7. Obrazovanje

, , , , ,

Mnogi kažu da je uzrok većine problema srpskog društva u obrazovanju i da su u toj oblasti potrebne korenite i brze promene, ukoliko hoćemo da izgradimo stabilno i razvijeno demokratsko društvo. „Vranjske“ vam i ovoga puta nude pet kandidata koji prema procenama redakcije imaju potrebne kvalitete, ali i volju, da menjaju postojeće stanje. Naravno, i ovoga puta čitaoci će putem sms ili kuponima tokom narednih dana izabrati najboljeg.

Zoran Dimić
Rođen 1966. u Vranju, gde je završio Gimnaziju. Doktorirao je filozofiju i predaje na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ranije bio profesor na Učiteljskom fakultetu. Bavi se rano-modernom i nemačkom idealističkom filozofijom. Posebno interesovanje gaji prema problemima vaspitanja i obrazovanja. Objavljuje u stranim i domaćim časopisima. Usavršavao se na univerzitetima u Nemačkoj i Austriji. Prevodi stručnu literaturu sa nemačkog i engleskog jezika. Član je nekoliko međunarodnih naučnih organizacija.

Vesna MarinkoviĆ Stanković
Rođena je 1962. u Nišu, gde je završila srednju umetničku skolu, a diplomirala je 1987. na odseku za primenjeno slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUV-a. Radi kao voditelj Likovne radionice Narodnog univerziteta, gde se 158 polaznika uspešno pripremilo za upis na fakultete umetnosti i arhitekture. Izlagala je na preko šezdeset grupnih izložbi i na više bijenala od kojih su neka imala međunarodni karakter. Likovna radionica je 1997. dobila nagradu 7. septembar za izuzetne doprinose u razvoju kulture Vranja.

Sunčica Stojanović
Rođena u Vranju 1968. godine. Završila je srednje usmereno obrazovanje, a diplomirala na Učiteljskom fakultetu u Vranju. Trenutno se nalazi na postdiplomskim studijama. Radi u OŠ ,,Branko Radičević“ u Vranju. Od 2011. godine predsednik je Učiteljskog društva Pčinjskog okruga.

Ljiljana Petrušijević
Rođena je 1948. u Svrljigu. Završila je vranjsku gimnaziju, a potom i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Profesionalni je slikar, a č itav radni vek, do penzije, provela je kao profesor u nekoliko vranjskih škola.

Milica Nikolić
Rođena je 1983. u Vranju, gde je završila srednju školu, matematički smer. Diplomirala je na Hemijskom fakultetu u Beogradu, na smeru za istraživanje i razvoj. Trenutno radi kao profesor u osnovnoj školi u Bujanovcu.

DR GORDANA SRBINAC-NIKOLIĆ, NAŠ ŠESTI MINISTAR

Zdravstvo pod hitno odvojiti od politike

Prva dama koja je ušla u alternativnu, nestranačku Gradsku vladu koju biraju naši čitaoci je dr Gordana Srbinac-Nikolić. Do poslednjeg trenutka bitka glasovima između nje i mladog kolege dr Vladana Mitića bila je neizvesna, ali je na kraju ona pobedila.

Ne krijući radost zbog pobede, zahvalila se čitaocima „Vranjskih“ na poverenju koje su joj ukazali i poručila da će joj to biti značajan podstrek za još veće angažovanje u radu. Dodala je i da nije sigurna koliko bi bila dobra na toj funkciji jer veruje da i ministar mora da se školuje za to mesto, a ona se bavi jednim krajnje humanim zanimanjem.

– Dobar lekar se ne postaje preko noći, već se školuje dvadesetak godina, pa tako i ministar mora da upozna sistem, a ne da mu prvo radno mesto bude ministar – smatra Srbinac-Nikolićeva.

VRANjSKE: Šta biste prvo uradili u lokalnom zdravstvu kada biste zaista postali ministarka?

DR SRBINAC-NIKOLIĆ: Zdravstvo pod hitno treba odvojiti od politike i to je ono prvo sa čime bih pokušala da se uhvatim u koštac. To najjednostavnije znači – zdravstvo zdravstvenim radnicima, a politiku političarima. I ja smatram, poput mnogih mojih istaknutih i poznatijih kolega, da bi, ukoliko želimo kvalitetno zdravstvo, trebalo kopirati zapadni model jer ako već svi žele da se leče na Zapadu to znači da je tamo zdravstveni sistem najbolji. Dalje, zalagala bih se za znatno korektniji i humaniji odnos prema pacijentima što podrazumeva nekoliko stvari: skraćivanje vremena čekanja na običan pregled tako što bih zaposlila makar mali broj kadrova medicinskog profila koji su u ovom trenutku u nemogućnosti da iskažu svoje znanje i steknu iskustvo kroz svakodnevni rad. Pokušala bih da se proširi lista lekova koje pacijenti ne moraju da plaćaju. Radila bih na nabavljanju savremene aparature radi bolje dijagnostike koja bi bila smeštena u našem Zdravstvenom centru, pod našim krovom, da pacijenti ne odlaze u druge veće centre samo radi dijagnostike.

A šta je po vama „rak rana“ našeg zdravstva uopšte?

– Mislim da treba insistirati i na profesionalnoj odgovornosti za svakog lekara, suzbijanju korupcije, izmeni položaja zaštitnika prava pacijenata i reformi sistema zdravstvenog osiguranja. Koliko ja znam obavezno zdravstveno osiguranje postoji u svim zemljama i ja sam za to da ono kao takvo treba da nastavi da postoji. Možda bi i više trebalo da razmišljamo o principu solidarnosti, da pokušamo da nađemo neki princip kako bi i oni koji nemaju ništa, ni posao, mogli da se leče.

Imate li nekih konkretnih ideja u vezi sa onim što vas najviše preokupira, sa dečjom zaštitom?

– Da, naravno, iako smatram da sam jednu od ideja u vezi sa dečjom zaštitom već ostvarila, a to je da sam formirala odnosno aktivirala Savetovalište za mlade, koje postoji u okviru Školskog dispanzera Doma zdravlja. Savetovalište radi već sedam meseci i njegova vrata su otvorena za sve mlade od 12-19 godina, a za njih radi stručni tim sastavljen od lekara i njihovih saradnika iz različitih oblasti: psihologija, psihijatrija, ginekologija. Tu mladi ljudi mogu da se obrate za savet, sasvim slobodno i bez ustezanja, radi rešavanja svojih problema vezanih za psiho-fizičko zdravlje. Takođe, povećala bih broj predškolskih ustanova i omogućila da znatno većem broju dece bude omogućen boravak u njima, a školarcima uvela mnogo više časova fizičkog vaspitanja tj. naterala bi ih da se što više bave sportom, za šta su neophodni sportski tereni i zatvoreni bazen, koga grad Vranje još uvek nema. To je sve neophodno da bi deca pravilno rasla i razvijala se.

Zbog čega ljudi od struke i iskustva beže od javnog angažmana?

– Pre svega zbog nemogućnosti da realizuju svoje ideje ako nisu „dobri“ sa političarima. Mislim da lekari moraju više da se angažuju na usavršavanju u oblastima koje su odabrali, a da pravnicima prepuste pravo, ekonomistima ekonomiju…