Javne tajne o partijskom zapošljavanju

, , ,

Nikolić: Ljudi koji rade u javnim preduzećima, postaju sluge određenih, ovde neprikosnovenih partija. Stanojević: Posle 2008. je bilo slučajeva da su iz nekih stranaka postavljani ljudi na funkcije a da nisu imali fakultete, pa su posle završavali Fabus. Dutina: Sve to je tekovina petooktobarskih promena. Podatak da je u Srbiji preko dva miliona ljudi učlanjeno u stranke govori sve

Suština postojanja lokalne vlasti leži u efikasnoj i jeftinoj administraciji i izgradnji komunalne infrastrukture. Utisak je, međutim, da političari u predizbornim kampanjama najmanje pažnje posvećuju upravo tim stvarima. Iz populističko-pragmatičnih razloga, gotovo niko od njih svojevoljno ne želi da govori o partijskom zapošljavanju, niti o odgovornosti za posledice te politike koja je ovde sprovođena najmanje 20 godina. „Vranjske“ su zato pozvale lokalne lidere i pitale da li će ukinuti praksu partijske podele plena, da li će se ući u proces smanjivanja broja zaposlenih u javnim institucijama i kako misle da reše problem komunalne zapuštenosti grada. U ovom broju o svemu tome govore predstavnici opozicije Dejan Stanojević, Stefan Dutina i Dragan Nikolić, lokalni lideri DSS, SRS i SNS.

Vranjske: DSS je bio deo lokalne vlasti od 2004. do 2008. Koliko je ljudi u tom periodu zaposleno u Gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima i ustanovama?

Stanojević: Tačan broj ne znam, ali mnogo manje nego što se sada zapošljava. Znam da je u Direkciji zaposleno desetak ljudi dok sam ja bio direktor, ali to je bilo zbog preuzimanja Parking službe od „Komrada“. Možda je primljen portparol i još jedan ili dvoje radnika. Ništa nije bilo preterano, kao što se sada radi.

JAVNE TAJNE

Vranjske: Koliko je ljudi ukupno zaposleno na lokalu dok je DSS bio na vlasti, ne samo u Direkciji?

Stanojević: Mnogo manje nego sad, možda ukupno pedesetak ljudi. Što se tiče Gradske uprave, odgovorno tvrdim da DSS nikoga nije zaposlio. Bilo je toga u javnim preduzećima, možda su to bili neki članovi DSS, možda jedan, dva u svakom preduzeću, ali smo gledali da sve to budu stručni ljudi koji su potrebni. Sve je bilo po zakonu, nismo imali zapošljavanje po partijskim kvotama, kao sada u Komunalnoj policiji.

POLA GRADA BEZ ASFALTA
Vranjske: Koliki je broj gradskih ulica koje nisu asfaltirane?
Stanojević: Od ukupno 800 ulica, oko 500 je neasfaltirano ili je u jadnom stanju, a za to je na prvom mestu kriva lokalna vlast, ali je kriva i republička vlast koja nije dala ni dinara.
Vranjske: Kada je DSS bio na vlasti, napravljen je plan o uzimanju kredita za asfaltiranje.
Stanojević: Ideja je bila da se od Preduzeća za puteve uzme kredit od 1,2 milijarde dinara, i da oni sve asfaltiraju za dve godine, a da grad plaća narednih deset godina.
Vranjske: Zašto to nije realizovano?
Stanojević: Ipak je to bila ogromna cifra, počela je kriza, došli su izbori i niko nije smeo da uđe u to. Mislio sam da će ova lokalna vlast ući u taj aranžman, ali su oni, nažalost, trošili pare na nešto što nije bitno. Ako gledamo kako su oni sprovodili komunalni program – 30 odsto od planiranog – neke ulice će doći na red za asfaltiranje za 15 godina, a neke nikada. Mora zato da se napravi rez.
Vranjske: Kako? Ostajete pri ideji da se grad zaduži?
Stanojević: Potrebna je i pomoć države i donatora. Može da se napravi neki program. Ako smo mi mogli da asfaltiramo 130 ulica, onda može i sada nešto da se uradi.
Vranjske: Zašto se neke ulice asfaltiraju, pa se onda raskopavaju zbog postavljanja podzemne infrastrukture?
Stanojević: Zato što su direktori iz različitih partija, nema dogovora među njima, nego „buše“ jedan drugog.
Vranjske: Kakva je situacija sa kanalizacionom mrežom?
Stanojević: Još gora. Možda 20 odsto grada nema kanalizaciju, evo delovi grada pored Vranjske reke nemaju kanalizaciju. Mi smo predlagali neka rešenja, ima projekata, ali nema ko da radi.

Vranjske: Ako je tačno to da je aktuelna vladajuća garnitura zapošljavala više od prethodne…

Stanojević: Mnogo više.

Vranjske:… šta bi sada trebalo da se uradi? Uvek može da se donese neki republički propis, kao u slučaju Komunalne policije, po kojem se moraju zapošljavati novi ljudi?

Stanojević: Nova lokalna vlast će morati da izvrši reviziju zapošljavanja u protekle četiri godine, kada su do posla dolazili samo članovi SPS, DS i G 17. Svi oni koji ne uspunjavaju zakonske uslove neće više raditi.

Vranjske: Koliko bi od 300 zaposlenih u Gradskoj upravi trebalo da ode?

Stanojević: Ne znam tačno, ali ima ih dosta. Ako je norma jedan zaposlen na 1.000 stanovnika, onda bi tamo trebalo da radi 70 do 80 ljudi. Trebalo bi da se vidi koliko ljudi može da ode u penziju, a koliko može da se prebaci na druga radna mesta. Verujte, iako se negde trpaju radnici, u nekim javnim preduzećima postoji nedostatak kadrova.

Vranjske: Radikali su takođe bili deo lokalne vlasti od 2004. do 2008. Koliko je pripadnika ove stranke tada zaposleno?

Dutina: U tom periodu nisam bio aktivan u politici, ali mogu da kažem da smo imali potpredsednika Opštine i da je bilo nekih zapošljavanja u javnom sektoru iz moje stranke, ali mi se čini da su to bila uglavnom radna mesta čuvara, domara i tome slično. Međutim, sve to je tekovina petooktobarskih promena. Podatak da je u Srbiji preko dva miliona ljudi učlanjeno u stranke govori sve. Što se tiče Gradske uprave, ima više zaposlenih nego stolica, a nema mnogo razlike ni u javnim preduzećima i ustanovama. Ne treba biti mnogo pametan, pa zaključiti da jedino nacionalno svesni i odgovorni ljudi, koji bi došli na vlast, mogu sve to da isprave.

Vranjske: Imaju li radikali procenu za koliko bi trebalo smanjiti broj zaposlenih u lokalnom javnom sektoru?

Dutina: Mora se doći do pravih podataka, da se vidi ko kakav ugovor ima. Javna je tajna da je bilo partijskog zaošljavanja, a upravo oni koji su to najviše radili, sada se zalažu za departizaciju, što je smešno.

Vranjske: Koliko je para potrebno za isplatu socijalnog programa?

Dutina: Imamo neke procene, ali se mora utvrditi tačno stanje. Ako dođemo na vlast, naravno da ćemo se suočiti sa tim problemom i videti šta ćemo i kako ćemo. Ali ponašanje ovih koji su u protekle četiri godine bili na vlasti po tom pitanju je stvarno smešno. Ako se nisu promenili za 12 godina, neće ni sada.

Vranjske: Mislite da sada ima bitne razlike u odnosu na period kada su deo lokalne vlasti bili radikali?

Dutina: Mislim da ipak ima razlike. Govorim i o lokalnom, ali i o republičkom nivou, jer se slika prenosi. Kako je gore, tako je i dole. Suština je da stranke, ako hoće da pomognu svojim članovima, čine to svojim parama, a ne parama poreskih obveznika. Moraju se otvarati radna mesta u realnom sektoru, a da administracija bude efikasna i nekorumpirana.

Vranjske: To svi pričaju od 2000. a broj zaposlenih u administraciji se povećava iz godine u godinu.

Dutina: Zato na vlast moraju da dođu nacionalno svesni i odgovorni ljudi.

Vranjske: SNS ima ugodnu poziciju u ovoj temi jer nikada nije bio deo lokalne vlasti. Kakve su procene vaše stranke o broju zaposlenih u Gradskoj upravi?

Nikolić: Tamo radi 297 ljudi, a polovina u naredne četiri godine mora da ode. Sa druge strane, Gradska uprava mora da se pročisti od nestručnih i neškolovanih ljudi, uglavnom partijski opredeljenih, koji su tamo dovedeni da bi primali platu. Naravno, gledaćemo da sve bude u zakonskim okvirima, uz neki socijalni program. Odlazak 150 ljudi uopšte neće da se odrazi na proces rada, jer većina njih radno vreme provodi uglavnom po okolnim kafanama. Zapošljavani su stražari, kuriri, obezbeđenje, a većina njih ne može da čuva ni sebe od alkohola, tako da će oni biti prvi koji će da lete odatle. Dara je prevršila meru u ove četiri godine, demokrate su pričale da neće da zapošljavaju, a uradili su suprotno: samo su u Sportskom savezu zaposlili četiri ili pet njihovih ljudi.

Vranjske: Šta je sa javnim preduzećima i ustanovama? Ima li tamo viška zaposlenih?

Nikolić: Ima, apsolutno. U poslednjih šest meseci je primljeno mnogo ljudi, i može da se desi da ova vlast koja će da izgubi izbore sve te ljude primi za stalno. Tipičan je slučaj nekadašnjeg direktora Skijališta koji je, pre nego što je smenjen, preko 30 ljudi iz statusa na određeno preveo u stalni radni odnos. Što se tiče SPS, oni su ovde od 1944. i njihovi kadrovi se umnožavaju, tako da imate dinastije u Upravi i po javnom preduzećima. Ako napravite analizu prezimena, videćete da tamo rade čitave porodice, a ti ljudi su verni strankama na vlasti i spremni na sve. Shvatam da ljudi o kojima sada pričam neće glasati za mene, ali zato se obraćam građanima Vranja da bi shvatili da će oni imati mogućnost da preko konkursa zaposle svoju decu koja imaju adekvatnu školu.

ISPITAĆEMO KAKO SE TROŠIO NOVAC
Vranjske: Šta je za naprednjake najveći problem u izgradnji komunalne infrastrukture?
Nikolić: Ona je ogledalo vlasti, na prvom mestu gradonačelnika, koji upravlja gradskom kasom. Pošto odgovornosti nema, sve je podeljeno po feudima, pa su moguće apsurdne situacije da se nešto asfaltira, a onda ponovo raskopava. Mi ćemo ispitati i kobajagi asfaltiranja i sređivanja, gde je otišao novac kao da su pravljene piste za aerodrom. Probaćemo prvo da se borimo protiv te vrste korupcije i kriminala, jer se veliki deo novca sliva u privatne džepove.
Slažem se da nema mesta praznim obećanjima, moraju se odrediti prioriteti. Moraju se maksimalno korisititi ministri da bi se dovukla sredstva. Ovde je od 2004. do 2008. bilo mnogo ministara i donet je ogroman novac, a za poslednje četiri godine toga je bilo vrlo malo. Dakle, sve mora da se uveže i, zašto da ne, može se uzeti i zajam od neke banke po povoljnim uslovima na 10 ili 20 godina.

Vranjske: Koliko je para potrebno za socijalni program?

Nikolić: To mora da se radi u saradnji sa republičkom vladom, jer para u budžetu grada nema.

Vranjske: Ako je radnik „Jumka“ posle 20 godina dobio otpremninu od tri hiljade evra, možda i manje, što bi zaposleni u administraciji bili u boljoj poziciji?

Nikolić: Ko kaže da će biti u boljoj poziciji?

Vranjske: Ako je prosečna plata zaposlenog u javnom sektoru, sa porezima i dopinosima, oko 50 hiljada dinara, to znači da je godišnji izdatak za njega oko šest hiljada evra. Eto para.

Nikolić: Jeste to godišnja plata, ali mora da se poštuje zakon, jer ako nekoga otpustite nezakonito, onda može da vas dobije na sudu. I onda vam se sve vraća kao bumerang, što se desilo u mnogim opštinama.

Vranjske: Ima li zakonskih mogućnosti za smanjenje administracije?

Nikolić: Normalno da ima, samo je pitanje volje. Nije je bilo u ovoj vladajućoj koaliciji, nego su stranke ušle u trule kompromise i delile kvote za zapošljavanje, kao što je bio slučaj u Komunalnoj policiji.

Vranjske: Zapošljavaju se i direktori, odnosno dovode sa strane. Zar nema dovoljno kompetentnih ljudi u javnim preduzećima i ustanovama? Hoće li DSS tu nešto promeniti?

Stanojević: Mi se zalažemo da direktori javnih preduzeća budu oni koji rade u tim preduzećima.

Vranjske: Nije tako bilo dok ste bili na vlasti. Za direktora „Novog doma“ je doveden Slavko Nikolić, onda član DSS, koji nije bio tamo zaposlen, a posle smene je ostao da radi u tom javnom preduzeću.

Stanojević: Jeste, ali ko je tada bio direktor „Novog doma“? Čovek koji je morao da ode sa te funkcije. Recimo, nismo dirali Jasminu Antić koja je već bila direktor Predškolske ustanove kad smo mi došli na vlast. Nije bila naš član, niti je danas.

PARTIJSKA STRUČNOST

Vranjske: Bila je na vašoj listi za odbornike.

Stanojević: Bila je kao nestranački kandidat.

Vranjske: Zanimljivo.

Stanojević: Onda Pozorište. Glupo je bilo menjati doajena kakav je Rade Radivojević.

POMOĆ DRŽAVE NEOPHODNA
Vranjske: Kako bi radikali rešavali problem asfaltiranja?
Dutina: U selima koja smo obilazili tokom kampanje je katastrofa, ljudi su bukvalno odsečeni od sveta.  Što se tiče grada, kada padne kiša, u Kralja Stefana Prvovenčanog su reke, a kada je urađena slušali smo hvalospeve. Za sve to je potrebno više para, ali je suština da nema obećanja u kampanji koja ne možete da ispunite.
Vranjske: Šta to znači?
Dutina: To znači da je potrebna veća saradnja sa republičkim vlastima i bolje lobiranje za to da se barem deo problema reši, da se uradi ono što je realno.
Vranjske: Šta je realno?
Dutina: Ako dođemo na vlast, biće ravnomerne raspodele, neće biti partijskih kriterijuma, a uz veću međusobnu saradnju stranaka i iz pomoć Vlade biće više novca.

Vranjske: Smenili ste direktorku Turustičke organizacije i na čelo te institucije sa strane doveli vašu članicu, koja je posle smene takođe zadržala radno mesto.

Stanojević: Izabela Savić je u svakom slučaju bila bolja nego njena prethodnica, a bolja je i od aktuelnog direktora.

Vranjske: Koji je kriterijum da građani znaju ko je od koga bolji kad stranke dovode direktore?

Stanojević: Stručnost i samo stručnost. DSS se za to zalaže. Kažem da je od 2004. do 2008. najbolji period što se tiče komunalne izgradnje u Vranju, da ne nabrajam projekte koje smo realizovali. Mi sada nemamo za šta da kritikujemo ovu vlast, jer nisu uradili ni jedan projekat. DSS na odborničkoj listi ima mnnoge školovane, stručne ljude koji su bili direktori mnogih institucija. Mi smo za uvođenje konkursa, pa neka svako preda CV, da se vidi ko je šta uradio. A posle 2008. je bilo slučajeva da su iz nekih stranaka postavljani ljudi na funkcije a da nisu imali završene fakultete, pa su posle završavali Fabus.

Vranjske: Kakav je stav SRS po pitanju partijskog postavljanja direktora?

Dutina: To je sistem dogovora i deljenja kolača. Svako bi trebalo bude sposoban i da zna, prosto rečeno, dokle mu je čerga.

Vranjske: Da li je SRS za to da se direktori primaju preko konkursa.

Dutina: Naravno. Pogledajte koliko kvalitetnih i obrazovanih ljudi ima na birou. Zašto moraju partije da postavljaju direktore? Grad nije predat u ruke bilo kojoj partiji i moramo svi da radimo u interesu građana.

Vranjske: Kakav je stav SNS po ovom pitanju?

Nikolić: Sve je to dovedeno do apsurda i taj krug će pre ili kasnije morati da se preseče, jer kad direktore biraju partijski drugovi, onda oni za sobom vuku svoje ljude i neće da zapošljavaju nikoga ko nije član njihove stranke. Umesto da se novac iz budžeta troši na sređivanje grada, infrastrukture, troši se na plate ljudi koji su se zaposlili jer su u nekoj stranci. Mi se uopšte nećemo jagmiti da naši kadrovi moraju da budu direktori i ići ćemo na konkurse i gledati da izaberemo stručne ljude. Prvi ću ja da budem za to da prednost ima onaj ko se dokazao, onaj ko ima karijeru iza sebe, u odnosu na nekog ko je popunio pristupnicu SNS i čeka da dobije mesto direktora.

Vranjske: Da li biste (p)ostavili na mesto direktora nekoga ko nije iz vaše stranke? Ima li uspešnih u drugim partijama?

Nikolić: Neću da kažem ko je uspešan jer je predizborna kampanja. Možda ćemo da zadržimo na položajima neke, jer mislim da su ipak uspeli da se otrgnu i da ne budu potpuno pod kontrolom stranke. Ako među nama nema kvalitenijeg, kazaćemo: taj čovek se dokazao i biće direktor. Jer, ako stavimo nesposobnog, to će nam se vratiti na sledećim izborima kao bumerang: krenuće da zapošljava svoje, da „menja ženu“… I još nešto: ti ljudi koji rade u javnim preduzećima, postaju sluge određenih, ovde neprikosnovenih partija, koje ih koriste za destabilizaciju drugih stranaka. Kad vidite da su u opozicionu stranku došli ljude koji rade u javnim institucijama, znajte da će za nekoliko meseci da se udruže sa njima sličnima da bi destabilizovali stranku iznutra. Kad naprave ršum, ili ako im to ne pođe za rukom, vraćaju se kod mamice, koja se zove SPS.

UBAČENI ELEMENTI

Vranjske: Hoćete da kažete da se javna preduzeća koriste kao finansijski resurs za plaćanje ljudi za rušenje političkih protivnika?

Nikolić: Tako je. Primaju platu, ali dobijaju zadatak. Mislim da su to preživljavali SRS i DSS, a definitivno je toga bilo i u SNS. E, to mora da se prekine, i zato ja neću da imam svoje ljude u javnim preduzećima, pa da ih onda šaljem u duge stranke da tamo talasaju i da prave cirkuse. Ljudi tog mentaliteta moraju da se stave na margine.

Vranjske: Da li su direktori DSS imali obavezu da mesečno odvajaju od plate za finansiranje stranke?

Stanojević: Definitivno ne, nikada.

Vranjske: A šta mislite o tome?

Stanojević: Ne znam da li je to po zakonu. Ali toga ima u G17 i, mislim, u DS. To je, po meni, reket.

Vranjske: Kakav je stav SRS po pitanju finansiranja stranaka od plata direktora?

Dutina: Naravno da je to reket. Što se tiče ubačenih elemanata, toga je bilo i biće. Svedoci smo da je SPS u prethodnom mandatu kupio pet odbornika SRS, na čelu sa potpredsednikom opštine u to vreme. Sada se SRS gradi na zdravim temeljima, na ljudima koji prepoznaju naš program.

Vranjske: Šta u SNS misle o finansiranju preko plata funkcionera koje je postavila stranka?

Nikolić: Stranke moraju da se dovijaju na razne načine da bi platile svoj rad. Ko će strankama da da novac? Najbolje bi bilo da država plaća, ali pošto toga nema, bolje je da oni koji hoće da se bave politikom zavuku ruku u svoj džep, nego u tuđi. Od centrale ne dobijamo skoro ništa, pa je za mene najpoštenije da oni koji su na funkcijama i finansiraju.

Vranjske: Onda stranke imaju motiv da što veći broj ljudi postave na funkcije?

Nikolić: U SNS je 90 odsto funkcionera stranke potpuno samostalno, uglavnom su to privatni preduzetnici, tako da se gotovo niko neće jagmiti za položaj. Neki od nas čak neće hteti ni da primaju platu.