Ne treba mešati politiku

, , , ,

IZJAVA NEDELjE:

Perica Janković, član Gradskog veća, o protestu pijačara

– Čitavu priču pojedine stranke htele su da iskoriste u političke svrhe, ali je ljudima objašnjeno da politiku ne treba mešati u rešavanje ovakvih problema.

ZDRAVSTVO

Za dodatke na plate lekara 20 miliona evra

Odluka Vlade Republike Srbije iz 2001. godine, kojom se zdravstvenim radnicima zaposlenim u domovima zdravlja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa zbog uvećava lični dohodak za dodatnih 50 odsto, zbog specifičnosti političke situacije i dalje je na snazi. Grube procene govore da je na ime boniteta na zarade lekara ali i drugog osoblja iz budžeta u poslednjih deset godina isplaćeno više od 20 miliona evra. Poređenja radi, zvanični podaci govore da izgradnja centralnog hirurškog bloka Opšte bolnice u Vranju koji se finansira iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a čiji je garant Vlada Srbije, košta 7,5 miliona evra.

– Koliko ja znam iz Ministarstva zdravlja je u više navrata u poslednje četiri godine pokretana inicijativa da se ovakva odluka poništi, ali to Vlada nije prihvatala – rekao je dr Uroš Trajković, direktor regionalnog Medicinskog centra u Vranju i sam zatečen činjenicom koliko je sredstava isplaćeno u domovima zdravlja u tri opštine.

ČESI DONIRALI ULTRAZVUČNI APARAT
Zdravstveni centar u Vranju dobiće od češke ambasade novi ultrazvučni aparat za pregled kukova kod dece koji će moći da se koristi i u druge svrhe. Ugovor je u Češkoj ambasadi u Beogradu potpisao Uroš Trajković, direktor Zdravstvenog centra.
(RTV)

PRIJAVE ZA JAVNE RADOVE
Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Vranju podneto je 28 prijava javnih radova, za ukupno 857 lica sa teritorije Pčinjskog okruga.
U narednom periodu vršiće se obrada prijava, tako da će podnosioci biti blagovremeno obavešteni o projektima. Najveći broj prijava javnih radova, ukupno devet, ima opština Vladičin Han, sledi grad Vranje sa osam, Surdulica sa četiri, a zatim Bujanovac sa tri, Trgovište sa dve i Bosilegrad i Preševo sa po jednom prijavom.
(RTV)

RESTITUCIJA, JOŠ JEDNOM
Do 1. marta 2014. godine građani i pravna lica mogu u svim poštama Srbije da podnose zahteve za vraćanje imovine. Reč je o imovini koju je država oduzela građanima i pravnim licima posle 9. marta 1945. godine, kao i imovini čije je oduzimanje posledica holokausta.
Da bi se zahtevi podneli obavezno je zakazivanje termina posredstvom Kontakt centra Pošte. Zahtev za vraćanje imovine mogu da podnesu svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici.
Očekuje se 150.000 zahteva, a prva rešenja o obeštećenju počeće da se donose polovinom godine, ističu u Agenciji za restituciju. Ukoliko se oni koji podnose zahtev ne slažu da procenjenom vrednošću imaju pravo na žalbu.
(RTV)

OSNOVAN KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Republički geodetski zavod je osnovao katastar nepokretnosti za područje grada Vranja, sa 59.924 lista nepokretnosti i 344.793 katastarske parcele.
Katastar je evidentirao 55.354 objekata i 28.828 tereta – hipoteka, zabeležbi i hipoteka na parcelama, objektima i posebnim delovima objekata, saopštio je RGZ.
Onivanjem jedinstvene evidencije o nepokretnostima prestaju da važe katastar zemljišta i intabulaciona knjiga.
Vranje se sastoji od 105 naseljenih mesta, ima 107 katastarskih opština i prostire se na površini od 860 kilometarta kvadratnih, gde živi 83.000 stanovnika. U samom gradu, koji je centar Pčinjskog okruga, živi oko 54.500 stanovnika.

POZIV PREDUZETNICIMA
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru mere podrške malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i zadrugama za jačanje inovativnosti. Meru podrške sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj i mrežom akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Opšti cilj mere jeste podrška razvoju kulture investiranja malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i zadruga u inovativnost radi povećanja konkurentnosti.

NOVI POBRATIMI
Predsednik grčke opštine Trikala Hristos Lapas sa saradnicima organizovao je prijem za projektni tim iz Vranja koji predvodi gradonačelnik Miroljub Stojčić. Poseta je upriličena u okviru projekta „E-uprava.vranje.rs – Dostizanje standarda informatičkog društva“, finansiranog od strane Evropske unije.
Kako postoje velike sličnosti između Vranja i Trikale, a i zbog blizine, razgovaralo se o mogućnosti bratimljenja, koje neće biti samo na papiru, već će biti realizovano kroz konkretne aktivnosti, rečeno je na prijemu. Činu bratimljenja prethodiće potpisivanje sporazuma o saradnji, koje je planirano za drugu polovinu marta u Vranju.
Tim iz Vranja bio je u prilici da se upozna i sa realizacijom projekta Kalikratis, koji ima za cilj bolje i racionalnije funkcionisanje opštine Trikala i lokalne administracije.

U Domu zdravlja u Preševu sa okolnim seoskim ambulantama zaposleno je nešto više od 200 lekara i drugog medicinskog osoblja. U Bujanovcu radi manje od 250 lekara i drugog osoblja koji pokrivaju i 10 područnih ambulanti od kojih je najveća ona u Velikom Tranovcu, najvećem albanskom selu na jugu Srbije gde živi oko 5.000 stanovnika.

– Sa dodatkom, medicinski tehničar zarađuje i do 43.000 dinara, a lekar specijalista može da zaradi i preko 120.000 dinara – potvrdili su izvori “Danasa” u domovima zdravlja u Bujanovcu i Preševu. Istovremeno plate lekara u Opštoj bolnici u Vranju su između 50.000 i 70.000 dinara, u zavisnosti od grane specijalizacije i dežurstava, dok medicinske sestre i tehničari zarađuju od 25.000 do 30.000 dinara.

Bio je to povod da se ministru zdravlja obrati Dragoljub Filipović, jedan od dvojice srpskih odbornika iz Preševa.

– Neodrživo je da ministar Stanković ne kaže ni jednu jedinu reč o trošenju zdravstvenog novca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde godinama traje neproduktivno povlašćivanje zdravstvenih radnika, uvećanjem ličnog dohotka od 50 odsto, što nema nikakvu zakonsku, već po svemu političku osnovu. A sve to je za proteklih 10 i više godina, prema podacima do kojih sam došao, Republički fond za zdravstveno osiguranje koštalo na stotine miliona dinara – pojašnjava Filipović.

(Danas)

Finansiranje vantelesne oplodnje iz gradskog budžeta

Uskoro će se parama iz gradskog budžeta finansirati prvi pokušaj vantelesne oplodnje. U te svrhe formirane su Komisije u Zdravstvenom centru i pri Gradskom veću.

Statistički podaci pokazuju da svaki šesti bračni par u Srbiji ima problem sa sterilitetom. Imajući to u vidu gradska skupština u Vranju nedavno je prihvatila inicijativu da se parama lokalne samouprave finansira prvi pokušaj vantelesne oplodnje.

Gradsko veće će najverovatnije već na narednoj sednici doneti odluku o visini naknade za prvi pokušaj veštačke oplodnje.

Veštačka oplodnja u Srbiji radi se u devet zdravstvenih ustanova. U Vranju će nastojati da pripreme ne traju duže od 20 dana.

(RTV)

EKONOMIJA

Pijačari prete blokadom autoputa

Udruženje zanatlija u Vranju uputilo je Gradskom veću i Skupštini grada peticiju više od 700 uličnih prodavaca, kojom zahtevaju odlaganje preseljenja sa pijace kod Bujkovskog mosta u centru grada na pijacu Tekija.

Pijačari kažu da će, ukoliko se ne stvore normalni uslovi za rad na pijaci, organizovati proteste, u koje će uključiti i članove svojih porodica, pa će preko 3.000 ljudi blokirati prilaze Vranju i međunarodni autoput Beograd-Skoplje-Atina. Predstavnik pijačnih prodavaca Mile Mihajlović kaže da prebacivanje tezgi neće biti lak posao, tim pre ako u tržnom centru nema uslova za normalan rad.

– Oni su najavili da će nas iseliti do 31. marta na pijacu Tekija, koja nije sređena i nema prostora za robni deo. Nećemo dozvoliti da se i ovog puta lokalna vlast prema nama ponaša bahato. Nije to prvi put da smo na udaru gradskih službi i dosta nam je toga – kaže Mihajlović.

Jedan od prodavaca, Srboljub Maksutović, napominje da posle više decenija rada na Gornjoj pijaci neće biti lako preseliti ljude u donji deo grada.

– Mi smo ovde godinama i ne može sada neko da dođe i da kaže da se selimo u roku od mesec dana. Možda bi sve bilo u redu da je pijaca Tekija sređena i da postoje osnovni uslovi za rad, kakve imamo ovde. Idemo do kraja u borbi za sopstvena prava i spremni smo da blokiramo celo Vranje i autoput, jer svi mi od ovog posla izdržavamo porodice – ljutito kaže Maksutović.

U vranjskom Udruženju zanatlija napominju da su pijačni prodavci uglavnom bivši radnici propalih fabrika, kao što su „Koštana“, „Poljoprodukt“ i „Novogradnja“.

Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov obećava da će svi uslovi biti stvoreni do izmeštanja prodavaca na pijacu Tekija.

– Dobili smo peticiju i odlučili smo da rok za preseljenje bude pomeren. Za sada ne mogu da preciziram kada će prodavci biti iseljeni, jer najpre moramo da završimo projekat uređenja tržnog centra „Tekija“, koji će imati odvojenu robnu pijacu – ističe Andonov.

Inače, pijačni prodavci u Vranju uredno svakog meseca plaćaju tezgu u iznosu od 3.200 dinara, a sa ostalim dažbinama visina mesečnih obaveza prelazi 10.000 dinara.

(Pravda)

Simpo – najbolje iz Srbije

Kompaniji „Simpo“ potrošači već četiri puta ukazuju poverenje. Ove godine uručena im je nagrada „Najbolje iz Srbije“, za najbolji korporativni brend u kategoriji trajnih potrošnih dobara.

– Svaki naš proizvod je spoj dizajna, kvalitetnih materijala i udobnosti, i sve to stalno unapređujemo. Krajnji korisnik je polazište napora svih 5.000 zaposlenih u „Simpu“, i razlog za težnju da napravimo najbolji nameštaj, ali i sve drugo što čini dom. Potvrda je kontinuiran porast izvoza – sada u više od 30 zemalja. To stalno insistiranje na unapređenju samog proizvoda i usluge je razlog zašto je „Simpo“ brend poznat u Evropi. Ovo nije bilo lako postići, pogotovo nije bilo lako uspeti da se naš brendiran nameštaj prodaje u francuskim luksuznim lancima – kaže Edit Tomić, direktor za marketing i razvoj trgovine „Simpa“.

(Večernje novosti)