Oteli su mi fabriku

,

Advokat grčkog biznismena Miodrag Živković tvrdi da se vodi prava bitka za vlasništvo nad imovinom u Vranjskoj Banji čija se vrednost procenjuje na oko sedam miliona evra

Apostolos Mitinzis, nekadašnji kupac kompanije „TIV Internacional“ koja se nalazi u stečaju, nerado dolazi u Vranje jer ga za ovaj grad vežu samo ružne uspomene. Prilikom posete prošle nedelje pokušao je da sazna šta se dešava sa sudskim postupcima koji se pred lokalnim pravosuđem vode protiv osoba za koje tvrdi da su ga ojadile, ali je naišao na zatvorena vrata:

– Ovde sam uložio novac, mnogo novca, oko milion evra, ali sam pokraden, imovina mi je oteta, a za sve ovo vreme nisam dobio nikakvu podršku ni od koga, čak ni od gradskih čelnika – ogorčen je Mitinzis.

HIPOTEKA

Ovaj Grk 2002. postao je prvi kupac u procesu privatizacije neke firme u Pčinjskom okrugu, kada je za jedan, veći deo TIV-a iz Vranjske Banje Agenciji za privatizaciju platio 100.000 evra i obavezao se da investira još 300.000. Drugi, manji deo firme ostao je u društvenom vlasništvu jer je pre privatizacije odlučeno da se TIV podeli, kako bi se lakše prodao, pa su nastali „TIV Internacional“, zdravo preduzeće koje je zadržalo 20 zgrada, 7,3 hektara zemljišta, mašine i radnike, i TIV DP, koji je preuzeo dugove koji su u tom momentu iznosili nekoliko miliona evra. Grk je kao vlasnik „TIV Internacionala“ upisan u listu nepokretnosti br. 769 u Katastarskoj službi u Vranju, a manji deo firme, koji je ostao u statusu društvenog preduzeća (DP TIV) kasnije odlazi u stečaj. Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, 16. marta 2009. ovaj deo firme za 16 miliona dinara prodaje preduzeću „Agroz“ iz Zaječara, a primopredaja je izvršena početkom narednog meseca, 9. aprila.

„Agroz“ je samo jedna od dvadesetak firmi koje su na ovaj ili onaj način povezane za Rajom Rodićem, ali i sa „TIV Internacionalom“ i događajima koji će uslediti. Rodić je, podsetimo, osnivač dnevnih listova „Kurir“ i „Glas javnosti“, čovek koji je zbog sumnje da je neplaćanjem poreza zakinuo državu za nekoliko miliona evra u pritvoru odležao nešto više od dve godine.

Ali, da se vratimo na Mitinzisa. Kako bi ispunio obavezu o investiranju, on je 2005. kod Nacionalne banke Grčke (NBG) podigao kredit od 300.000 evra, uz obavezu da ga vrati u 24 rate, a kao garanciju stavio je hipoteku na nepokretnosti svoje kompanije, čija je vrednost mnogostruko veća od visine kredita.

Međutim, „TIV Internacionalu“ posao nije išao najbolje, pa je Opštinski sud Vranje, na ime neplaćenih poreza, jula 2007. doneo izvršno rešenje o prinudnoj naplati, kada su se na licitaciji našle 64 mašine koje su se nalazile u fabrici. Njih je za 5,4 miliona dinara kupila firma „Etigraf“ u vlasništvu „ABC Kompani“, koja je istovremeno i vlasnik „Agroza“, kupca manjeg dela TIV-a.

Pošto je došao do mašina, „ABC Kompani“ pokušava zatim da na sve načine dođe u vlasništvo i ostale imovine „TIV Internacionala“. Kako? Skoro dve godine pošto je „TIV Internacional“ podigao kredit kod NBG, 10. oktobra 2007. zbog neblagovremenog izmirivanja obaveza, ova banka pred vranjskim Opštinskim sudom pokreće postupak za namirenje potraživanja prodajom založenih nepokretnosti. Sledeće godine dolazi do spajanja Vojvođanske banke i NBG koja ipak, neposredno pre toga, sa „ABC Kompani“ 27. juna 2008. sklapa ugovor o ustupanju potraživanja prema „TIV Internacionalu“, tačno za iznos kredita sa kamatama i drugim troškovima – 462.913 evra.

Ovde se postavljaju bar dva logična pitanje: Zašto je NBG hipoteku na imovinu koja vredi nekoliko miliona evra ustupila za mnogostruko nižu cenu, pa još na 11 rata? I drugo, kako je NBG uopšte pristala da 2008. godine „ABC Kompani“ ustupi pravo na potraživanje kada je ovoj firmi, prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, račun u neprekidnoj blokadi od 3. decembra 2007. pa sve do danas? 

Na ovaj ugovor žalbu je podneo pravni zastupnik „TIV Internacional“, advokat Miodrg Živković, tvrdeći da je ovakav prenos potraživanja nemoguć bez dozvole NBS, koja nije dobijena.

Na osnovu pomenutog ugovora, već sledećeg meseca, 19. avgusta 2008. „ABC Kompani“ stiče hipotekarno pravo, ali ne i vlasničko nad imovinom „TIV Internacionala“, koje dva meseca kasnije, 23. oktobra 2008. ipak prodaje „Agrozu“, svojoj sestrinskoj firmi, za 462.913 evra. Dakle, za tačno onoliki iznos na koji je glasilo i hipotekarno pravo. Ova transakcija je, međutim, fiktivna, kao i one koje su usledile. Kasnije se registruju nove firme pa nastaju „TIV Kompani“, „TIV produkt“ i „TIV komerc“: imovina „TIV Internacionala“ ide sa jedne na drugu, a sve te kompanije povezane su sa „Agrozom“ i ABC, što se lako može utvrditi na sajtu Agencije za privredne registre. Ovde treba dodati da su, prema podacima Narodne banke Srbije, sve ove kompanije u višemilionskoj blokadi godinama unazad.

Advokat Živković za „Vranjske“ navodi da je prosto nemoguće da se u cent poklope iznos bančinog potraživanja i cena za koju je ABC prodao firmu.

– Kako koja firma proda imovinu „TIV Internacionala“, automatski se gasi ili pripaja drugoj firmi, pa su tako nastali „Pekom“, „Beta trejd“ i još dvadesetak kompanija, sve na istoj adresi u beogradskom Bulevaru Kralja Aleksandra – objašnjava Živković.

Transakcija ustupanja hipotekarnog prava, obzirom da je obavljena bez dozvole „TIV Intenacionala“, suda i Narodne banke Srbije (NBS), postaje predmet sudskog spora na osnovu tužbe grčkog vlasnika, pa Upravni sud, Odeljenje u Novom Sadu, 14. septembra 2009. donosi presudu o poništavanju ovog Rešenja Republičkog geodetskog zavoda, Odeljenje Vranje (vranjski Katastar) kojim je „Agroz“ postao vlasnik nepokretnosti „TIV Internacionala“ i nalaže da se sve vrati u prethodno stanje, što još uvek nije učinjeno.

Pored lica iz NBG, advokat Živković podneo je i krivičnu prijavu protiv Staniše Jovanovića, predsednika sindikata u „TIV Internacionalu“, koga tereti da je prekoračio ovlašćenja i da je jedan od najodgovornijih za promenu vlasništva u katastarskim knjigama.

Prema navodima iz krivične prijave, Jovanović je septembra 2008, iako nije bio ovlašćen za to, primio i potpisao dostavnicu i rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Vranje o brisanju hipoteke ustanovljene u korist NBG i njene uknjižbe u korist „ABC Kompani“. U prijavi koju je sindikalac potpisao piše i da se „TIV Internacional“ neće žaliti.

Advokat Živković kaže da je Jovanoviću rešenje na potpis podmetnuo Vranjanac koji se dovodi u vezu sa firmama „Etigraf“ i „Agroz“, protiv koga je Poreska uprava prošle godine podnela krivičnu prijavu za milionsku utaju poreza. Živković dodaje da je  26. januara ove godine u Osnovnom sudu završen pretres po ovoj prijavi, ali da presude još uvek nema iako je zakonski rok za njeno donošenje bio 30 dana:

OBEZBEDjENjE
– Samo zahvaljujući firmi za obezbeđenje koju sam angažovao, moja imovina u Vranjskoj Banji još uvek se tamo nalazi – kaže Mitinzis.

– Sudeći sudija kaže da ima mnogo posla i da ne stiže da donese presudu – kaže Živković i dodaje da je tužilaštvo proširilo istragu na još nekoliko lica povezanih sa kompanijama uključenim u malevrzacije oko „TIV Internacionala“, ali i iz NBG.

NE DAMO PET MILIONA EVRA

Prema njegovim rečima, na delu je klasična otimačina čiji je krajnji cilj zemljište „TIV Internacionala“ čija je procenjena vrednost oko sedam miliona evra:

– ABC je napravio ugovor sa NBG, koja je malo kasnije ugašena i pripojena Vojvođanskoj banci, o preuzimanju duga „TIV Intenacionala“, a banka im je prenela pravo na hipoteku uz obavezu da dug plate u 11 rata. NBG  je potom ugašena a ABC niti bilo koja druga firma nijje platila tih 462.913 evra. Zbog toga sam i pokrenuo stečaj „TIV Internacionala“ kod leskovačkog Privrednog suda, od koga tražim da „ABC Kompani“ pokaže dokaz o uplati za pravo na hipoteku NBG. Neću dozvoliti da bilo ko besplatno, prevarom dođe do imovine vredne sedam miliona evra. Jer, kad se posle stečaja namire svi poverioci, vlasniku ostaje pet miliona evra i neću dozvoliti da taj novac uzmu tamo neki Rodići – kaže Živković.

On objašnjava da ni u kasnijim transakcijama nema nikakvog novčanog prometa:

– Posle prevare sa upisom u katastar, imovina „TIV Internacionala“ bila je predmet nekoliko transakcija među sestrinskim firmama iza kojih stoje Rodići. Međutim, te firme su između sebe pravile samo fiktivne ugovore sa ciljem da zametnu trag i na osnovu njih menjale vlasništvo nad imovinom. Otkrio sam da je 26 firmi učestvovalo u prevari – kaže Živković.

Za to vreme, Apostolos Mitinzis, koji se u Grčkoj i ranije bavio poslovima sa konopljom, čeka da ponovo dođe u posed svoje imovine. Međutim, u jedno je siguran:

– Ne želim da razmišljam o daljem poslu u Vranju, gradu gde sam prevaren, jer sam duboko razočaran odnosom prema meni. Sada mi je jedino važno da dođem u posed svoje imovine.