Potisnuta istorija

,

Galerija Narodnog univerziteta: Narodna biblioteka „Bora Stanković“ Vranje – „Majstorsko pismo“; autor: Mirjana Tomašević

U Galeriji Narodnog univerziteta postavljena je izložba „Majstorsko pismo“, u organizaciji Narodne biblioteke „Bora Stanković“, autora Mirjane Tomašević, bibliotekarke Zavičajnog odeljenja biblioteke.

Ova jedinstvena izložba sadrži jednu potisnutu istoriju Vranja, kroz izložene originale majstorskih, kalfenskih i esnafskih pisama, diploma, svedočanstava, zahvalnica, sertifikata, atesta, koji su viđene zanatlije iz Vranja i okoline dobijali kao potvrdu svog umeća, i pomoću kojih su otvarali svoje radnje, koje su dale osoben pečat istoriji Vranja.

– Ideja nije nova – kaže Mirjana Tomašević – za ljude koji se bave prošlošću, Vranje je vrlo inspirativno mesto, naročito u smislu tradicije. Drugi razlog je moje poreklo, jer je i moj deda, Petar Janićijević, gvožđarski trgovac, sa svoje strane značajno doprineo razvoju društvenog života Vranja u periodu između dva svetska rata.

Tema izložbe „Majstorsko pismo“, je nastanak i razvoj zanatstva u Vranju, s kraja 19. i početkom 20. veka, kao i posle Drugog svetskog rata.

– Mnogo se toga izgubilo – kaže Mirjana Tomašević – stari zanati, abadžijski, vunovlačarski, mutavdžijaski, užarski, kolarski, potpuno su nestali; za romsku populaciju Vranja, to je potkivački, a za Albance, kojih je bilo u Vranju, to su papudžijski i nanuldžijski. U to vreme, bilo je preko 40 starih zanata u Vranju. Većina se izgubila, ali su neki opstali, odolevajući industrijalizaciji početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Izložba deluje impresivno, još na prvi pogled. Tu su majstorska, kalfenska i esnafska pisma, uramljena u stare, već crvotočne okvire, što daje svojevrsnu patinu postavci. Ima i starih fotografija, delova nošnji, alata… Pisma i diplome su bogatog dizajna, izvrsnog kolorita, u tehnici litografije i bakroreza, prosto deluju kao umetničko delo, a ne kao  dokument.

– Te dozvole za rad – nastavlja Mirjana Tomašević – postojale su još u vreme turske vladavine, recimo, za otvaranje mehana, i za dunđerski i kovački zanat. Međutim, posle oslobođenja od Turaka, vranjskim zanatlijama je bilo važno da od svojih esnafa dobiju te sertifikate za rad u Kneževini Srbiji. Tako se izražavao i patriotizam, tadašnje vranjske zanatlije i trgovci su bili i svojevrsni nosioci nacionalne svesti, koja je tada još bila u povoju.

Zanati i trgovina prenosili su s kolena na koleno. Ali, oni su bili i nosioci kulturnog i društvenog života Vranja. Putovanja do Soluna, Sofije, Carigrada, školovanje potomaka na univerzitetima u Zapadnoj Evropi, donosili su Vranju najnovije modne trendove, novu arhitekturu, način ponašanja. Ono što se nosilo u Beču i Parizu, nosilo se i u Beogradu, a ono što se nosilo u Beogradu, nosilo se i u Vranju.

– Cilj mi je bio – kaže Mirjana Tomašević – da rasvetlim taj deo prošlosti grada; ti ljudi su putovali carskim drumovima, osnivali kulturno-umetnička društva, bili zadužbinari, dobrotvori, crkveni ktitori, donatori prilikom osnivanja javnih zgrada, kao što je pozorište, zabavište, pošta, gimnazija… Ova izložba je omaž njima.

Potomci ovih zaslužnih, a sada iz zaborava ivučenih Vranjanaca, sa velikim su pijetetom učestvovali u postavci izložbe.

– To je – kaže Mirjana Tomašević – za njih svetinja. Neki od njih te relikvije drže iznad bračnih postelja, kao uspomenu na njihove pretke, ali i kao simbole građanskog kontinuiteta njihovih porodica. Mnogo njih, naročito iz Beograda, slali su mi eksponate. Potresna su bila iskustva, kada mi daju eksponat, a ruke im se tresu, oči im suze – kažu – „čuvaj mi ovo, to mi je prošlost i budućnost“.

I tu se sve spaja. U skrivenom sloju ove izložbe, vidi se šta je Vranje bilo, i moglo da bude, a šta je postalo – monstruozni eksperiment partijske mantre industrijalizacije, koja je uništila i grad i okolinu. „Južno privredno čudo“, koje je, kao i svako čudo trajalo tri dana, sada bledi pred ovom izložbom. Putem nje, vraćamo se na ono što je bilo prirodno i primereno Vranju, i njegovom normalnom razvoju u datom vremenu i prostoru. Oni, koji sada promovišu mala i srednja preduzeća, a debelo su se ovajdili od propalih „giganata“, obavezno treba da pogledaju ovu izložbu. Ako im pogled ide dalje od buđelara, i ako imaju imalo stida, obraz će im pocrveneti pred Vranjem, i onim što su sprečili da ono bude.