Spasimo bebe, glasajmo za babe i dede

Eko Taxi Vranje

DANČA DUVALjKA: Danča Duvaljka, ćumurdžija iz sela Tumba u Poljanici, blago je šokiran inicijativom i peticijom „Glasaj za bebe“, za koju je čuo na tranzistoru kad je bio da bere drva na obližnjoj Kukavici i imao direktan ukršten pogled s vukom. „Jasno sam čuo, jer sa svoje 82 godine odlično vidim, da je inicijativa pokrenuta da se ukine PDV na hranu, opremu i odeću za bebe, kao i da se ograniče marže u trgovinama“. Nemoj da vam je čudno što sve ponavljam bez greške, čak i u padeži, jer sam penziju svojevremeno stekao radeći na stovarištu u vranjskoj „Vemi“. Nego, sada se signal prekida, pa kad se spustim dole na 1000 metara, javiću se opet da ukažem šta treba kod nas da se proglasi.

PLAĆA SRBIJA: Da je inicijativa i peticija pokrenula leptiriće u stomaku mladih bračnih parova na jugu Srbije ukazao nam je naš sugrađanin, iz vranjskog naselja Gornja čaršija, Rajko zvani Vinetu. „Ja, brate, radim u Simpu, žena u Jumku, važimo za bogatu kuću u našu mahalu. Što se tiče beba, tu nemamo problema. Imamo ih s moju Esmeraldu pet komada. Jedno na drugo do uši. Ako treba će pravimo još, to nam ide od ruke kao mumuruz niz vodenični točak. Al, više ne možemo od sramotu, kako da ih obučemo, obujemo, kako da ih vodimo na sokak, a da se ne brukamo jer sa dve plate, ukupno oko 30 hiljade, stvarno smo među najbogatiji u mahali. Imamo razrađen sistem kako da su deca lepo obučena. Nose jedno od drugo, moraju da čuvaju kao oči u glavi, inače sve ih utepamo. E, sad, desi se, da nisu sva taman. Verovatno, s Esmeraldu, smo negde pogrešili u materijal, pa jedno malo, a drugo veliko, u vreme kad, na primer, imaju po tri godine. Tu smo se raspravljali i tukli međusobno, oboje smo izvukli debele modrice, bilo je nerešeno.



Nas raduje peticija, ali ne raduje sadržina. Ovo je, bre, Srbija, nije Indija! Kako da se ukine taj PDV, šta li je? Sve treba da se ukine, pa lepo da se otvore državne radnje za bebe i malo veću decu, pa odeš sa dete, isprobaš sve što mu treba i umesto da se uvatiš za džep prodavčica ti kaže. „Hvala lepo, plaća Srbija“! Za ostale mahale u Vranje nisam siguran zbog nacionalne pripadnosti, ali kod nas u Gornjoj čaršiji broj beba bi se povećao 300 posto!

BELKIM, TREĆE: Iz donje  vranjske čaršije, nije mogao, a da se ne požali Gaga zvani Vampir koji ima dve ćerkice, blizakinje Nikol i Žaklin.

„Gledao sam reprizu novogodišnjeg Marša za bebe u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Manifestaciju otvara lično predsednik Tadić, žena mi ga mnogo voli, drži govor i kaže kako su bebe najvažnija stvar u životu. „Želim vam da imamo što više beba i da svaka naredna godina bude godina beba“, viče Tadić, a oko njega deca sa roditeljima, pa lepa, sva firmirana, svaka čast! Žena mi se topi, čas na Tadića, čas na one crvene portikle, na balone sa pesnicama beba. Sakupljaju se pare od prodaju da se podigne natalitet u Srbiju. Žena mi radosna, jedino se naljuti kad vide kako ministar Dačić ide iza Tadića kao lazarica, pa komentariše: „Ova zaprška u svaku čorbu sigurno će da peva, onu Miljacku, na svaku novu krštenku ima da zaradi ubave pare“. Vidim dobro je raspoložena, pa da iskoristim priliku šapućem joj na uvo: „Gordana, Gordo, Goce dušo, ajde da pravimo treće, belkim će je muško. Da mi nastavi lozu, onu čuvenu ajdučku, iz Vogance ispod Kozjak planinu“. Tugo kad poče da viče: „Znaš li ti koliko su pampersi za ove naše bebice, 10.000 dinara, a mleko NAN 1 5.000, kašice 1.500, šamponi i ostalo 1.500“… Zapušim uši, ne mogu da slušam preznojim se skroz, ali, ona drž’ za uši. „Radiš li negde“? „Ne“!, odgovaram. „Radim li ja“? „Ne!“ „Ko nam čuva decu, hrani, oblači i sve ostalo“? „Tvoji i moji roditelji, od njihovu penziju“, molim da prekine. „Kad je tako, da odeš u grad i pokreneš peticiju „Glasaj za dede i babe, spasi bebe“.     

DjUVEČ MESO: Taman smo pomislili da Danča Duvaljka neće nikad da se više javi iz Tumbu, na 888 metara nadmorske visine, kad eto ti njega, uhvatio signal u najveći cer, na mesto gde se ukrštaju Studenska i Lalinska reka, oko šest kilometara jugozapadno od Vlajne, najvišeg vrha Kukavice. „Prođoh sve mahale: Kusi Rid, Slepe Doline, Prisađe, Golemu Livadu, Golemu Ornicu i Suševlje i u nijednu kuću ne vido nijedno bepče. Pronađoh deca u susedno selo, kad sam bio da naklepam sekiru kod drugara Stanoju Kovača, ima gi devet-deset u jednu kuću i odmah rekoh da vam javim da kažete na glavešine u Beograd da umesto Godinu bebe proglase Godinu bede. Ne igram se sa politiku, istinu govorim, jedva utekoh iz kuću, ona deca kad me vidoše, pa kad me pojuriše: „Tato, mamo, ovaj taman po propis, da ne gubimo vreme, da ga butnemo niz padinu, neka otidne u ledinu, pa dok je vruć da napravimo golem đuveč sa meso“.



  • Ostavi komentar