Novi sistem vrednosti

Sanjao sam novi društveno-politički sistem vrednosti. S kakvim olakšanjem sam se probudio. To nije bio san, već prava noćna mora. U tom sistemu je bilo sve naopako i nakaradno: gram pšeničnog brašna bio je vredniji od tone heroina, najbogatiji ljudi tzv. „milioneri“ bili su samo brojevi, mladima nije bilo dozvoljeno da bludniče i luduju do ranih jutarnjih sati, nije ih ubijala ni zabava, ni alkohol, ni droga, sloboda govora nije bila ograničena pravom glasa, nacionalna bezbednost nije bila ugrožena jer su pripadnicima službi bezbednosti zakonom bili dodeljeni pratioci, ljudi nisu išli za vođom jer im je Ustav garantovao slobodu kretanja, svi su imali jednaka prava kao što je to bilo predviđeno partijskim načelima i programima. U tom bolesnom sistemu lekari se nisu bavili politikom, crkva se nije molila bogu za ljude na vlasti, vojska je bila na strani neuniformisanog naroda,  predsednici opština nisu smeli da imaju hiljadu ljubavnica, bili su verni svojim suprugama, nisu lagali, niti su krali. Kakav nakaradan sistem?! Popularne „demokratske reforme društva“ su veliko ništa u poređenju sa tim sistemom vrednosti. Građani su imali para za bacanje, mogli su da žive od svoje plate, bili su zaposleni i nikome nisu radili o glavi. Ne znate vi sa kakvim olakšanjem sam se probudio. Jedino ne znam da li sam sve to sanjao, ili sam stvarno i fizički bio prisutan na nekom političko-predizbornom skupu, ili sam to čuo od nekog odborničkog kandidata koji se vucarao od vrata do vrata, pa je slučajno zalutao i u moj dom. Ali svejedno, crne misli i noćne more su prošle, i sada mogu mirno na stvarnost da gledam onako kako tvorci postojećeg društveno-političkog sistema vrednosti žele da vidimo realnost, jer tako je bolje, nego da rizikujem da budem anatemisan i prognan iz naše „nesložne“ zajednice. I govoriću kao mutav, kao dvorska budala, sve što mutavi žele da čuju,  jer se ponosim suživotom u zajednici, sve dok mi neki zvanični državista ne bude priznao da je nemoguće oduševiti one koji nemaju dušu.