li želimo da učestvujemo u poslu, a kako mi tu pronalazimo sebe sa zadovoljstvom smo prihvatili – navodi Danijela, koja je fizijatar.

Naglašavajući da je njen muž specijalizirao plastičnu hirurgiju, smatra da će se lepo uklopiti.

Janjić i sam kaže da je njegovo bilo da obezbedi i lokal i radnike, a Tavčar potvrđuje da će biti petnaestak zaposlenih.

Kada pogledate cene opreme po interenetu i pronađete podatak da samo hidromasažna kada košta 10.000 evra, a da se frizerski salon ne može opremiti bez minimum 3.000 evra, ne može a da vam se u glavi momentalno ne uključi digitron, pa se i zapitate koliko ovaj velenes u realnom životu može da košta? E, na ovom pitanju su svi odjednom postali tajanstveni.

Danijela ističe da to ne zna, Tavčar pominje nekih 50.000 evra, iako nas cene koje su svima dostupne dovode do računice od nekih 100.000 evra.  

– Da, možda to i košta toliko, ali samo one koji ne posluju na način na koji ja to činim. Kako se preko moje firme distribuira roba, ono što košta recimo 100 hiljada, mene će koštati upola manje – pojašnjava Mitja.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)