U Vranje laganje

, ,

Krećući dole – u ekipi BIRN CeSID, koja hoće vidi i počuje šta građani očekuju od izbora – na taj Jug, u to Vranje, na brzinu se upoznajem sa Šta dole ima. Prvo što saznajem je da i dole „demokratija“ cveta. Umesto jedne, stiglo se do dve „Borine nagrade“. Iz „naših“, ili pre Donjih, razloga manifestacija „Borina nedelja“ – za neupućene radi se o Bori Stankoviću – se razmnožila, i sada ih ima dve. Grad je, iz svojih razloga, doneo odluku da preuzima manifestaciju, ali se osnivač, Književna zajednica, i pesnik Cera Mihailović, tome suprotstavio, sud je dao za pravo Književnoj zajednici, Grad je to prečuo, preimenovao „Borinu nedelju“ u „Borinu kapiju“, i neki dan dodelio „Borinu nagradu“, uz novčani iznos, naravno. Istovremeno, ili neki dan iza toga, i „Borina nedelja“ je dodelila „Borinu nagradu“, bez tih para, ali zbog tradicije, a biće i pravno, referentniju i piscima značajniju.

Posle ’vaki uvod ostalo mi je samo da gledam i opisujem. Dakle, u Vranje stižemo u sumrak, na ulazu u grad veliki i Domaćinski bilbord gospodina Dragana Markovića Palme. Nije važno šta mi je prošlo kroz glavu, tek, demantovali su me drugari iz „Vranjskih“, koje su najbolje lokalno – regionalne novine na Balkanu, informišući me da su u Vranju na vlasti socijalisti, u kontinuitetu koji se nastavio i posle 2000. Stignemo u taj centar grada, takoreći pravo pred zgradu CK, u kome SPS, baš preko puta Biblioteke, u kojoj „Američki kutak“, u kome se imala održati tribina.

Uzmem vidim šta ima, svetla po te ulice takoreći čkilje, tako da se mogu vide samo oni koji se dobro poznaju, u centru ta tzv. Pešačka zona, velika i prazna zgrada koja nekad bila Robna kuća Beograd, na jednoj od zgrada znak „Simpa“, gore i poviše Vladičanski dvor onog Pahomija. Registrujem DS plakate „Sledimo viziju“ sa likom Djinđića, bilbord URS-a „Jednake šanse za sve“, to da tog dana DSS održ’o tribinu „Program razvoja Srbije 2012 – 2017“…

Gornjom ulicom prođe kombi koji preko neku „struju“ daje na znanje da se otkupljuje staro gvožđe, elektronski otpad, vidim da ispred CK neka živa aktivnost, uđem u zgradu Biblioteke, popnem se u taj „Američki kutak“, koji finansirala Američka ambasada. U Kutku svako na svom mestu, i građana baš koliko treba, sednem, stanem čuljim uši. Jedan, baš upućen, sve informisa da i pred ove izbore isti ljudi pričaju istu priču. Pa pojasni da od 2000. građani menjaju svoja uverenja, drugačije glasaju, ali da je bez obzira na to ishod uvek isti, Socijalistička partija je, sa razni koalicioni partneri, stalno na vlasti. Kad je već tako, a teško da će drugačije biti, ljudi se odlučuju po sopstvenoj koristi, ko će ih zaposliti, ko drugu milost učiniti, tako da tu nema nikakve ideologije, glasanja za program, sve je ogoljeno i prizemno.

U velikoj suprotnosti je zalaganje svih stranaka za departizaciju, i to da nema nepotizma i korupcije, sa očekivanjima građana. Partije su toliko pokvarile građane da oni od svog glasa očekuju Konkretne stvari, utisak je da velike priče o departizaciji države shvataju kao prazne izborne priče. Tako u Vranju ima primera da se građani sve više učlanjuju u male partije, da osnivaju njihove odbore – ja predsednik, a žena sekretar – očekujući da će tako prečicom do neke koristi, jer je u većim partijama već odavno sve zauzeto i podeljeno. Na tragu takve kombinatorike je i podatak iz istraživanja CeSID-a, koji kaže da građani imaju razumevanja za korupciju, osuđujući je samo u smislu toga što oni lično nisu u poziciji da dele pos’o i uzimaju neke milione.

Prisutni građani imali još lični’ viđenja i ti’ prognoza, jedan privatnik svojim očima video da ljudi neće rade, ’oće samo zabušavaju, drži da bi, kad bi bila izabrana, i Najbolja Vlada, kojoj ne bi im’o reč kažeš, bila promptno oterana, jerbo se ovde cene samo nerad i ošljarenje. Zato se čulo da bi najbolja opcija za sve bilo da se partije ukinu, i uvede diktatura, jer samo to Srbina može dovesti u red.

Još bilo da Dragan Tomić, dugogodišnji direktor „Simpa“, sa svoju Edit, još uvek red i zakon, toliko da malo malo jopet i ispočetka otvara neku fabriku bombona u svom rodnom selu. Bilo i da marksista-lenjinista, drug Stojiljković, čovek za koga vele da lično bušio gume na vozilima OSCE-a, upozorio da Albanci imaju mobilizacijske planove, da Grci grcaju, da je prostorija, u kojoj održana tribina, primer okupacije Onih koji su bombardovali zemlju.

Čulo se i da zbog sve, tu politiku, što su oni koji su u partijama građani Prvog reda, mladi Vranjanci sve više odlaze iz svog grada, da stranke od političara prave stručnjake za sve… I čulo se da se stranke neće promeniti same od sebe, da je šansa građana u daljem napredovanju ka Evropi, jer bi to na neki način i stranke trebalo da dovede u red. Za kraj, pre nego što sam se uverio da u Vranju ni mućkalica nije ono što bi trebalo da bude, svedok mi je snimatelj Bili koji se ne preziva Mojsilović, evo pripadajućeg kraja: na kraju mi je prišao jedan mladi Rom i u poverenju, ali da se čuje, rekao da stranke u Vranju nude 10 evra za glasove. Ko nudi, svi nude. Ko prihvata, svi prihvataju. I to po više puta.

DOBITNIK NEDELjE

Dejan Ilić
direktor JP Komrad, zato što su njegovi radnici u nedelju, prvi put za godinu dana, oprali gradske ulice

GUBITNIK NEDELjE

Radoslav Mojsilović
lider Nove Srbije na lokalu, jer je tek na 206. mestu na listi kandidata za poslanike te stranke