Obični ljudi nisu razmaženi

Struktura pritužbi nije potvrdila uvreženo mišljenje o „posebno teškoj situaciji na jugu“. Mislim da je otvaranjem kancelarija ostvaren veliki preventivni efekat, tako da je sada administracija svesnija da su kontrola i nadzor tu pored nje

PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (25)

Kada se kod nas pomene jug Srbije, onda se uvek prvo pomisli na probleme. Međutim, kada ga malo bolje upoznate, onda shvatite da je to neopravdano – kaže za „Vranjske“ Saša Janković, zaštitnik građana Republike Srbije.

Vranjske: Da li je baš tako? Da li u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ima nečeg specifičnog?

Janković: – Ima. Tamo je rasprostranjeno očekivanje da probleme građana i lokalnih zajednica treba da rešava neko sa strane, iz administrativnih centara u Beogradu, pa čak neko iz ambasada nekih država, iz  međunarodnih organizacija. Dakle, ukorenilo se razmišljanje da su neki od ovih, ili svi zajedno, dužni da dođu i reši probleme u radu lokalnih zajednica.

PROFIL
Saša Janković je rođen 1970. godine u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1996. godine. Na Fakultetu političkih nauka 2005. godine, završio je specijalističke studije bezbednosti i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost.
Od 1994. bio je novinar u Agenciji Beta, a od 1997. saradnik, a potom sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport. Od 2003. bio je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu. Skupština Srbije izabrala ga je za zaštitnika građana 29. juna 2007. godine. Govori engleski jezik.

Ko bi trebalo da ih rešava?

 – Naravno, najodgovornija je državna organizacija. Jer, od velikih državnih sistema i načina rada u najvišim organima, mnogo toga zavisi u manjim mestima. Međutim, za najveći broj životnih problema koji muče građane rešenje bi trebalo tražiti tamo gde su i nastali.

METLU U RUKE

Imaju li lokalne sredine danas kapacitete za tako nešto?

– Na žalost, na jugu kao i u drugim delovima naše zemlje, mnogi ozbiljni i odgovorni ljudi sklonili su se u stranu, povukli se, razočarani brojnim neuspesima i neprijatnostima koje su u prošlosti doživeli kada su pokušavali da ukažu na nešto loše ili nezakonito. Znajući da takvih ljudi ima mnogo, mislim da pravi put ka našem unutrašnjem miru i dostojanstvu, koji je osnova svih ljudskih prava, vodi od komšija, sugrađana, sunarodnika. Problemi će biti u onoj meri rešeni koliko se građani ozbiljno pogledaju u oči.

Ali društvena klima nije na njihovoj strani?

– Tačno, ali prestanimo se deliti po svemu, osim po dobu i zlu. Hajdemo, simbolično i praktično govoreći, da uzmemo metlu u ruke, da pođemo od sebe i svog dvorišta. Tražimo da svako na svom nivou očisti i uredi svoj prostor. Ovim ni najmanje ne branim i ne poričem propuste centralnih vlasti na štetu prava građana, na koje gotovo svaki dan ukazujem. Da bi se pravila i zakoni primenjivali u našoj kući, radnji, ulici, opštini,  ne možemo da čekamo da i poslednji nesavesni državni funkcioner ili službenik bude sklonjen, korumpirani uhapšen, da svaka velika nepravda bude ispravljena i svako političko pitanje usaglašeno.

Kancelarije ombudsmana u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, prve su u Srbiji posle beogradske. Zašto?

– Dva su osnovna razloga. Prvi, da proverim da li je moj utisak o jednakim problemima zaista tačan, a drugi, da kroz rad jednog državnog organa pokažem da je država otvorena i prema jugu Srbije.

Mislite da je država otvorena?

– Vidite, veoma često se priča o posebno teškom položaju i kršenjima prava građana na jugu Srbije. Na ovaj način  sam želeo da olakšam svakodnevni život onima koji se osećaju obespravljeni. Oni su ta prava mogli da ostvare i bez lokalnih kancelarija, ali one im znače mnogo, znače im pruženu ruku, ruku pomoći. Ovo je institucija koja probleme građana ne gura pod tepih. Dakle, odluku o otvaranju kancelarija doneo sam kako bi građane iz tog dela Srbije podstakao da se usprotive kršenju njihovih prava i da bi im pružio podršku u toj borbi.

Da li su tri kancelarije na jugu otvorile oči građanima u nekim situacijama?

– Teško je da ja to kažem, ali lično mislim da jeste. Prvi razgovori sa građanima u kancelarijama bili su manje-više politizovani. Danas su oni isti kao i u drugim delovima zemlje.

ULOGA I FUNKCIJA
Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan državni organ, zadužen  da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava. Imunitet koji uživa Zaštitnik građana  omogućava mu nezavisnost i samostalnost u radu. Zaštitnik građana posebnu pažnju posvećuje zaštiti:
– prava pripadnika nacionalnih manjina,
– prava deteta,
– prava osoba sa invaliditetom ,
– prava lica lišenih slobode, i
– ravnopravnosti polova.
Zaštitnik građana kontroliše, proveravajući navode pritužbe ili postupajući po sopstvenoj inicijativi, da li organi državne uprave, republički javni pravobranilac, organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja prema građanima postupaju u skladu sa zakonima i drugim propisima.  Zaštitnik može da javno preporuči razrešenje funkcionera odgovornog za povredu prava građana/ki, a ovlašćen je i da podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština.

CEPAM UMESTO GRADjANA

Od koga treba zaštititi građane juga Srbije?

– Treba ih zaštititi od ljudi koji misle da, zbog tog što oni rade u državi, imaju pravio da rade šta hoće i kako hoće.

Koliki je broj pritužbi?

– Od druge polovine 2007. godine, kada sam izabran za republičkog zaštitnika građana do kraja 2011. ovoj instituciji se obratilo ukupno 34.531 građana, a podneto je 9.555 formalnih pritužbi. U istom periodu iz Pčinjskog okruga je stiglo 307 pritužbi. Dakle, u Srbiji jedna pritužba dolazi na 785, a u Pčinjskom okrugu na 717 građana. Inače, iz Bujanovca je stigla 81, a iz Preševa 52.

Na koga se građani najčešće žale?

– Pritužbe su se najčešće odnosile na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete i Ministarstva rada i socijalne politike, zatim na opštinske i gradske uprave, sudove i tužilaštva, na fond PIO, Direkciju za imovinu, Visoki savet sudstva, policiju i upravu zatvora.

Šta vam posebno bode oči?

– Ne znam koga ću da razočaram, ali moram da ponovim: gledajući pritužbe, zaključujem da jug Srbije ni po čemu nije specifičan. Ono što je specifično jeste odnos između albanske nacionalne manjine i njenih predstavnika u vlasti, koji je, recimo, dinamičan. U tim odnosima ne uradi se uvek ono što se mora uraditi. To se više ispoljava na nekakvom političkom nivou, pa se i država i lokalni političari više bave svojim, umesto problemima građana. Dakle, bilo bi dobro kada bi se taj odnos između centralnih državnih organa i političkih predstavnika albanske nacionalne manjine, više iscrpljivao u konkretnim životnim pitanjima od značaja za građane, a manje u političkim temama.

Da li broj predmeta vremenom raste?

– Od otvaranja kancelarija broj se povećao, ali ne u meri u kojoj sam očekivao. Osim toga, struktura pritužbi nije potvrdila uvreženo mišljenje o „posebno teškoj situaciji na jugu“. Mislim da je otvaranjem kancelarija ostvaren veliki preventivni efekat, tako da je sada administracija svesnija da su kontrola i nadzor tu pored nje. U  međuvremenu, porasla je i pažnja drugih državnih institucija prema ovom kraju Srbije, a posebno je značajan neuporedivo aktivniji rad Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije.

Javnosti je podržala vaš gest cepanja zdravstvene knjižice. Savetujete li građanima slične načine borbe za ostvarivanje svojih prava?

– To je bio gest skretanja pažnje na velike probleme u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu. Građani to ne treba da rade, jer sam tu ja da to uradim umesto njih. Taj simbolični potez, ma koliko neobičan, nije bio uzaludan. Merama koje pripremamo, ako budu prihvaćene, građanima će biti olakšan pristup zdravstvenoj zaštiti, a administracija i procedure biće prilagođene potrebama građana. Preostaje ogroman broj stvari koje u zdravstvu moraju da se urade kako bi građani Srbije, uvek i bez obzira u kom kraju i mestu žive, mogli da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu u najvećem obimu i kvalitetu koji ova država može da pruži. Važnije od svega je da u Ministarstvu zdravlja više ne preovlađuje uverenje da je zdravstvo sjajno, a da su građani razmaženi.