Oštećeni ne veruju državi

,

– Mi imamo dogovor da ne učestvujemo u prevari Vlade koja tvrdi da će biti nekih isplata obveznica, po nekom budućem zakonu – jasan je Mile Antić

Agencija za restituciju pozvala je nedavno one građane kojima je posle 9. marta 1945. godine oduzeta imovina, da u roku od dve godine podnesu zahteve na šalterima pošta kako bi im ona bila vraćena ili kako bi ih država obeštetila. Vranjanci, pak, kažu da državi više ne veruju.

USLOV ZA EU

Zanimljivo je da je u vreme Miloševića i Koštunice, samo seljacima i crkvi vraćana oduzeta imovina, dok sa ostalima to nije bio slučaj. Naime, stručni tim pokojnog premijera Djinđića je izračunao da bi za obeštećenje žrtava autoritarnih režima u Srbiji bilo potrebno oko 50 milijardi evra, što je u državi sa 15 milijardi evra bruto proizvoda neizvodljivo. Zato je i pragmatični Djinđić predložio da obeštećenje iznosi 10 odsto vrednosti imovine i da se isplati u novcu, akcijama ili nekretninama. Kako je i premijer Koštunica na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine od 2005. došao do sličnog podatka za odštetu, odlučio je da problem denacionalizacije i donošenje Zakona o restituciji odloži do daljnjeg. Time je politička elita ponovo dobila na vremenu.

Na pitanje „Vranjskih“ šta je novo u ovom pozivu Agencije u odnosu na onaj iz 2006. koji je uputila Direkciji za imovinu, koordinator Mreže za restituciju Srbije Milivoje ANTIĆ, pojašnjava.

– Ovaj poziv se razlikuje po tome što su sada određeni rokovi u kojima građani mogu da šalju zahteve za povraćaj imovine, za razliku od 2006. kada su slate samo prijave oduzete imovine. Takođe, Zakon je predvideo da zahtev podnose bivši vlasnik ili njegovi naslednici sa pratećom dokumentacijom, koja može biti u formi overene fotokopije ili original što nije bio slučaj pre šest godina – ističe Antić.

On podseća i da su u međuvremenu stupili na snagu Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju kao i Zakon o javnoj svojini, pa su zahtevi samim tim dobili i mnogo veći značaj.

– Ta imovina više ne može biti predmet otuđenja ili opterećenja, niti se može upisati kao svojina javnih preduzeća, lokalnih samouprava ili drugih korisnika dok se ne okonča postupak restitucije – precizira koordinator.

Država je najavila da će krajem 2014. godine emitovati obveznice (koje će biti isplaćivane u roku od 15 godina – p.a.) za novčano obeštećenje bivših vlasnika kojima bude pozitivno rešen zahtev za restituciju. Za tu namenu previdviđeno je 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra. Međutim, Antić tvrdi da Agencija to ne podržava.

– Mi imamo dogovor da ne učestvujemo u prevari Vlade koja tvrdi da će biti nekih isplata obveznica, po nekom budućem zakonu. Zato insistiramo da se Zakon hitno promeni, zajedno sa Zakonom o javnoj svojini i Zakonom o planiranju i izgradnji – jasan je on.

ŠTA TRAŽE VRANjANCI
U Agenciji za restituciju saznajemo da su, za period od juna 2005. do decembra 2011. godine,  Vranjanci podneli zahteve za povraćaj sledeće imovine:

U Srbiji već godinama postoje brojna udruženja koja zastupaju interese bivših vlasnika i svi oni zastupaju tezu da u najvećem broju slučajeva imovina može da se vrati u izvornom obliku. Jedno od tih udruženja je i „Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava“, koja postoji od 1995. godine. Predsednik filijale za Pčinjski okrug advokat Goran TASIĆ kaže da je osnovni cilj da se pomogne bivšim vlasnicima da prikupe dokumentaciju.

– Naš stav je da se problem nasilno oduzete imovine može rešiti mešovitim modelom, gde preovladava vraćanje imovine u naturi – kaže Tasić.

AVET KOMUNIZMA

Vranjanci su Agenciji uputili popriličan broj zahteva (vidi okvir) pa, ostaje da se vidi šta će od svega toga ispasti. Po najavama, ko bude imao spremnu dokumentaciju, a imovina mu se može vratiti u naturalnom obliku, mogao bi to očekivati u roku od šest meseci, ali i brže, u slučajevima kada je npr. zakupac svog nacionalizovanog lokala.

Ocu Petra STOŠIĆA kuća, koja se nalazila na mestu gde je sada Stara pošta, nacionalizovana je 1959. Prema dokumentaciji koju je prikupio, kompletno opremljena zgrada sa dva lokala, zajedno sa pomoćnim objektom i zemljištem, zahvatala je 266 kvadrata.

VRSTA NEPOKRETNOSTI             BROJ NEPOKR.
zemljište                                                       247
poljoprivredno zemljište                          204
građevinsko zemljište                                 169
poslovne prostorije                                                115
kuća                                                                 62
kuća sa dvorištem                                         33
drugi građevinski objekti                           23
poslovna zgrada                                             20
dvorište                                                        14
ostalo                                                             13
šumsko zemljište                                         12
grobno mesto                                                  12
stan                                                                 10
stambena zgrada                                             9
hotel                                                               9
magacin                                                          7
mlin                                                               5
fabrika                                                          4
deo kuće                                                          4
bioskop                                                          1
garaža                                                             1

– Tokom noći, pre nego što je otkucano rešenje, sve su srušili, nisu čak sačinili ni zapisnik o tome kolika je površina objekata i šta se nalazi u njima. Uradili su to naknadno. Ne znam ni šta je bilo sa građevinskim materijalom, jer su i to razneli – kaže Stošić.

Iako je rešenje o nacionalizaciji imovine porodice Stošić poništeno je 1962, oni nikada nisu obeštećeni.

– S obzirom na to da je opština na tom mestu izgradila lokale (Blok pošta-banka) tražim da nas obeštete tako što će imovinu da nam vrate srazmerno u naturi, ali nisam optimista, jer su ovi danas na vlasti isti kao i oni koji su nam otimali – kaže Stošić.

Obračunavanje komunista sa neistomišljenicima obeležilo je i život porodice Djorđević. Milorad DjORDjEVIĆ navodi da je sem imovine koja je oduzeta dedi njegove supruge u Vranjskoj Banji (kuća, zemlja, crepana), njegovoj babi po majčinoj liniji oduzeta radnja u Vranju, koja se nalazila na ćošku današnje Brankove ulice, a dedi po ocu radnja koja se nalazila na prostoru između nove Pošte i Robne kuće.

– Neko može da kaže – od zlog dužnika i koš pleve dosta. Ali, vlast hoće da mislimo tako i zato ja smatram da bi trebalo da vrate imovinu u izvornom obliku ili da ponude zamenu. Ako to ne može, neka plate, i to pošteno – kaže Djorđević.

Na naše pitanje – šta će biti sa zemljištem na kome su bili objekti koji više ne postoje, Antić iz Agencije odgovara:

– Ako je zemljište i danas neizgrađeno postoji neka mogućnost da se vrati u naturi, ali veoma teško i restriktivno, zato jer je kriminalnim Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. data mogućnost da korisnik postane vlasnik zemljišta. Ako je izgrađen objekat, gde su danas neka druga lica vlasnici, onda se može vratiti zemljište, a vlasnici objekta ostaju vlasnici objekta. Između vlasnika zemljišta i vlasnika objekta, uspostavio bi se zakupni odnos, a vremenom bi se kroz slobodnu volju oba vlasnika, uspostavilo jednistvo vlasništva nad zemljištem i objektom, jer bi pre ili kasnije neko nekoga otkupio.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)