Lokalna samouprava će morati debelo da razmisli

, ,

Vranjska lokalna samouprava je sa još petnaest u Srbiji postala deo pilot programa „finansiranje po učeniku“. Prema broju đaka određivaće se sredstva koje neka škola, a onda i nastavnik dobijaju svakog meseca, a novac će delom obezbeđivati lokalna samouprava, a delom budžet države.

Gledano pojednostavljeno, do temelja tog novog sistema važiće princip „ko naručuje, taj i plaća“. Kakav je to program, ko će obezbeđivati sredstva, koliko će trajati proces i da li će prelazak na novi način finansiranja značiti i novi višak prosvetnih radnika, pitali smo mr Dragana Ilića, člana Gradskog veća zaduženog za prosvetu.

– Program nije tako ružno radikalan kao što sam mislio da će biti. To finansiranje „po glavi učenika“ nije samo rigorozna eliminacija „viška“ nastavnika. On podrazumeva prestabiliranje lokalne samouprave i svih koji imaju veze sa školom. Prema broju đaka će se određivati sredstva koja su neophodna školi, kao i ono što nastavnici dobijaju. Vranje je među šesnaest odabranih gradova za učešće u ovom projektu, ali to ne znači da će ovaj eksperiment biti uveden najpre kod nas „in vivo“ sa svim nužnim posledicama. Zakonom je propisano da se do školske 2014/2015. godine pređe na finansiranje po učeniku, a mi smo onda u prednosti, jer ćemo pre drugih znati eventualnu formu finansiranja i učestvovati u njenom kreiranju, a takozvanih masovnih tehnoloških viškova ne bi trebalo da bude. Nema razloga bojati se posledica, ali mora se očekivati odgovornost od svih za sve.

Kako će se određivati sredstva koja će ubuduće škole dobijati?

– Iako je projekat tek u fazi razvoja, vrlo verovatno će finansiranje biti hibridno – nešto će obezbeđivati država, nešto lokalna samouprava. Sistem je samo tehnički „po glavi učenika“, a određuje i pratiće sve troškove. Materijalne, kao što je održavanje škole, kao i plate profesora. To ne znači da će se učenici prebrojavati i da će nekritički biti povećan njihov broj bilo gde kako bi se obezbedile plate aktuelnom nastavničkom osoblju. Lokalna samouprava će morati debelo da razmisli o tome šta joj treba, koje škole, koji profili, koje struke, pa da onda iz te pozicije projektuje neku količinu novca. Stvar će biti izmenjena u tome što se neće u finansiranju polaziti od plata nastavnika i obaveza škole, nego od broja učenika, odnosno struka koje će biti neophodne.

Šta će biti sa školama sa malim brojem učenika?

– Postaviće se problem malih škola u pasivnim i ruralnim sredinama, i o tome će se naročito razmišljati. Ako sve bude plaćeno po glavi, neće nužna posledica biti ukidanje rada nekih škola. Lokalna samouprava i država ne smeju dopustiti da manji broj učenika u školi u ruralnoj sredini bude dovoljan razlog za ljudsko devastiranje regije. Javlja se pitanje da li su nam potrebne jeftine škole ili su nam potrebni ljudi u tim krajevima iz kojih oni nestaju.

Da li će prelazak na novi način finansiranja značiti i novi višak prosvetnih radnika?

– Lokalna samouprava mora odlučiti koje škole i kakve struke su ovde potrebne, pa iz te pozicije odlučiti koliko će nastavnika biti zapošljeno. Ne bi trebalo da bude masovnih tehnoloških viškova, a na koji način će se taj problem rešiti, još uvek nije konkretno određeno.

DOBITNIK NEDELjE

Dragan Tomić

predsednik „Simpa“, kome je odobreno da ove godine plaća samo kamate za kredite, dok je glavnica prebačena za narednu godinu.

GUBITNIK NEDELjE

Slobodan Stamenković

predsednik lokalne Skupštine, zato što grad odbornicima duguje oko tri miliona dinara, odnosno po osam plata.