Štićenici ili logoraši

, ,

Kako je moguće da za deset dana tamo umre sedam ljudi, pita Milkica Stojanović, čija se majka nalazi na spisku preminulih

Vela Stojanović – Zdravković iz Leskovca, štićenica Doma za smeštaj starih lica u Surdulici, umrla je u petak 23. marta ove godine pod čudnim okolnostima. Njena kći Milkica Stojanović za smrt majke direktno je okrivila dr Milenu Micić i medicinsku sestru Violetku Petrović iz Doma, a indirektno i Tatjanu Dukić, direktorku ove ustanove.

KAD TELEFON UZALUD ZVONI

– Nadam se da će Milena Micić i Violetka Petrović biti suspendovane, bez mogućnosti da se dalje bave medicinom – napisala je gospođa Stojanović u krivičnoj prijavi.

A, kada smo se malo dublje pozabavili slučajem smrti štićenice iz Leskovca i dotakli ukupnog stanja u Domu za smeštaj starih lica, dokučili smo priče koje nikako ne mogu da stoje uz ime ove ustanove u koju stara i iznemogla lica dolaze da u miru, sreći i zadovoljstvu prožive svoje poslednje dane.

– Kako je moguće da u Domu za deset dana umre sedam štićenika; da iz Doma bolesnici odlaze jer ne mogu da gledaju smrti u oči; da dežurni telefon tokom jedne noći bezuspešno zvoni 20 puta – pita Leskovčanka Milkica.

Direktorka Tatjana Dukić demantuje ove navode i u startu otklanja svaku dilemu o bilo čijoj krivici.

– Najmanje što želim da kažem jeste da tu nema ništa od istine, da su to sve nečije vešte konstrukcije, čak mislim jedna osmišljena kampanja protiv Doma, njegovih štićenika, zaposlenih i mene – kaže Tatjana Dukić.

Direktorka je negirala da je na adresu doma ili njenu ličnu stigla kopija krivične prijave koju je podnela leskovčanka Milkica Stojanović. Kaže takođe da je prijava verovatno stigla na adresu Ministarstva za rad i socijalna pitanja, s obzirom na to da su od nje i Doma traženi neki podaci o smrti štićenice Vele Stojanović – Zdravković.

– Meni nikako nije jasno šta hoće njena ćerka Milkica. Mi smo svi voleli pokojnu Velu, pazili je, družili se sa njom, ona je bila naša miljenica. Milkica sada piše i izmišlja neke stvari koje jednostavno nemaju veze sa istinom. Nikome u Domu nije jasno šta ona hoće, osim ako joj nije cilj da pravi nekakve afere – objašnjava direktorka.

S druge strane, gospođa Stojanović do detalja opisuje poslednja tri dana života svoje majke. Ona tvrdi da je u noći između 21. i 22 marta ove godine, najmanje 20 puta telefonom zvala Violetku Petrović, dežurnu sestru u Domu, ali da cele noći tamo niko nije želeo ili hteo da digne slušalicu. Iako i sama bolesna, sutradan je dojurila iz Leskovca u Surdulicu da vidi majku koja je bila na samrti.

– Kako sam sa majkom bila u stalnoj telefonskoj vezi, u Dom sam došla sa dežurnim hirurgom surduličke bolnice koji je odmah konstatovao da je potrebna hitna intervencija. Operisana je istoga dana, a nalaz hirurga je da je majci pre 3-4 dana puklo slepo crevo, zbog čega je u međuvremenu zaradila gangrenu i sepsu. Tako je moja majka umrla u silnim mukama – u plaču priča Milkica Stojanović.

Ona ponavlja da je štićenicima Doma po prirodi potrebna stalna lekarska nega, a da je u slučaju njene majke, ali i ne samo nje, izostali baš nega i briga zdravstvenih radnika. Kaže takođe da su muke u kojima ljudi tamo umiru, skoro jednake mukama logoraša.

– Sve je to toliko neverovatno i zlonamerno da samo govori o tome da se neko baš nameračio na ovaj Dom. Stanje je upravo suprotno: osoblje i ja činimo sve, u skladu sa postojećim mogućnostima, da poslednje godine života ovih ljudi učinimo boljim – kategorična je direktorka Dukić.

BEKSTVO

Međutim, u rasponu od desetak dana, onda kada je preminula Vela Stojanović Zdravković, umrlo je još šest štićenika Doma: Radisav Marković, Zagorka Krstić, Desanka Stojanović, Ranđel Ilić, Leposava Nikolić i Žika Stojanović. Sagovornik „Vranjskih“ iz surduličke bolnice, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi neko mogao da zaglavi u zatvor kada bi se svi ovi slučajevi profesionalno sagledali.

Stanko Zdravković (61) iz Krive Feje, čovek na štakama, sa protezom, kazao je za „Vranjske“ da je iz Doma pobegao, jer nije mogao više da gleda „smrti u oči“.

– Ja sam ovako na štakama, bez dinara u džepovima, jer nemam nigde nikoga, pobegao iz Surdulice. Nisam mogao više da gledam šta se događa oko mene i da trpim zulume sestara, doktorke, direktorke i električara. Jednoga dana su pošli da me biju. Odlučio sam da bežim kući i da umrem bez hleba i vode, jer je to lakše nego da umrem tamo u Domu – priča Zdravković.

– Molim vas, Zdravković je konfliktna ličnost. To što on priča sada nam je hvala za sve što smo učinili za njega. Došao je kod nas bez noge, ovde je dobio protezu i redovne zdravstvene tretmane. Sramota je da sada tako nešto priča – odgovara direktorka Dukić na optužbe.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)