IVICA

U jeku predizborne kampanje nekako je tiho prošla vest o hapšenju Hasana Abazija, sindikalca iz Prištine, koga je srpska policija prošle nedelje uhapsila na Končulju. Nije zvanično saopšteno da li je Abaziju jednomesečni pritvor, koji „odrađuje“ u Vranju, određen na osnovu apsurdne poternice od pre nekoliko godina gnjilanskog suda izmeštenog u Vranje 99, ili je njegov pritvor do 30 dana konkretan rezultat  recipročnih mera koje je onomad, sav egzaltiran, najavio policijski ministar Ivica Dačić. Ako, međutim, Abazija ostavimo po strani, nameće se niz pitanja o pravima i slobodama u ovoj zemlji!

Da li, posle ovoga, možemo očekivati nova hapšenja državljana Srbije iz albanske zajednice koji, eto, žive na Kosovu? Analogno mantri da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, kako lepo piše i u Ustavu, onda su i ljudi koji tamo žive građani ove zemlje. Čak i ako su Albanci. Ravnopravi sa nama koji živimo sa ove strane „administrativne granice“. O kakvom onda reciprocitetu govori vicepremijer? Da li će ove recipročne mere važiti i za one koji misle da nije u pravu?

Abazi je zvanično optužen za špijunažu. Zašto onda niko od nadležnih ne objasni kada je, na koji način i za čiji se račun Abazi bavio ovom subverzivnom delatnošću? Ili, svi mi na „majke mi“ verujemo našem Ivici? Ministru policije i verovatno kandidatu za predsednika države koga niko iz prestoničkih medija, sa kojima se svakodnevno susreće, nikako da priupita nešto o ovom slučaju. Na primer, koji to zakon predviđa reciprocitet kada su hapšenja ljudi u pitanju ili se radi o nekom njegovom, ličnom pravilu; do kada će važiti ove mere koje je sam uveo, kada možemo očekivati nova hapšenja…? U suprotnom, Dačiću sutra može pasti na pamet da hapsi sve one koji ne glasaju za SPS!