Slušam ovih dana političare u kampanji kako pričaju da samo što nismo procvetali, pod uslovom da izaberemo njih, tj. one koji su nas opravljali do sada ili one koji su nam to radili do pre četiri i više godina. Što bi rekao Srećko Šojić, nezadrživo srljanje u razvoj nam ne gine.
Koliko sve to ima veze sa realnošću, najbolje govori podatak koji je ovih dana obelodanjen u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“. Elem, pad industrijske proizvodnje u Srbiji u februaru najveći je od oktobra 2000. godine i, ako se ovakva tendencija nastavi, što će se videti po podacima iz marta i aprila, preti nam recesija. IEnlarge Close
IIIndeks je niži od proseka prethodne godine za 14,6 odsto i manji je nego u januaru 2012. za 13 odsto.
Inače, u protekle tri decenije, najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u junu 1992. godine zbog uvođenja sankcija, u aprilu 1999. zbog bombardovanja i u oktobru 2000. zbog rušenja Miloševića.
Sada, na sreću, nemamo sankcije, niko nas ne bombarduje, a nije na vidiku ni neki novi masovni bunt. A proizvodnja opet pada.
Pitanje za sve one koji nam ovih dana obećavaju brda i doline glasi: šta ćemo da jedemo u bliskoj budućnosti ako je sve manje onih koji u ovoj državi žele nešto da proizvode? Kad pada proizvonja, opada i broj onih koji primaju platu, pa onda i onih koji nešto kupuju. Onda će se broj ovih koji još uvek nešto proizvode i dalje smanjivati. Ima li kraja ponoru u koji ulazimo?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.