Verujete li u Deda Mraza

, , , , ,

Vlastodršci su nas proteklih dvadesetak godina uverili da je i radno mesto baba-sere podvrgnuto stranačkim merilima. Sad se kunu da hoće to da promene, ako ponovo budu na vlasti

Nakon što je u maju 2010. godine Mlađan Dinkić objasnio neinformisanim Srbima u unutrašnjosti, kao nekakvoj dečici, da i oni uz Beograđane imaju pravo na svoje novce, lideru Ujedinjenih regiona Srbije (URS) je početkom predizborne kampanje naglo pripala muka što živi u partokratskoj državi pa je lansirao novu demagogiju – neće samo regionalizovati državu, već bi i da je departizuje. Kaže, neće više da zapošljava njegove, poziva i druge partije da „oslobode“ javna preduzeća, ustanove, upravne i nadzorne odbore. Znači, što je bilo, bilo je. Neće nikad više, majke im. Zauzvrat, Srbi samo treba da glasaju za Mlađu. Za druge ne moraju.

KUPI I ISPLATI

Znači, dragi Vranjanci, četiri godine (i više) partije su radile šta su htele, a sad bi Mlađa da birači oproste partijski monopol vladajuće koalicije (DS-SPS-NS-URS) u bilo čemu, a pogotovo u zapošljavanju. URS traži oprost i pomilovanje. Posle 1.000 evra za akcije, posle „Zambera“, nemilih događaja u Zdravstvenom centru, Apoteci, Skijalištu „Besna kobila“. Nakon što su zaposlili sve što su mogli u tim ustanovama. I u momentu kada se javnost pita da li je nešto od njihovog članstva uopšte ostalo na ulici.

Mlađina ideja nailazi na žestoku reakciju na lokalnom političkom planu. Okružni lider SNS Dragan NIKOLIĆ kaže da naprednjaci tri i po godine pričaju o departizaciji.

– Mi tri i po godine pričamo o tome da ne treba dozvoliti da kadrovi u preduzećima i ustanovama, upravnim i nadzornim odborima dokazuju svoju pamet time što imaju partijsku knjižicu već tako što će završiti školu i dokazati se u poslu koji rade. Suština pokvarenjaštva URS je da sada, pošto su zaposlili sve svoje ljude, predlažu nekakve zakone o departizaciji i hteli bi da zabrane drugima da ubuduće to isto čine – ljutito će Nikolić.

To što u izboru kadrova u Vranju dominiraju ljudi lojalni partijama ne mora samo po sebi unapred biti tako štetno po zajednicu ukoliko su zadovoljeni neku drugi uslovi – školska sprema funkcionera, stručnost, sposobnost, iskustvo, poštenje bi trebalo da se podrazumeva u nekim normalnim okolnostima. To u Vranju nije bio slučaj.

– Na funkcije su došli nestručni – nadovezuje se Nikolić – a posledice su loše asfaltirane i prljave ulice, problematično zdravstvo, nebezbedan grad, finansijske afere.

Portparolka GO URS Nela CVETKOVIĆ kaže da je ovaj stranački pokret, bez obzira na to šta ko među političkim takmacima na izborima misli, iskren u nameri da ideju o departizaciji realizuje po svaku cenu.

ANTIĆ: UPRAVLjANjE JE NA PARTIJAMA
Lokalni lider SPS Zoran ANTIĆ smatra da socijalisti nisu zaposlili najviše stranačkog kadra U Vranju, već URS, te da je samim tim njihova ideja o departizaciji „demagoška“.
– Kako ćete motivisati političke partije da učestvuju na izborima ako im oduzmete sistem kontrole, upravljanja i način imenovanja i postavljanja ljudi u javnim preduzećima i ustanovama. Mi smo za konkurse za zapošljavanje radnika, za to da se biraju najbolji kandidati, ali kad su upravljačke funkcije u pitanju tu mora da odlučuje politika. Tako je svuda u svetu.
Antić smatra da je ideja URS „najobičnija budalaština“.
– Oni su zaposlili najviše svojih ljudi u ministarstvima i lokalnim samoupravama. Ovde u Zdravstvenom centru dođu četiri spremača na četiri doktora, što je smešno, da ne pričam o drugim ustanovama gde su zapošljavali.
Antić ima objašnjenje i za SPS-ovska postavljenja direktora.
– Stavlja nam se na dušu dovođenje Dejana Ilića u „Komrad“, a čovek je inženjer poljoprivrede. Po sistematizaciji može biti tu, kao što je ranije sa tim zvanjem direktor „Komrada“ bio Božidar Ilić. Kod nas se u stranci vodi jaka kadrovska politika i uvek predlažemo kvalifikovane kadrove za određene pozicije, a ne bilo koga. Ajde da komentarišemo kako je Suzana Petrović došla sa FABUS-om na čelo Arhiva ili diplomirani pravnik Dragan Stojković na čelo Direkcije – upitno će na kraju Antić.

– Imali smo u lokalu u protekle četiri godine mnogo primera da ljudi koji su se našli na čelu nekih firmi i ustanova nisu bili sposobni da njima rukovode – kaže Cvetkovićka, ne svrstavajući među takve kadrove ljude iz URS.

Ona smatra da su priče o stranačkom zapošljavanju ljudi iz URS predimenzionirane.

– G17 plus u Vranju ima oko 4.400 članova, a veliki deo našeg članstva je bez posla. Ipak, bez obzira na tu činjenicu, želimo departizaciju. Naši prvi koraci bili bi uvođenje novih zakonskih mehanizama i pravila za konkurse – ističe portparolka URS.

LICEMERNI URS

Osvrt na model zapošljavanja funkcionera u protekle četiri godine suočava javnost sa svojevrsnom korupcijom. To otprilike izgleda ovako – partija funkcionera praktično „kupi“ i „isplati“ tako što mu da položaj, a onda on partiji otplaćuje dug tako što u rukovođenju firmom radi isključivo za svoje. Ima neku vrstu obaveze prema partiji – da deo plate odvoji za njen rad i da zaposli što više partijskih drugova.

Da ne bude da je URS jedini ovde to radio i nemilice zapošljavao stranački kadar i dovodio direktore niotkuda. Espeesovac Dejan Ilić, inače inženjer poljoprivrede, postavljen je za direktora Komrada“, koji brine o čišćenju grada i održavanju gradskog zelenila, iako u toj firmi nikada nije radio. Priča se o naglom porastu radno angažovanih u toj firmi nakon njegovog dolaska. Zoran Velinović i Dragan Janjić iz URS na isti su način postavljani za direktore JP Skijalište „Besna kobila“. I tu su zaposleni i povremeno radno angažovani silni ljudi iz URS. I demokrate Nebojša Trajković u Filijali fonda PIO, Dragan Stojković u Direkciji takođe su, činjenica je, došli iz drugih firmi, bez iskustva u poslu koji ih čeka. Ima još sličnih slučajeva.

Lider vranjskog DS i narodni poslanik Goran STEFANOVIĆ, kaže da je cilj demokrata bio podmlađivanje kadrova i raskid sa načinom upravljanja firmama i ustanovama iz nekih prošlih vremena, a da namera nije bila zaposliti partijskog čoveka po svaku cenu.

– Zato smo na mesta koja su prema raspodeli koalicionih kvota pripala nama – ilustruje Stefanović – i doveli neke vanstranačke ljude i to preko zvaničnih konkursa. Mislim na direktora pozorišta Nebojšu Cvetkovića, direktora Urbanizma Slobodana Petrovića. Vanstranački su nam i odbornici Mladen Vasić i Dušan Jovanović. Neću sad da tvrdim da kod nas nije bilo slučajeva da su neki aktivisti stranke došli do funkcije ili radnog mesta, ali to smo sveli na minimum i ipak insistirali na stručnim ljudima.

NENADIĆ: NEMA DEPARTIZACIJE
BEZ PROMENA ZAKONA
Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja NENADIĆ konstatuje da je naša država u prošlosti možda i više bila pod uticajem partija nego danas, pogotovo u doba jednopartijskog sistema kada je komunistička partija upravljala celokupnom privredom.
– Sada barem imamo privatne firme koje su nominalno van partijskog uticaja, mada ga i tu ima manje ili više. Suštinska prepreka da se partije isključe iz nekih segmenata javnog života ne postoji. Ali, da bi se partije sporazumele da isključe zonu svog uticaja u tim oblastima potreban je pritisak čitavog društva. Taj pritisak postoji, ali dosad očito nije bio dovoljan.
Nenadić smatra da je potrebno uspostaviti i određene zakonske temelje.
– Konkretno, Zakon o javnim preduzećima morao bi biti takav da propisuje izbor funkcionera organizovanjem konkursa, ali ne bilo kakvih nego konkursa gde bi se kandidati nadmetali, osim ličnim i profesionalnim referencama za posao, i programima koje nameravaju da sprovedu. Trebalo bi da taj zakon predvidi i obrazlaganje odluka o izboru i razrešenju za javna predzeća, ustanove, škole, bolnice.

Ali, kako departizovati sistem i da li je uopšte moguće da partije budu nosioci departizacije sistema u jednoj zajednici?

– Rešenje je – smatra Stefanović – u većoj kontroli i pritisku zajednice, medija, možda nekih nevladinih organizacija na vlast da se deo sistema departizuje uspostavljanjem novih zakonskih mehanizama.

Lokalni lider DSS Dejan STANOJEVIĆ smatra „licemernim“ kampanju i medijske spotove URS, onih koji su bili „nosioci partizacije“ širom Srbije.

– Za razliku od njih mi smo u vreme dok smo se nalazili u lokalnoj vlasti ostavili ili postavili nestranačke direktore u pozorištu i predškolskoj ustanovi. Nismo se nikada mešali u rad MUP-a ili pravosuđa, iako su tamo bili naši ministri. Naš stav je da ne treba menjati rukovodioca po svaku cenu, ako nemate kvalitetnijeg od njega i da direktora treba birati od postojećeg kadra u određenom preduzeću ili ustanovi – kaže Stanojević.

Nikolić iz SNS, na primeru dogovora koji su po njegovim rečima postignuti među naprednjacima na nivou okruga, krajnje pojednostavljuje način rešenja problema partizacije.

– Svima smo u stranci predočili da nemaju šanse da se zaposle negde na rukovodećem mestu ako nisu završili odgovarajuću školu i ako se nisu dokazali u konkretnom poslu. Naše članstvo sastavljeno je od ljudi kojima je dojadilo da budu građani drugog reda, da učestvuju na konkursima koji su unapred režirani i hoće da pošteno dođu do posla za koji su kvalifikovani u jednoj zdravoj konkurenciji gde pobeđuju najbolji, najvredniji i najbrži – kaže Nikolić.

Dok se u razvijenim državama gde vlast ima kakve-takve granice zna šta je politika, a šta struka, srpski nas je vlastodržac proteklih dvadesetak godina uverio da je i radno mesto čistača u žutom ili baba-sere podvrgnuto stranačkim merilima. I sad bi da neko preko noći prevaspita srpskog glasača šta je ostavljeno profesiji, a šta politici. Ko još veruje da srpski političar pravi razliku između te dve stvari.