Cera on the road again

, ,

Borini „baštinici“, poneseni sujetom i fajdom, nastavljaju nesuvislu borbu za nešto što im je tuđe i nerazumljivo, a na račun kulturnog obraza Vranja i njegovih građana

Ima jedna stara vranjska anegdota, kada je izvesni Vranjanac, u delikatnom stanju, vraćajući se toplome domu iz meane, stao pred spomenik Bori Stankoviću u Gradskom parku, i izdeklamovao:

– Ee, Djuro, Djuro, da tebe nije bilo, ne bismo imali „Gorski vijenac“.

Tako i danas. Borini „baštinici“, poneseni sujetom i fajdom, nastavljaju nesuvislu borbu za nešto što im je tuđe i nerazumljivo, a na račun kulturnog obraza Vranja i njegovih građana.

Naime, i ove godine će se organizovati dve paralelne manifestacije, posvećene Bori Stankoviću – Grad Vranje će od 16. do 22. marta organizovati „Borinu kapiju“ i već je dodelio nagradu „Bora Stanković“, književniku Uglješi Šajtincu iz Zrenjanina, dok Književna zajednica „Borisav Stanković“ sa Miroslavom Cerom Mihailovićem kao barjaktarem, najavljuje „svoju“ organizaciju „Borine nedelje“, sa dodelom nagrade „Borisav Stanković“, od 23. do 29. marta. Samo fali još ona obnažena starleta u ringu, koja najavljuje drugu rundu. Istorija se, dakle, ponavlja, ali po pravilu kao farsa.

NIZ FALSIFIKATA

– Već dve godine – kaže Zoran Najdić, član Gradskog veća za kulturu – suočeni smo sa medijskom hajkom joju urednik KZ Miroslav Cera Mihailović vodi protiv članova Gradskog veća, gradonačelnika, a od skora su tom medijskom linču izloženi članovi organizacionog odbora, članovi žirija i umetničkog saveta, kao i učesnici prošlogodišnje manifestacije. Došli smo do odluke da se naziv manifestacije promeni i da Grad nastavi sa tradicijom održavanja s obzirom da smo suočeni sa nizom falsifikata i da je delovanjem Miroslava Cere Mihailovića bitno urušen ugled manifestacije koju Grad neguje punih 45 godina.

E sada, postoji problem – Viši sud u Vranju je svojom presudom zabranio Gradu Vranju da organizuje „Borinu nedelju“, u korist Književne zajednice, kojoj je Vranje ugovorom, sada već raskinutim, svojevremeno na nesreću ustupilo organizovanje manifestacije. Na to se poziva i Mihailović:

MIHAILOVIĆ: PODRAZUMEVAJUĆA LOGISTIKA
Miroslav Cera Mihailović, glavni i odgovorni uredni KZ „Borisav Stanković“, benevolentno je odgovorio na pitanja Novina vranjskih vezanih za manifestaciju koju će on organizovati:
– Književna zajednica „Borisav Stanković“ očekuje od lokalne samouprave da ovako značajnu manifestaciju, pored podrazumevajuće logistike i finansijski pomogne delom sredstava potrebnih za njeno održavanje, te je uputila Zahtev Gradskom veću i Sekretarijatu za finansije i privredu Gradske uprave da je obaveveste o prostoru koji može koristiti za nesmetano održavanje programa i pritom odobre iznos od 3.100.000 dinara. Odgovor do ovog trenutka još nije stigao. Sufinansiranje manifestacije očekuje se i od strane resornog ministarstva. Programom je obuhvaćeno 35 – 40 učesnika i saradnika. Radi se o značajnim imenima dobro poznatim našoj kulturnoj javnosti, a o detaljima programa biće reči na posebno upriličenoj konferenciji za medije.

– Finansijsko poslovanje – kaže Mihailović – ove institucije kulture (KZ nije institucija kulture, već udruženje građana – p. a.) uvek je bilo transparentno jer je predsednik UO „Borine nedelje“ 15 godina bio tradicionalno gradonačelnik Vranja (Miroljub Stojčić – p. a.).

– Što se tiče sudske zabrane – odgovara Najdić – to je na Apelacionom sudu u Nišu. Gradsko veće je jednoglasno donelo odluku da se program održi, nagrada dodeli, i takođe insistira na kontinuitetu održavanja manifestacije. Grad Vranje, kao pokretač manifestacije ima pun legitimitet da je nastavi, kao i u proteklih 45 godina. Promena naziva je jedini način da demokratski izabrana vlast kreira kulturnu politiku onakvu kakvu je kandidovala svojim programom i za koju je dobila podršku građana. Neka buduća vlast će kreirati svoje programe prema svojim vrednostima, ali neće biti nedodirljivih feuda u kulturi koji nisu spremni da se nose sa odgovornošću koju novo vreme donosi.

NOVOE VREMЯ

I Mihailović se u svom saopštenju nada nekom novom vremenu, i politici:

– Vest da je vranjanska vlast zastala pred „Borinom kapijom“ ustanoviši istoimenu manifestaciju, znači samo jedno: nije smela dalje, u Borinu avliju! Ona ne može da baštini tradiciju „Borine nedelje“, koju KZ organizuje duže od dve decenije, a još manje književne nagrade.

Zašto je GV, pod strahovitim pritiskom KZ (uz zdušnu podršku pravosuđa, a i nekih još moćnijih institucija), morala da promeni naziv manifestacije?

– Promena naziva – kaže Najdić – bi u perspektivi skinula KZ sa dnevnog reda i donela veliko olakšanje organizatoru programa, Gradu Vranju, koji bi imao pun legitimitet. “Borina kapija“ znači ulaz, otvorenost, spaja prostore, vreme, ljude, dimenzije i Boru Stankovića kao večitog, univerzalnog aktera koji objedinjava sve to.

Otkud sada jaka politička dimenzija ove, navodno, kulturološke priče? Mihailović  u saopštenju kaže:

– Reč je, sada je to bar očigledno, o svojevrsnom nacionalnom kulturocidu koji aktuelna vlast pokušava da sprovede. Nažalost, građani Srbije i Vranja skupo plaćaju ceh jedne nakaradne, autoritarne, propale, nadamo se i odlazeće politike.

Ee, Djuro, Djuro… ovaj, Boro, Boro… pardon, Cero, Cero…

Uglješa Šajtinac, dobitnik književne nagrade „Bora Stanković“
DOBAR POSMATRAČ SVOGA DOBA

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971), dramski pisac, pripovedač, romansijer diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija, 1999. godine. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Predstave po njegovim dramama, osim u srpskim, igrane su i u britanski i američkim pozorištima. Za dramu Hudersfild dobio je Sterijinu nagradu 2005, a za knjigu proze VOK ON! Dobio je nagradu „Biljana Jovanović“. Živi u Zrenjaninu. O nagradi “Bora Stanković” on za “Vranjske” kaže:
– Moram da priznam kako me je nagrada baš iznenadila. Sada me raduje i znači mi. Mogu da se pohvalim u društvu, nije to mala stvar. Najviše je to nagrada za knjigu, za ono što se u njoj nalazi, barem se nadam da je tako. Niko nikada ne može da obeća, prvo sebi, da piše zbog nagrada, ali ako se one dese, onda se može razmatrati i šta je to što neke knjige pre preporučuje za nagrade nego neke druge. U svakom slučaju, nagrade ne popravljaju pisanje, ali je nužno da postoje.
Što se poređenja sa prozom Bore Stankovića tiče, sasvim prirodno, teško da mogu da tumačim tu stvar jer nisam vičan takvoj vrsti analize. Znam ono čega se sećam.  Kao pisac, Bora Stanković je meni bio interesantan na planu prikazivanja psihološkog stanja svojih junaka, atmosfere. To je mogao samo ako je bio dobar posmatrač. On u njegovo, ja u svoje doba, svaki pisac u svom vremenu i sa željom da se obračuna sa pitanjima za njega važnim. Ko bi osporio njegovu “Nečistu krv“ kao prozu za sva vremena, po meni, ne bi mogao da se dalje smatra mojim dobrim drugarom.
Što se rasprave koja prati dodeljivanje “Borine“ nagrade tiče, licemerno bi bilo da se uopšte upuštam u nju. O tome niti znam mnogo, niti me zanima. Ako je to neka vaša vranjanska “omiljena tema“ ili čaršijski sukob, onda neka tu i ostane. Da vam iskreno kažem, svaki grad, svako mesto, svaka varošica, svaki zaseok ima tako nešto – jede ga i diže se buka, a teško da će neko sa strane to da rešava. Moje je da dođem u Vranje, da se udostojim nagrade “Bora Stanković“, da se družim sa dobrim ljudima i poželim svima da sve što mogu razreše dok mogu. Il tako, il po onoj staroj “sve mine, lane moje“. Za mene, čast da primim nagradu “Borisav Stanković“ nema da mine dok sam živ.