Ne kradite nam repove iz pihtija

HAZARI: Građani procincarskog sela Preosvetljenje u opštini zbirišta Vrana uputili su predstavku sa podnaslovom „Ne kradite nam repove iz pihtija“, Zavodu za zaštitu pihtija, krezli i belih bubrega u Konstantinovom raskršću, glavnom zbirištu jugoistočne Strovalije. U predstavci, između ostalog, piše: „Nas dvadesetak procincarskih novomučenika poznatijih kao Mumijatosi osnivači društva za posela „Hazari“, oštro protestujemo što se krade naš patent za pravljenje pihtija, pre svega, na teritoriji južne Strovalije,  i to od udruženja „Cuculeja“ iz Kobišnice, Gornjeg i Donjeg  Međurova, Gornjeg i Donjeg Brijanja i Koritnjaka. Celoj strovalijskoj javnosti je poznato da mi nismo ničiji sukcesori u pravljenju pihtija, već da smo ih sami, uz Božju pomoć, stvorili i na vreme patentirali, davnih 60-tih godina prošlog veka, uz pomoć Zenka mesara koji je lično donirao pečat iz radnje.

KOKOŠKE GOLOŠIKE: Naše pihtije sa božjom blagodaću dobijaju pravi svinjski šmek, sladunjav ukus repova i ušiju, podgrejanog belog luka i miris tvrdokuvanih jaja od kokoški gološiki. Kradljivci su uspeli prošle godine da se uvuku u naše redove i da u celini ukradu naš patent. Taj gnusni čin odradili su prilikom našeg iznošenja 20 plehanih tanjira sa pihtijama na tavan. Kada bi mačke zamjaukale i psi zarežali, u gluvo doba, otkrivali bismo ćeramide i crepove, stavljali tanjire u krug oko odžaka kako bi ih božja svetlost obasjala i udahnula im život koji se prilikom kušanja pihtija, uz vruću rakiju iz lonaca, pretvarao u snagu neslućenih plodonosnih erekcija na radost Erosa i Tanatosa.

TANATOS: Naši mlađi Mumijatosi o tome su napisali naučni esej za koji su dobili nagradu „Crven ban“ države Strovalije. Po naslovu eseja vidi se da smo ih patentirali kao „Tanatos pihtije“. U čemu je njihova naučna seksualna posebnost shvatićete iz sledećeg citata: „Seksualnost (pihtija iz sela  Preosvetljenja) jeste sve više vezana za tanatos, za mrtve ili short therm, temporary, fast, easu, to go simbole. Forma je (svinjske uši i repovi) preglasala život (holesrerol i trigleciridi) i postala porno. Sadržaj je izgubio svoj misterij i postao je nadražaj (posle drugog pojedenog tanjira sa pihtijama). Tako da od svega ostali su nadražaj i porno, umesto sadržaj i forma. Uporavo je tu suštinska razlika između naših i „pokradenih“ pihtija. Kada smo ih upozorili na razliku, odgovorili su nam, naručenim stavom politike koja je rasparala gastronomsko tkivo naše Strovalije. Citraćemo samo jedan pasus, koji su oni preuzeli iz Džokerovog filma „Mračni vitez“; pa Vi sudite o nama: „Njihov moral, njihov kodeks je – loša šala. Nestaje na prvi znak nevolje. Dobri su samo onoliko koliko im svet dozvoljava. Pokazaću ti, da, kada se bace karte, ovi takozvani civilizovani ljudi, poješće jedni drugi“.

UŠI I REPOVI: Naše pihtije od osnovnih sastojaka sadrže svinjske noge, uši i repove koje brijač prolazi samo jedared kako bi sitne dlačice, pronikle u toku noći i ujutro, podsećale na bodlje ježa što ih je činilo jedinstvenim, jer su znale da uzbudljivo golicaju. Od dodataka, stavljaju se žumanca od jaja kokoški gološiki da pihtije  budu što usilnije i dosta belog luka protiv uroka, po pola glavice na jedan plehani tanjir.

ŠIBANjE: Pihtije smo pravili tri puta i jeli ih od Bogojavljanja do Sveta Tri Jerarha, 12. februara. A, danas, recimo građani seoskog pustišta Kobišnice, pored zbirišta Leskočestesera, ništa ne poštuju, počinju da ih prave od sredine oktobra po kafanama, a od novembra po kućama. U sred Božićnjeg posta, na naše zgražavanje, tamane ih najviše, a posebno za međunarodnu, katoličku Novu godinu. Nije stvar u parama, u imati ili nemati. Kod nas se sve odvija u krugu porodice gde  najstariji član vodi računa o pravoslavnoj tradiciji, a posebno o klanjanju pred velike praznike. Nakon 40 dana posta, „šibanja tela i duše duhovnim vrednostima“, ujutru na Božić bismo probali malo mesa od vrabaca proprženih na užegloj svinjskoj masti. Tek kad ispoštujemo zavete predaka prepuštamo se „Tanatos pihtijama“.

PRŽENICA: Oni, zlo pihtijaste Strovalije, poštovani Zavode, ne znaju ni prženicu da naprave. Kolju koze, stavljaju teleće meso „vratninu“, praziluk i tucanu ljutu papriku, tipično za Kobišnicu, Donje Brijanje i ostale. Mi, kada koljemo svinje i topimo mast, onim čvarkama što ostanu dodamo mlevena svinjska creva, meso od svinjske skuvane glave i posebno od klanika, onog sočnog i krvavog, pa se sve to kuva dok se ne uprži. Zato je i zovemo prženica tepanica. 

TAVČE NA GRAVČE: Još jednom apelujemo na Zavod da hitno reaguje i zaštiti naš proizvod od pomenutih plagijatora. Ukoliko Zavod ne zaštiti naše „Tanatos pihtije“ obratićemo se za zaštitu javnim ličnostima Strovalije  poznatim po guštiranju naših proizvoda, okupljenih oko pronacionalnog udruženja „Gravče na tavče“ i mondijalističkog „Tavče na gravče“. Mi smo u oba udruženja. Ako bude potrebno obratićemo se i međunarodnoj instiuciji,  „Crn džiger“, stoji u predstavci i protestu.