5. Ekologija, turizam i ugostiteljstvo

, , , , ,

Na redu je peti resor u Gradskom veću – Ekologija, turizam i ugostiteljstvo, a redakcija „Vranjskih“ sa zadovoljstvom konstatuje da je odziv čitalaca iz broja u broj sve veći. Za kandidate iz prethodnog broja ukupno smo dobili preko 500 sms poruka, što znači da ima mnogo onih kojima je ipak stalo do toga da se nešto u ovom gradu promeni. I ovoga puta možete se opredeliti za jednog od pet kandidata koje vam nudimo. Glasajte putem sms-a ili donesite kupon u redakciju i izaberite najboljeg.

NINOSLAV TRAJKOVIĆ
Rođen je 1970, a završio je srednju Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a onda i Fakultet za uslužni biznis u Novom Sadu. Na mestu rukovodioca vranjske filijale „Ekos osiguranja“ bio je o 2000. do 2005, da bi direktor filijale „Takovo osiguranja“ postao od 2005. godine, gde se i danas nalazi. „Takovo auto centar“ je njegov privatni biznis od 2009.godine. Bavi se planinarenjem.

PERA KOSTIĆ
Rođen je 1959, a završio je srednju ekonomsku školu u Vranju, da bi 1984. diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Nakon završetka školovanja radi u  „Jumku“, gde je proveo šest godina u komercijali. Privatno preduzeće registrovao je 1990. kada nastavlja porodični biznis sa malom kafanom, koja je potom prerasla u jedan od najpoznatijih gradskih restorana.

SVETLANA ILIĆ
Rođena 1960. u Paraćinu. Završila je srednju ekonomsku školu u Vranju, a Višu turističku u Makedoniji 1984. godine. Prvo radno angažovanje bilo je na mestu komercijaliste u društvenom preduzeću „ Poljoprodukt“. Trenutno radi u privatnoj turističkoj agenciji „ Lasen Turs“ kao menadžer prodaje.

SRBOLjUB PEŠIĆ
Rođen je 1971. Završio je srednju elektrotehničku školu u Vranju. Preduzetnik je skoro 20 godina (fotokopirnica i pečatoreznica). Radio je skoro šest godina u nekoliko humanitarnih organizacija na poslovima logistike, administracije i distribucije. Sekretar je Kluba ekstremnih sportova EXTREME iz Vranja. Ator je filma „Tužna Morava“.

SRBOLjUB TOMIĆ
Rođen je 1959. Završio je Gimnaziju u Vranju, a do početka ratova na prostoru bivše SFRJ radio je kao trgovački putnik u Hrvatskoj. Ugostiteljstvom se bavi  od 1993. kao vlasnik restorana Papilon, gde rade i njegova deca.

ALEKSANDAR JANjIĆ, NAŠ ČETVRTI MINISTAR

Mnogi se plaše odgovornosti

Za gotovo 300 Vranjanaca Aleksandar Janjić bio bi najbolji kandidat za lokalnog ministra agroekonomije i poljoprivrede, mada je pobedi bio vrlo blizu i Goran Stanojević, koji je zaostao tek za nekoliko desetina glasova. Kako god, prvo pitanje za Janjića bilo je da li Vranje danas ima perspektivu i u čemu. Zahvalivši se na poverenju koje su mu poverili čitaoci i mogućnosti da iznese odgovore na pitanja koja  su značajna za našu lokalnu sredinu, on kaže:

-Naravno da Vranje ima perspektivu i ona je definitivno  u razvoju poljoprivrede. Ubeđen sam da je to najveća i realna razvojna šansa za grad. Tu leži najveći potencijal našeg kraja i rešenja za mnoge probleme koji muče našu lokalnu sredinu.  Tu mislim istovremeno na razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje i na otvaranje novih i razvoj postojećih  kapaciteta za preradu.

Šta je inače najveći problem ove lokalne sredine?

– To su nezaposlenost , odumiranje sela i loše stanje u poljoprivredi.  Mladi ljudi nakon završene škole jednostavno nemaju izbora, mnogi gube nadu. U isto vreme, mladi sa sela nisu motivisani da se bave poljoprivredom, pa napuštaju rodni kraj sa ubeđenjem da bolji život nije tu gde jesu. Tako mnoga naša sela ostaju bez stanovništva, a atari postaju ružne i beskorisne površine.  Bitno je da je sve veći broj ljudi svestan svega ovoga i čini mi se da ne mali broj mladih  razmišlja o obnavljanju proizvodnje na svojim gazdinstvima koja su nasledili, što treba iskoristiti i pomoći tim ljudima da ostvare svoje ciljeve čime bi dobrim primerom bili motivisani i drugi.

Šta je uzrok problema koje ste naveli?

– Mnogo je uzroka.  Naveo bih gašenje velikih sistema ili značajno smanjenje obima njihovog poslovanja. Takođe, politika  je dugo godina provocirala odlazak ljudi iz sela u grad. Nedostatak sredstava, stanje u državi kao i mnogi drugi faktori, doveli su do onoga sa čime se sada suočavamo. Utisak da lokalna vlast prepoznaje ove činjenice budi nadu da će period pred nama obeležiti efektnija borba i rešavanje nezaposlenosti, unapređenje poljoprivrede , oživljavanje života na selu.

Šta biste odmah promenili i kako?

– Obzirom da sam ubeđen da investiranje u razvoj poljoprivrede u našem kraju garantuje rešenje za mnoge probleme, moj stav je da je potrebno uvesti promene u delu  angažovanja kako sredstava tako i stručnih ljudi u realizaciji svih aktivnosti koje će dovesti do vidljivih rezultata. Naravno, smatram da je potrebno izdvojiti veća sredstva za poljoprivredu, kao i da je potrebno osnovati stručne timove , pre svega iz oblasti voćarstva, vinogradarstva i stočarstva koji bi bili zaduženi za realizaciju svih potrebnih zadataka.  Mislim da su do sada pravljeni veoma dobri projekti, ali nije došlo do realizacije iz razloga što su bili preambiciozni i u ovom trenutku teško ostvarivi. Posao treba započeti korak po korak, pozitivnim i konkretnim primerima isprovocirati  investitore da otvaraju pogone za preradu,  i motivisati i usmeriti razvoj savremene primarne poljoprivredne proizvodnje.

Zbog čega ljudi od struke i iskustva beže od javnog angažmana?

– Moj utisak je da je strah od odgovornosti možda najčešći razlog. Drugi izbegavaju javni angažman jer se boje da ih javnost ne poistoveti sa lošim primerima iz političkog života. Šta god da je razlog, mislim da svi oni koji vrede treba da uzmu učešće u radu lokalne samouprave  i da prihvate odgovornost u skladu sa svojim mogućnostima.

Da li biste vi prihvatili neki posao u lokalnoj vlasti i pod kojim uslovima?

– Da, jer smatram da imam potreban nivo životnog i profesionalnog iskustva, tako da sam spreman da prihvatim odgovornost  što je ujedno i moj uslov za donošenje takve odluke.

Ima dosta negativnih komentara o kandidatima koje predlažu Vranjske. Kako to komentarišete?

– Svako ima pravo da misli drugačije i da kritikuje i to treba uvažiti. Ono što je važno su činjenice i rezultati, a prazna priča ili kritika bazirana na subjektivnim ocenama nema nikakav značaj.