9. Kultura i informisanje

, ,

Neki kažu da je kultura najvažnija sfera života, mada ima i onih koji smatraju da ljudima valja prvo dati kobasice, pa onda Šekspira. Kako god, kulturni i informativni sadržaji određuju identitet lokalne samouprave, koja se prethodnih godina raspoznavala po nikad brendiranoj samsi i svađama oko Bore i letnjih koncerata. Na žalost, mnogima je to sasvim dovoljno. „Vranjske“ smatraju da prostora za nadgradnju ima na pretek, i nude pet kandidata koji bi mogli da unaprede postojeću ponudu, ali i da donesu nešto novo.

ALEKSANDAR BULATOVIĆ

Rođen je 1970. u Travniku. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za arheologiju, gde je i doktorirao 2008, do kada je i radio u Narodnom muzeju u Vranju. Nakon toga postaje stručni saradnik na Arheološkom institutu u Beogradu.

ŽETICA JOVANOVIĆ

Rođena je 1975. u Vranju. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti 1999. godine u Prištini. Kao glumica afirmisala se u vranjskom pozorištu, na čijoj je pozornici prisutna od 1989. godine do danas. Radila je i četiri godine u zaječarskom pozorištu.

MILjANA OKILjEVIĆ-NIKOLIĆ

Rođena je 1967. u Prištini. Završila je Filološki fakultet u istom gradu, smer književnost. Nakon završenih studija radila je u školi „Emin Duraku“ u Prištini kao profesorka srpskog jezika. Potom je provela deset godina u Radio Prištini, a od 2000. je novinar u dopisništvu RTS-a u Vranju.

JELENA VELjKOVIĆ

Rođena je 1983. u Vranju. Završila Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila kao spoljni saradnik u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju 25. Maj i u izdavačkoj kući i International Test Site Z1 u Beogradu. Član nekoliko galerijskih odbora. Trenutno radi kao nezavisni kustos.

RADMILA DjORDjEVIĆ

Rođena je 1967. u Vranju. Završila je Gimnaziju „Bora Stanković“ i Učiteljski fakultet u Vranju. Nakon završetka škole, od 1989.godine do danas, radi kao glumica u vranjskom pozorištu.

LjUBINKA MILOVANOVIĆ, NAŠ OSMI MINISTAR

Socijalom treba da se bave nestranački ljudi

 Ljubinka Milovanović ubedljivo je trijumfovala u našoj anketi za izbor lokalnog ministra za resor socijalna politika i verske zajednice. Ona se sociohumanitarnim radom sa mnogo uspeha bavi već dugi niz godina i, sudeći po glasovima čitalaca „Vranjskih“, najlakše bi mogla da izađe na kraj sa problemom nedostatka novca za najugroženije grupe stanovništva.  Prema njenom mišljenju, pak, pare jesu veliki problem, ali ne i jedini, kada je ova oblast u pitanju.

Šta je po Vama najveći problem socijalne politike na lokalu?

 – U  Vranju ima veliki broj socijalno-ugroženog stanovnika različitih kategorija kojima je potrebna različita vrsta pomoći, pa bi stoga socijalnom politikom  trebalo da se bave nestranačka, sposobna i kvalitetna lica kako bi  bili objektivni, pravedni i kako bi dopreneli rešavanju socijalnih problema.

Šta ili ko je uzrok tog problema?

– Činjenica je da je nedostatak finansijska sredstva jedan od osnovnih problema ali takođe i pogrešan pristup rešavanja tih problema, nejasni kriterijumi da za dodelu pomoći, nedostatak podataka o socijalno-ugroženim porodicama i nestručnost.

 Koje grupe stanovništva su trenutno najugroženije i zbog čega?

– Najugroženije grupe stanovništva su bolesna deca socijalno-ugroženih kategorija, stara i napuštenica lica u brdsko-planinskim selima, osobe sa invaliditetom, romsko stanovništvo, ali i veliki broj nezaposlenih lica različitog starosnog doba (mladi ali i lica preko 50 godina starosti, samohrane majke i žrtve porodičnog nasilja).

Kako biste ocenili rad aktuelnog gradskog rukovodstva kad je socijalna politika u pitanju?

– Najkraće, bez komentara.

Šta biste Vi prvo uradili kada biste zaista postali ministarka zadužena za socijalna pitanja, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou?

– Mene lično takve pozicije ne interesuje, ali ću reći, po mom mišljenju,  šta bi trebalo lokalni ministar za socijalnu politiku prvo da uradi. Prvo bi trebalo da osnuje fond za lečenje bolesne dece socijalno ugroženih kategorija, zatim da obezbedi donatorska sredstva za osnivanje socijalnih preduzeća i za samozapošljavanje nezaposlenih lica ugroženih kategorija, odnosno da im pomogne da žive od svog rada, a ne od socijalne pomoći. Nije lako, u vremenu krize, obezbediti finansijska sredstva i pomoć, ali ne i nemoguće. Lokalni ministar za socijalna pitanja bi trebalo da bude nestranačaka, sposobna,stručna ličnost, častan čovek sa visokim moralnim vrednostima, neko ko se saoseća sa patnjama i problemima svojih sugrađana.

Poznati ste po humanitarnom radu. Kako uspevate da privučete donatore?

– Nakon više od 20 godina rada ljudi vas prepoznaju, veliki broj realizovanih humanitarnih akcija i socijalno-ekonomskih projekata su najbolje reference. Donatori prate šta ste sve realizovali i kakve ste uspehe postigli i naravno na koji način ste sve realizovali. Stalno sam aktivna i tokom svih kontakata koje imam sa domaćim i stranim donatorima pokušavam da za svoje korisnike i svoj grad obezbedim što veći broj donacija.