Drugovi, hipici, domaćini, vernici…

, , , , , , , , , ,

Male stranke ovde nose oko 10 od ukupno 74.000 glasača, a kako samostalno nemaju nikakvih šansi da pređu cenzus od pet posto, cilj im je da se pored većih „prošvercuju“ u lokalni parlament

Analitičari su saglasni da je prisustvo malih stranaka u parlamentu i izvršnoj vlasti loše za državu jer one u postizbornoj raspodeli uspevaju do dođu do moći koja ne odgovara njihovom skromnom uticaju u biračkom telu. Ipak, one su se i ove godine namnožile i na lokalnoj političkoj sceni. Tu su Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS) Olgice Batić, Zeleni Srbije koje predvodi Ivan. M. Karić, Pokret socijalista (PS) Aleksandra Vulina, Narodna partija (NP) Maje Gojković, Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima Ljajića, Jedinstvena Srbija (JS) sa Draganom Markovićem Palmom na čelu, Nova socijaldemokratija (NSD) Dušana Janjića, Dveri koje predvodi Boško Obradović, Demokratsa partija Makedonaca (DPM) Mileta Spirovskog, Narodna seljačka stranka (NSS) Marjana Rističevića, Romska partija (RP) Srđana Šajna.

Male stranke ovde nose oko 10 od ukupno 74.000 glasača, a kako samostalno nemaju nikakvih šansi da pređu cenzus od pet posto, cilj im je da se pored većih „prošvercuju“ u lokalni parlament. Svi dilovi još uvek nisu procureli u javnost, ali ono što je sigurno je da će DHSS i Zeleni ovde biti uz DS, PS, DPM, NSS i RP idu sa SNS, NP sa URS, dok se SDPS, JS, NSD i Dveri još uvek ne izjašnjavaju.

Pitanje je koliko ove stranke imaju članova, ko su ljudi koji ih predvode, da li su novi u političkom životu, odnosno da li su već bili stranački angažovani i zbog čega se nisu opredelili za članstvo u nekoj od većih stranaka.

PRVA LjUBAV

Lider DHSS Boban NOVKOVIĆ (1984) po obrazovanju je diplomirani ekonomista. Opredelio se za stranku demohrišćanskog opredeljenja blisku centru, čija je ideologija hrišćanska demokratija i konzervativizam, zato što je od malena, kako kaže „bio okružen ljudima koji su bili aktivni učesnici događaja koji su obeležili devedesete“. Kao petnaestogodišnjak bio je veoma srećan što je dao „svoj skromni doprinos petooktobarskim promenama“, ali je nakon ubistva Djinđića video da „promene ne idu onim tokom kako smo svi mi želeli“ pa nakon završenih studija odlučuje da i sam aktivno krene da se bavi politikom. Bio je član DS od 2006. do 2009. kada u Vranju počinje da deluje odbor DHSS čiji je jedan od osnivača. Danas DHSS ima oko 1.000 članova. Osnovni razlog zbog koga je odabrao ovu stranku je njen program koji se zasniva na idejama pokojnog Vladana Batića koga izuzetno ceni. Jedno vreme je radio u „Triglav osiguranju“, a danas je privatnik. Izrazito je protiv partijskog zapošljavanja.

Prvi čovek ovdašnjeg PS Žika NEDELjKOVIĆ (1957) jedan je od onih koji, sasvim u skladu sa svojim levičarskim opredeljenjem, insistira na tome da mu se obraćate sa – drug. To je simpatično, skoro isto kao i slogan ove stranke – Odaberi borbu. Završio je Fakultet političkih nauka, radi u Gradskoj upravi, zanima ga pčelarstvo. A da je njegova ideologija oduvek bila ista potvrđuje i to što je do 2008. bio član SPS. Kaže da je nada u bolje sutra osnovni razlog zbog koga je ušao u politiku. Protiv zapošljavanja po partijskoj liniji se borio i kao član Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave (2005-2008). PS trenutno ima oko 1.000 članova.

Zelene Srbije predstavlja Rade VASILEV (1973) koji je uspeo da, na iznenađenje mnogih, oko ekoloških ideja ovde okupi više od 2.000 članova, što ih trenutno čini najbrojnijom malom strankom i aktivistima Zelene mreže Pčinjskog regiona. Oni su autentična politička opcija koja svoje ciljeve temelji na „zelenim aktivnostima“. Vasilev je bio član G17, ali se nije pronašao među „ekspertima“. Po zanimanju je VKV mehaničar, ima privatni biznis i od političkog angažmana ne očekuje nikakvu ličnu korist.

NP u Vranju broji oko 750 članova, a predsednik je Igor NIKOLIĆ (1978), nekada član SRS. Iako mlad već je uspeo da pređe put od radikalskih, krajnje desničarskih ideja do evropejstva. Po obrazovanju je diplomirani pravnik, zaposlen u JP “Vodovod”, u slobodnom vremenu posvećuje se planinarenju u društvu „Železničar“ i sportu – disciplinski je sudija FS Pčinjskog okruga i delegat zonske fudbalske lige Istočne Srbije, svira bubnjeve. Motivi kojima se rukovodio kada je krenuo u politiku pozitivni su, ali i krajnje prozaični – želi da njegov grad prestane da stagnira i propada. I on je protiv partijskog zapošljavanja, što je uostalom i osnovni adut njegove stranke na predstojećim izborima.

Dušan MLADENOVIĆ (1977) je potpredsednik GO i šef izbornog štaba SDPS. Nikada ranije nije bio naklonjen ni jednoj političkoj opciji, a ono što ga je motivisalo da se prikloni levom centru je ubeđenje da se „sistem može promeniti samo iznutra i da ne možete samo stajati sa strane i škrgutati zubima“. Dušan je zaposlen kao profesor u Tehničkoj školi. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu, na smeru industrijska energetika kao prvi u generaciji, sudski je veštak za oblast elektrotehnike. Smatra da je „partijsko zapošljavanje krajnje nemoralno i za  svaku osudu jer se tako stvara sistem negativne selekcije“. Njegova stranka ovde broji oko 1.100 članova.

SRBIJA MEDjU ŠLjIVAMA 

Još jedan „mladi lav“ ovdašnje političke scene, ali sa desnice je i Nenad ANTIĆ (1977), prvi čovek lokalne JS sa nekih 1.600 članova. Po obrazovanju diplomirni pravnik, radi u „Kondivi“, a obožava košarku. U periodu 2002-2003. bio je u G17, međut im, ubrzo je shvatio da ta priča nije za njega pa se odlučio za opciju nacionalnog konzervatizma. U politiku je ušao jer nije više hteo da bude „pasivan posmatrač političkih događaja kao većina mladih ljudi u ovom gradu koji svoje nezadovoljstva iskazuju u kafanama, na utakmicama i na ulici“. Ono što ga je najviše privuklo JS je „to što se ne bavi velikim idejama i ideologijama“, što kaže Palma – domaćinski. Nenad naglašava da je njemu „prosto neverovatna dosadašnja praksa da prilikom za pošljavanja glavni kriterijum bude broj zalepljenih stranačkih plakata“.

Predsednik jedne od ovde najmlađih stranake levice NSD, sa oko 160 članova, je Goran STANČIĆ (1960). On je magistar rudarstva, do devedesetih je bio aktivno vojno lice, a već dvadesetak godina je u privatnim vodama, vlasnik firme RGP „Geo-Tehno Inžinjering“. Bio je član SKJ, a danas je član „Rotari kluba“. U politiku je ušao zato što želi sređen i siguran život „a pošto svega toga trenutno nema ne mogu da budem večito i samo nezadovoljan“. Njegove ideje vodilje su – pravo na rad i poštovanje struke.

Milan MIHAJLOVIĆ (1975) poverenik je političkog pokreta Dveri, koji je proistekao iz istoimene ultra desničarske organizacije, poznate po podršci haškim optuženicima, negiranju srebreničkog genocida, protivljenju približavanja Srbije EU i NATO, zalaganju da Ruska Federacija bude naš najvažniji strateški partner, kao i organizovanju porodičnih šetnji kao kontri paradama ponosa. Broj njihovih članova u Vranju je nepoznat jer nemaju članske karte, ni predsednika, ni UO, kod njih nema preglašavanja i sve odluke se donose konsenzusom. Mihajlović smatra da taj nov način rada može da funkcioniše sam „ako ljudi nisu okupljeni zbog ličnih interesa“, dodajući kroz šalu – Mi smo kao deca cveća. On tvrdi da nema ambicija da obavlja bilo kakve političke funkcije i da se uključio u politiku „kako bi partokratija bila srušena“. Naglašava da je pre ovoga zajedno sa nekoliko prijatelja, razočaranih članova SNS, učestvovao u formiranju GG „Vranjski narodni blok“, ali da je to napustio kada su Dveri objavile da se uključuju u političku trku. Po zanimanju je grafički dizajner, bio je zaposlen osam godina u „Jumku“, a sada radi u štampariji „Grifon“.

Posle niza unutrašnjih previranja na lokalu na izbore konačno izlazi i RP koja u Srbiji deluje već sedam godina. Lider za sada najmalobrojnije stranke sa 150 članova, od 2006. je Dejan BAJRAMOVIĆ (1973), komercijalni tehničar, radnik u „Simpu“, član Klastera za Rome Srbije i Lige za „Dekadu Roma“. Bajramović kaže da ga je ne politički angažman pri

moralo „svesno propadanje sunarodnika organizovanim delovanjem pojedinaca unutar vladajućih stranaka“. Cilj koji ima pred sobom je – glasovi Roma za Romsku stranku da „posle izbora ne kukaju kod spomenika Bakije Bakića da su opet prevareni i jeftino dali glas jeftino za brašno i šećer“. Bori se protiv partokratije i pita „šta da rade jadni građani koji nemaju partijske knjižice ili nisu zanimljivi političarima jer nemaju veliku familiju“.

Dobrinka LOZANOVSKA (1963) je bila dugogodišnja članica SNS, a od skora je u DPM. U Pčinjskom regionu ima oko 1.000 Makedonaca koji se, kako ističe, osećaju ravnopravno u našem društvu, ali žele da očuvaju i unaprede zakonom garantovana prava svih manjina. U politiku je ušla zato što želi da makedonska zajednica „stekne mogućnost da ih u lokalnom parlamentu politički neko zastupa“. Dobrinka je završila žurnalistiku, radila je u „Jumku“ kao prevodilac za engleski jezik.

NSS na lokalu predvodi magistar poljoprivrede Zoran STOJILjKOVIĆ (1966). Kao stranka krajnje desnice protiv su EU jer kako kaže „naš seljak nema pojma šta ga tek tamo čeka“. Stručnjak je za stočarstvo i zalaže se da se naš kraj razvija u tom smeru. Iako je oduvek bio u privatnom sektoru trenutno je bez stalnog zaposlenja i navija za devizu: „Da se selo pita“. Jedini je koji nije želeo da otkrije broj članova.