10. Nacionalne manjine, etničke zajednice i NVO

Eko Taxi Vranje

, , , , ,

Izbor gradske vlade od strane čitalaca „Vranjskih“ polako se bliži kraju. Pretposlednji resor odnosi se na nacionalne manjine i nevladin sektor. Za neke je ovo najvažnija oblast, jer se na osnovu odnosa prema manjinama najbolje odslikavaju vrednosti koje neguje jedno društvo. Saradnja, pak, sa civilnim sektorom pokazuje koliko je vlast spremna da uvaži potrebe građanskog društva. Kao i do sada, „Vranjske“ vam nude pet kandidata koji mogu da unaprede aktivnosti lokalne vlasti u ovim sektorima.



 

 Gordana Stojanović

Rođena 1957. godine u Vranju gde je i završila gimnaziju, matematički smer. Diplomirala je na niškom Ekonomskom fakultetu 1978. Obavljala radne zadatke referenta glavne analize u Proizvodno prometnoj radnoj organizaciji (PPRO) , a zatim i u Agro industrijskom kombinatu ( AIK ). Od 2002. godine je u invalidskoj penziji i od tada radi kao sekretar u Udruženju obolelih od multiple skleroze.

 

Gordana Ristić

Rođena 1974. u Vranju. Završila Gimnaziju, vodi NVO “Generator” koji je član Skupštine Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Bila je u raznim komisijama za dodelu sredstava, radila u Care International 2003-2004, u Agenciji za lokalnu demokratiju, a bila je i koordinatorka za Srbiju za žensku mirovnu akciju na Bliskom istoku – Follow the Women.

 

Tatjana Strahinjić Nikolić

Rođena 1971. u Vranju. Zvanje diplomirane profesorke engleskog jezika i književnosti stekla je na Filozofskom fakultetu u Nišu. Najpre je radila kao prevodilac, a potom u UNDP na raznim pozicijama. Od aprila 2010. radi na PBILD programu koji ima za cilj stručno usavršavanje predstavnika lokalnih struktura, organizacija civilnog društva, mladih, ekonomski razvoj i upravljanje migracijama.

 

Ivana Stošić

Rođena 1976. u Vranju. Diplomirala prava u Nišu 2000, a magistrirala na transformaciji konflikta i ljudskim pravima. Trenutno je na funkciji generalnog direktora Biznis inkubacionog centra, predsednice UO Romskog centra za demokratiju, mentora na projektima Grupe 484, pravna je savetnica srpske zajednice na Kosovu, pravna savetnica Ujedinjene partije Roma, a bila je angažovana i kao program menadžer “Nansen dijalog centra”.

 

Verica Stanojković

Rođena 1952. u Kosovskoj Kamenici gde je i završila gimnaziju. Diplomirala je 1978. na Fakultetu političkih nauka u Skoplju gde je i stekla zvanje diplomiranog socijalnog radnika. Sekretar je Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, a socijalnim radom bavi se već 32 godine. Dobitnica je sedmoseptembarske nagrade za prošlu godinu.

 

 

MILjANA OKILjEVIĆ – NIKOLIĆ, NAŠ DEVETI MINISTAR

Novac je najveći problem

Prilozi Miljane Okiljević Nikolić na RTS-u često su najobjektivnija slika o zbivanjima na jugu Srbije. Zato i ne čudi što bi šefica dopisništva nacionalne televizije za Pčinjski okrug za većinu čitalaca „Vranjskih“ bila idealan lokalni ministar kulture i informisanja.

Kakav je, po Vama, kulturni profil Vranja?

– Raznolik. Kulturu prvo, očekivano, vežemo za Boru Stankovića i manifestacije njemu u čast. Svoje mesto na kulturnoj mapi grada imaju i likovni umetnosti,književnici, glumci, ŠAF-ovci, folklor. Pitanje je šta mi od kulture očekujemo, da li da nas ‚‚na prvu loptu‚‚ zabavi, razonodi, ili želimo nešto drugo. Bioskop ili pozorište, roman ili poezija, rok koncert ili opera? Mogućnost izbora je tu u prvom planu i ponuda je raznovrsna.

Šta nedostaje u kulturnoj ponudi grada i zašto?

– Malo je paradoksalno, ali svi redovno konstatujemo da nema dovoljno kulture, a sa druge strane, galerije, izložbe, književne večeri su slabo posećene. Ulaz se ne plaća, tople su sale, može nešto pametno da se čuje, pogleda, a opet, kao da nema dovoljno volje, ni među onima kojima je kultura poziv, profesija. Ima naravno, izuzetaka, pozorište je prepuno tokom Borinih pozorišnih dana, i manifestacije koje okupljaju i uključuju najmlađe. A drugi deo pitanja (zašto) može da se svede samo na jednu reč – novac.

Šta biste prvo promenili u gradskoj politici u kulturi?

– Hvala čitaocima ‚‚Vranjskih‚‚ na poverenju, ali mislim da se ja u tom poslu ne bih snašla. Neophodno je balansiranje, između očekivanja i realnosti, želja i budžeta . Ideje su bitne, važna je i strategija, projektno finansiranje, ljudi, entuzijasti.

Kako biste ocenili stanje u lokalnim medijima?

– Kao i u medijima u Srbiji, ali ne samo u medijima. Nije lako. Finansiranje je veliki problem, jer reklamni prostor često zavisi od tekstova i priloga, i to je izraženije u lokalnim medijima. Izraženiji su i pritisci, manje ili više dobronamerni saveti, jer se u manjoj sredini svi poznaju. Krivi zbog toga su i sami novinari, koji idu linijom manjeg otpora.

U kojoj meri lokalna samouprava ispunjava svoj zadatak kada je informisanje građana u pitanju?

– U suštini, gradski sajt, od svih u okrugu, najredovnije ažurira podatke i redovno, na vreme, obaveštava javnost, odnosno, medije. Neki će sada reći da ima i propusta, nekada pozivaju samo pojedine novinare, ili medijske kuće, neki ponekad ne žele da govore, ali i to umnogome zavisi od teme, događaja, i naše upornosti.

Šta biste promenili na lokalu u informisanju?

– Mislim da je neophodna veća doza novinarske solidarnosti, ali ne zbog ličnih interesa pojedinaca, nego zbog profesije, i jednakih šansi. Sa druge strane, dobro je što ima više različito orijentisanih medija, pa građani mogu da biraju, i da čuju vesti na razne načine prezentovane ili obrađene.

Zbog čega mladi odlaze iz Vranja?

– Nedostaje mladima mogućnost izbora, ne mogu da biraju, kao prvo fakultet koji će upisati u rodnom gradu, a život u prestonici tokom studija predstavlja za njih izazov, veću šansu, koju žele da iskoriste.

Z. R.



  • Ostavi komentar