Probijeni svi rokovi

,

Djaci, kao podstanari, tamo daleko, čekaju da se sve okonča, i da se vrate kući. Kada će to biti, potpuno je neizvesno. No, neko ne gubi vreme – sportski tereni već su pretvoreni u divlji parking, a nekoliko novih prozora slomljeno

Vranjska gimnazija “Bora Stanković”  je i 131. rođendan proslavila u “egzilu”. Rekonstrukcija jedne od najstarijih školskih zgrada u Srbiji počela je sredinom oktobra prošle godine, uz plan da đaci drugo polugođe počnu u obnovljenoj školi. No, zemlja je ovo Srbija, pa planovi postoje tek da ih imamo.

Radovi na gimnaziji su velikog obima, škola je velika, i za sve treba para kojih nema dovoljno. Al se gradi.

ŽURBA

Na zgradi Gimnazije danas radi šezdesetak radnika. Predstavnici izvođača radova, preduzeća “Crna trava” iz Leskovca, kažu da nisu ovlašćeni da govore u ime firme. No, u sedištu kompanije kažu da o poslu mogu da govore samo Miroslav SPASIĆ i Zoran RISTIĆ. Oni nerado otkrivaju da radovi kasne, ali da se nadaju da bi mogli biti gotovi do kraja maja.

– Zgrada je takva da se stalno otvara mnogo novih poslova. Oko 40 odsto radova koji su pred nama nisu uopšte obuhvaćeni ugovorom. Hladno vreme I stalno novi zahtevi škole su nas usporili, komplikovanost samih radova još i više. Ali, nadamo se da ćemo u naredna dva meseca ipak okončati posao – kažu u “Crnoj travi”. 

Čitava priča oko rekonstrukcije vranjske gimnazije počela je, prema svedočenjima direktora Ilića, još 1997. godine. Tada je arhitekta Suzana JOVANOVIĆ, zaposlena inače u “Noveku”, osmislila projekt koji je mogao da zadovolji standarde novog doba. Pare su obećavane, ali nikada nisu stizale do Gimnazije. Lokalna samouprava dala je nešto novca da se obnovi deo ruiniranog krova, 2007. i 2008. godine, ali je to bila samo kap u moru potreba. Od 2000. naovamo traži se novac na raznim stranama, i na kraju, uspelo se kod NIP-a, (ili Ministarstva ekonomije), ali i na nekoliko drugih strana.

Osnovni projekat za rekonstrukciju gimnazije vredi 65 miliona dinara, a rok za završetak tih radova (vidi okvir) prošao je još pre mesec dana. Dragan JANjIĆ, direktor Skijališta “Besna Kobila”, obraćajući se novinarima na konferenciji za medije u prostorijama URS-a, rekao da je rekonstrukcija Gimnazije projekt na koji su “oni” (misli se na vranjski odbor URS-a), naročito ponosni.

–  Meni je opis posla bio da se što više projekata realizuju iz resornih ministarstava koje mi kao URS držimo na nivou Republike. Mi smo kao gradski odbor zadovoljni realizacijom. To je očigledno. Gimnazija je za mene kapitalna, a i za naš Gradski odbor. U februaru smo imali komisiju iz Ministarstva, i oni su nam ponovo izašli u susret – u pitanju je krov, i dobili smo još oko 10 miliona dinara. Dogovoren je rok sa ministarstvom i izvođačima radova za završetak radova, i to je 20. april ove godine – rekao je Janjić.

Lepo, samo što Dragan Ilić tvrdi da te “nove pare” nisu dobijene za krov, nego za nastavak rehabilitacije – za hodnike, zamene vrata, podrumske prostorije i slično. I sad, kome verovati? Ili je, ipak, ovde  reč o tome da baš niko jasno ne zna kome, zašto i za koje poslove odvaja novac?

Ono, sad da neko počne da samo čisti šut, taj posao ne bi mogao da uradi do 20. aprila. Ali, zgodno je – Janjića i URS niko ne sprečava da toga dana kaže da su oni svoje uradili, ali da su neki drugi u lancu bili nesposobni.

Zanimljivo, direktor Ilić ne želi da ulazi u političke priče.

PARE I POSLOVI
Rekonstrukcija zgrade Gimnazije, koja je inače pod zaštitom države, počela je sa 65 miliona dinara, a sada je Ministarstvo ekonomije odobrilo još 10. Uz to, Ministarstvo sporta dalo je još novca za rekonstrukciju sportskih terena. No, direktor Ilić se nada da dotok novca ovde neće stati, jer se pregovara sa još ponekim ministarstvom i fondom. Radi se kompletna rekonstrukcija učionica (novi plafoni, podovi, uvođenje vode i kanalizacije), potom unutrašnje i spoljašnje malterisanje, zamena trećine krovnog pokrivača, stavljanje armirane ploče nad oko 400 kvadrata, pravljenje potpuno novih kabineta, svečane sale, wc-a, kompletna zamena stolarije, svih instalacija, osvetljenje zgrade… Gimnazija ima nekoliko hiljada kvadrata prozora, pet spratova, a na svakom najmanje desetak učionica.

– Uvek se znalo da nas treba rekonstruisati, svako je doprineo koliko je mogao. Naš problem je što nemamo ljudi u vrhu vlasti. Takva je realnost – ako nemaš čovek u Beogradu, džaba ti sve ostalo, naročito sada kada država ništa ne ulaže u škole – kaže Ilić, uz napomenu da je rekonstrukcija gimnazije bila jedna od tačaka koalicionog sporazuma potpisanog 2008. godine, prilikom formiranja aktuelne vlasti.

ISKUSTVO

E, kako niko nije posebno zaslužan za dobijanje para, tako se čini da niko nije ni posebno odgovoran što radovi onoliko kasne. Na početku, bilo je predviđeno da đaci od početka februara krenu u renoviranu školu, i tako završe agoniju sa gostovanjem u Poljoprivednoj školi (1. i 3. godina) i školi “Branko Radičević” (2. i 4.) godina. U ovom času, neizvesno je da li će se gimnazijalci vratiti u centar i do 1. septembra!

– Mene ne interesuju rokovi, nego kvalitet. Ne guram političku karijeru, nego pomoću politike guram Gimnaziju. Za nas su najvažniji poštovanje našeg koncepta i kvalitet izvedenih radova. Nema tu licitacije – školu ćemo otvoriti kada radovi, i to kvalitetno, budu okončani – kaže Ilić.

Prema njegovim rečima, škola neće biti pošto poto otvarana, u dnevno političke svrhe.

Za sve to vreme, gimnazijalci kao podstanari, tamo daleko, čekaju da se sve okonča, i da se vrate kući. Kada će to biti, potpuno je neizvesno. No, neko ne gubi vreme – sportski tereni već su pretvoreni u divlji parking, nekoliko novih prozora je slomljeno, tek da se zna kako se ljudi spolja osećaju.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)