Miretov komšiluk bez dozvole

Eko Taxi Vranje

, Plan ide na javni uvid pa na skupštinsko usvajanje: Većija Kostić

Pravna država odmah je reagovala, ne zbog Stojčića već zbog nelegalne gradnje u neposrednom susedstvu kuće za koju se priča da je njegova, pa je gradska Građevinska inspekcija protiv „nesavesnih vlasnika objekata, koji su se i pored svih mera i upozorenja oglušili o zakon“, podnela više krivičnih prijava i naložila rušenje objekata



 

Čast je biti u gradonačelnikovom komšiluku, a ako se to ne može u gradu onda nije loše da vam Miroljub Stojčić bude prvi sused bude makar na Besnoj kobili, tom cvetu južnosrpskog turizma. Čak i po cenu krivičnih prijava i sudskih procesa. Ali, da se odmah razumemo: gradonačelnik, sudeći po papirima, nije vlasnik vikendice tik ispod Planinarskog doma, već je to neki njegov rođak, ali svi koji su poslednjih godina pohrlili na planinu imaju, tamo placeve ili su počeli da grade, ovu nekretninu nazivaju Miretovom.

PLAN REGULACIJE

Ali, pravna država odmah je reagovala, ne zbog Stojčića, već zbog nelegalne gradnje u neposrednom komšiluku kuće za koju se priča da je njegova, pa je gradska Građevinska inspekcija protiv „nesavesnih vlasnika objekata, koji su se i pored svih mera i upozorenja oglušili o zakon“, podnela više krivičnih prijava i naložila rušenje objekata.

U pitanju je šest tipskih montažnih vikendica, takozvanih brvnara, površine u bazi od 30 do 50 kvadratnih metara, prizemlje plus potkrovlje, po ceni od 150 evra za „ključ u ruke“ po kvadratu, čiji su vlasnici Vranjanci Janča Kostić, Aleksandar Tašković, Slađan Bogatinović, Branislav Stanković, Mita Rizov iz Vranjske Banje i Slađan Djorđević iz Davidovca.

A koji je njihov greh?

Plan ide na javni uvid pa na skupštinsko usvajanje: Većija KostićPrema rečima Većije Kostić iz Sekretarijata za urbanizam i imovinsko pravne poslove, gradnja na Besnoj kobili je zabranjena, a ova je služba poslednjih godina izdala samo dve dozvole za radove na planini – onu za asfaltiranje prilaznog puta i za sređivanje okoline Planinarskog doma:

– U toku je izrada nacrta Plana detaljne regulacije centralne zone skijališta Besna kobila. Koncept Plana prihvatila je Skupština 19. septembra prošle godine a odluka o sprovođenju doneta je skoro dva meseca kasnije, 19. septembra. Kada nacrt bude gotov, Plan ide na javni uvid pa na skupštinsko usvajanje – objašnjava Kostićeva, koja ne očekuje da sadašnji saziv usvoji plan.

Ukratko, ovaj plan, kako mu i ime kaže, treba da reguliše kako i pod kojim uslovima može da gradi u okolini Planinarskog doma na Besnoj kobili.

Međutim, izgleda da su pomenuti vlasnici svoje „brvanare“ montirali bez prethodno pribavljenih dozvola, a prema rečima Zorana MIHAJLOVIĆA, načelnika gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, neki od njih su naknadno ušli u proces legalizacije. Kostić kaže da je Inspekcija, shodno ovlašćenima na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, redovno kontrolisala područje oko Planinarskog doma, otvarala predmete i, konačno, povela upravni postupak po službenoj dužnosti:

– Pored više krivičnih prijava, u slučaju nelegalne gradnje na Besnoj kobili  Građevinska inspekcija donela je rešenje i zaključak o rušenju, a predmet prosledila svom Izvršnom odeljenju čiji je zadatak da sprovodi izvršenje rušenja nelegalno podignutih objekata – kaže Mihajlović.

BRANISLAV STANKOVIĆ
DVOSMISLENI ODGOVORI

Branislav Stanković, vlasnik jedne od šest brvnara kaže da je pre početka podizanja svog montažnog objekta uredno podneo zahteve za dozvolu, ali da je odgovor koji je dobio od nadležnih službi bio krajnje dvosmislen i nerazumljiv:
– Po zakonu sam podneo zahtev za dozvolu, ali u rešenju koje sam dobio nije izričito stajalo da ne smem da podignem brvnaru. Pa, sigurno ne bih ništa radio da su mi jasno rekli da ne može. To je bilo u jesen 2010, kada su mi napisali kako treba da se donese Plan regulacije, pa će kao posle toga da se izdaju dozvole, ni „da“ ni „ne“, i od tada je prošlo godinu i po a Plan još nije usvojen, a ne zna se ni kad će. Nekoliko meseci kasnije, inspekcija je tražila da stopiram radove, ali to nije bilo moguće jer sam montažnu brvnaru već naručio i platio dobavljaču iz Crne Gore. Jednostavno, nisam mogao da dozvolim da mi propadne novac u trenutku kad je brvnara već bila napravljena – kaže Stanković.
Pred vranjskim pravosuđem još uvek traje sudski spor protiv Stankovića, posle krivične prijave Građevinske inspekcije:
– U međuvremenu, pošto sam već počeo sa radovima, ugovorio i platio, na snagu je stupio novi Zakon o planiranju i izgradnji, inače veoma strog, tako da se sada nalazim u veoma neprijatnoj situaciji, i to ne svojom krivicom – kaže Stanković i dodaje da je podneo zahtev za legalizaciju.

POKAJANjE

Međutim, na pitanje šta će se dalje dešavati sa brvnarama podignutim bez dozvole, tačnije da li će i kada biti sprovedena odluka o rušenju, Mihajlović nije mogao da nam kaže. Ovaj sagovornik nije mogao da precizira kada je Inspekcija donela ove odluke:

– Pa, u poslednjih godinu dana. Te odluke su donošene sukcesivno, ne odjednom za sve objekte – kaže Mihajlović koji nije mogao da nam da ni brojeve parcela na kojima se nalaze brvnare.

Tako smo došli u paradoksalnu situaciju da Građevinska inspekcija, preko svog Odeljenja za izvršenje, ne sprovodi sopstvene odluke. Naravno, ne bi ovde valjalo da poštovani čitalac pomisli kako ovaj nedeljnik navija za rušenje, daleko od toga, ali je utisak da su se nadležne gradske službe pokajale, zbog svojih odluka, dominantan.

Međutim, ovde treba dodati još neke detalje zbog kojih se čini da su vlasnici brvnara upali u zamku često nerazumljivih i dvosmislenih zakonskih odredbi, što se najbolje vidi na slučaju Branislava Stankovića (vidi okvir), koji je brvnaru postavio godinu dana pre odluke o donošenju Plana detaljne regulacije.

Na ovoj planini danas imovinu imaju mnogi koji drže do sebe u Vranju, a među prvima je plac od 792 kvadratna metra, uredno prijavljen kao njegova imovina Agenciji za borbu protiv korupcije, pazario gradonačelnik Stojčić. On nas je na molbu da detaljnije objasni svoje veze sa Besnom kobilom, kao i čaršijske priče po kojima je živo uključen u promet placeva na planini, uputio na Službu katastra. Tamo, međutim, i pored dobre volje službenika, nisu mogli da nam pomognu bez brojeva parcela koje nas zanimaju. A te brojeve, rekosmo, nisu nam dali u Sekretarijatu za inspekcijske poslove, tako da će javnost ostati uskraćena za ove detalje iz života gradonačelnika.

Međutim, postavlja se pitanje da li je gradonačelnik znao da se u njegovom komšiluku gradi bez dozvole! Podsetićemo da je svaki građanin ove zemlje dužan da prijavi svako kršenje zakona. U suprotnom, onaj ko ne prijavi može postati saizvršilac! Mada, kad bolje razmislimo, možda je upravo on, kao savestan pripadnik društva, prijavio komšije. Doktrina ONO i DSZ nikada ne zastareva!

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar