Strepi dve hiljade Vranjanaca

, ,

Posle dužeg niza godina u decembru i januaru pokrenuta četiri postupka za oduzimanje imovine, što se tumači kao uvod u velike probleme građana opterećenih kreditima

Četvoro Vranjanaca ostalo je u protekla tri meseca bez kuće, stana ili druge nepokretnosti koju su dali pod hipoteku da bi uzeli kredit kod banke. Tako zbog krize i sve manje ekonomske moći stanovništva i privrede ono što je do juče bilo samo ružna pomisao postaje naša stvarnost. Vranjanci su se, kao i cela Srbija, proteklu deceniju često zaduživali kod banaka. Neki radi pukog preživljavanja, drugi da bi adaptirali, opremili ili kupili stan, a lokalni preduzetnici i privrednici da bi investirali u izgradnju stambeno-poslovnih zgrada, kupovinu opreme, proširenje kapaciteta, pokretanje nekakvog biznisa.

Mnogi su za kupovinu stana ili sličan dugoročni kredit velike vrednosti morali da založe nešto jako vredno (kuću, stan, lokal, njivu, šumu, fabričku halu, stan u izgradnji) znajući da će to, ukoliko postanu „loši“ dužnici, na doboš. A da postanete loš dužnik i nije tako teško u ovom siromašnom društvu, sa potpuno nepredvidivim finansijskim tokovima i kursom dinara.

KAMEN OKO VRATA

Da opterećenost hipotekom može biti fatalna ako postanete nesolventni prema banci videlo se početkom februara ove godine u Kragujevcu. M.S. (58) uzeo je pištolj i na očigled sudskih izvršitelja pucao sebi u grudi kada su došli da ga prinudno isele. U Čačku je samohrani otac D.S. sa maloletnim sinom izbačen na ulicu nakon što je sud presudio da mu se 127.000 dinara duga za kupovinu avio-karte naplati prodajom stana.

U opasnosti od aktiviranja hipoteke trenutno se nalazi 1.959 građana Vranja. Toliko njih upisalo je hipoteku na neku svoju nepokretnost u katastarskom registru. Direktor filijale „Kredi agrikol“ banke Aleksandar ZLATKOVIĆ kaže da se zasad bankarima u lokalu više isplati da dužnici nekako ispoštuju dinamiku otplate kredita, nego da idu na rigoroznije mere.

– Bankama – kaže Zlatković – nije u interesu da aktiviraju hipoteke. To je i prirodno, jer banke ne postoje zbog toga da prodaju nekretnine, već da plasiraju sredstva i naplate ih uz određenu kamatu. Zato se preduzima sve da se sa klijentom problem reši na drugi način – pregovorima, reprogramom otplate, mogućnošću preuzimanja kredita od strane rođaka. Tek kad se sve te mogućnosti iscrpu, ide se na aktiviranje hipotke.

To, objašnjava Zlatković, povlači razne teškoće jer „Zakon o hipoteci krut, a procedura naplate traje godinama“.

– Na Zapadu banka naplati potraživanje za najduže mesec dana. Ovde stvar dodatno prolongira to što se ljudi u malim sredinama poput Vranja teže odlučuju na kupovinu nekretnina opterećenih hipotekom u postupku pred sudom jer obično poznaju vlasnike, što smanjuje zainteresovanost. Jednostavno, ljudi ne žele da se zameraju – kaže Zlatković.

PRAVILA PRODAJE
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, prva prodaja pred sudom mora da se odredi u roku od petnaest do trideset dana. Početna cena na prvoj licitacionoj prodaji je šezdeset odsto od utvrđene vrednosti nepokretnosti, dok je po ranijem zakonu bila jednaka utvrđenoj vrednosti. Ako se na prvoj licitaciji nekretnina ne proda, zakazuje se druga prodaja i tu početna cena pada na trideset odsto utvrđene vrednosti (po starom zakonu šezdeset odsto). Ukoliko i druga licitacija ne uspe i nepokretnost se ne proda ni po trećini cene, sud poziva poverioca da se izjasni da li predlaže da se njemu dosudi nepokretnost po toj vrednosti ili da zaključi neposrednu pogodbu. Zakon dopušta da se u toj situaciji može dogovoriti i cena ispod trideset odsto procenjene vrednosti, tako da da nečiji imetak može biti prodat gotovo zabadava. Takođe, poveriocu je ostavljeno i pravo da ne mora da čeka sud, već sam može pokrenuti postupak prodaje nepokretnosti ukoliko ima tzv. vansudsko založno pravo.

On dodaje da kod stambenih kredita banke obično ulaze u pregovore sa klijentom posle tri neplaćene rate. Mnogo veće probleme lokalne filijale banaka imaju sa tzv. „incidentnim kreditima“ kod pravnih nego kod fizičkih lica, zbog nelikvidnosti privrede.

– Ako govorimo o tzv. „incidentnim kreditima“ (kašnjenje od mesec dana pa naviše), njihov broj generalno raste na području Vranja. U kašnjenju od mesec dana i više je sedam do osam od stotinu građana-dužnika, dok nešto više kasne pravna lica – dvadeset incidentnih kredita na sto uzetih. Mi u našoj filijali imamo minimalan broj kredita gde je došlo do hipotekarne naplate od pravnih, dok kod fizičkih lica zasad nemamo većih problema – navodi Zlatković.

Načelnik Službe za katastar nepokretnosti u Vranju Zoran DODIĆ potvrđuje da su najčešći podnosioci zahteva za upis hipoteke pravna lica i dodaje da je predmet hipoteke najčešće stan.

– Među pravnim licima prednjače investitori, odnosno graditelji stambeno-poslovnih zgrada, ali su dužnici fizička lica jer se krediti najčešće uzimaju za kupovinu stana. Ukoliko dužnik ne vrati dospeli dug, hipotekarni poverilac (najčešće banka, p.a) podnosi nama tzv. zahtev za upis zabeležbe hipotekarne prodaje. Ukoliko je stranka podnela svu dokumentaciju, donosimo rešenje o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje u korist poverioca. U istom rešenju upisuje se ovlašćenje poverioca da po pravosnažnosti rešenja, ali ne pre isteka roka od trideset dana od dana donošenja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost. Istim rešenjem upisuje se i zabeležba zabrane prodaje nepokretnosti za dužnika – kaže Dodić.

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)