Između boga i birača

, ,

Stojčić, Stanković i Stamenković priznaju da nisu neki vernici, Antić, Stanojević, Stefanović i Stojković tvrde da jesu, a ostali su nešto između

Lokalnih političari mahom smatraju sebe za vernike zato što su kršteni i što slave neku slavu. Praktikovanje pravoslavlja većini, međutim, nije jača strana: ne čitaju svete knjige, ne idu u crkvu, ne poste, ne ispovedaju se i ne pričešćuju.

HIPOKRIZIJA

Ipak, Crkva se ne žali, a i zašto bi kad joj se preko ministarstava i lokalnih samouprava donira novac građana, vraća imovina, plaćaju sveštenici koji službuju u inostranstvu, a  Veliki petak, Uskrs i Božić slave kao državni praznici. Veronauka je prisutna u školama i vojsci, u zemlji koja nema državnu religiju, a monasi sede u državnim agencijama. Političari su, s druge strane, prihvatili Crkvu kao jedan od stubova svoje moći, jer ona donosi glasove vernika. Priznaćete, hipokrizija koja prosto štipa za oči.

Kakve stavove po pitanju povezanosti vere i politike imaju ovdašnji političari?

Prvi čovek GO DSS Dejan STANOJEVIĆ za sebe kaže da je vernik: u crkvu ide „kad oseti potrebu“, povremeno posti, slavi Svetog Nikolu, zna molitvu. Njegova stranka ne uvažava sistem vrednosti koji važi u Uniji. Što se tiče vrha stranke, podsećamo da je Koštunica 2004. predlagao imunitet sveštenika pred zakonom i obavezu lokalne samouprave da raspiše referendum ukoliko to Crkva zatraži, na šta je javnost burno reagovala.

Sličan stav imaju i radikali, a odbornik SRS Predrag STOJKOVIĆ ističe da „Srbi treba da rađaju decu“ i poštuju sve pravoslavne običaje. Njegovi politički principi su „kao i kod svakog pravog Srbina“. U skladu sa tim je kršten, veruje u boga, slavi Mitrovdan a „sveća, slavski kolač i kandilo su obavezni“.

Iako se gradonačelnik Miroljub STOJČIĆ često može videti u društvu sveštenika, za njega se zna da nije vernik: nije kršten, ne slavi slavu, ali zna molitvu. Slično je i kod okružnog lidera socijalista Negovana STANKOVIĆA jer ni on ne slavi slavu, ne posti, ne ide u Crkvu, ne zna molitvu, ali je kršten. Više puta je izjavljivao da „ne razume poplavu vernika“, te da je u tom pogledu „mnogo foliranja od kada je pao komunizam“. Posebno ga nerviraju političari koji preteruju u tome i misle da su „veći vernici od vladike“.

Potpuno su suprotna verska uverenja predsednika GO SPS Zorana ANTIĆA, koji često ističe da je „lično i porodično privržen Crkvi“: kršten je, slavi slavu, veruje u boga, daje priloge, ali ne posti.

Što se tiče politike koju SPS zauzima prema Evropi, ona se kreće u rasponu od povremenih pretnji Rusijom, do toga da „Srbija sebe vidi u Uniji“.

Narodni poslanik iz redova NS Radoslav MOJSILOVIĆ tvrdi da „99 posto političara foliraju da su vernici“ i da „samo manipulišu biračima predstavljajući se kao bogomdani pravoslavci“. Sam „veru poštuje“ iako retko ide u crkvu: ne posti, ali slavi Svetog Nikolu i zna molitvu. Stav njegove stranke je da u EU „neće da nas primi ovakve kakvi smo“.

KOMPLEKSI KOMUNIZMA
Govoreći o tome koliki su danas „komleksi komunizma“ koji svaku kritiku crkve poistovećuju sa tim totalitarnim sistemom, sociolog religije Milan VUKOMANOVIĆ kaže:
– Zaboravlja se da opravdana kritika crkve i te kako može biti utemeljena na savremenim liberalno-demokratskim načelima i ideji pluralizma kao jedne od najvažnijih tekovina evropske prosvećenosti. Zašto bi se, na primer, kao put u budućnost prihvatao jedan arhaični, monistički kalup ili „zavetni obrazac“ tipa bog-kralj-domaćin, koji tako svesrdno promovišu SPC i njene omladinske organizacije? Te organizacije danas potpuno veštački, nelegitimno dele istoriju Srbije na „zavetnu“ i „vanzavetnu“, pri čemu ovu drugu, otvorenu ka modernizaciji, odbacuju kao jeretičku i neautentičnu – kaže on.

CRKVA TREBA DA SE PITA

Predsednik GO SDP Aleksandar STAJIĆ sebe ne smešta među vernike. On je kršten, ali ne posti, ne slavi, ne ide često u crkvu, ne zna molitvu. Njegov predsednik Ljajić nije za mešanje Crkve u politiku, što je 2009. kada je ona stopirala Zakon o zabrani diskriminacije, prokomentarisao rečima:

– Neka nam se kaže da ubuduće zakone šaljemo prvo crkvama, a onda neka idu u redovnu proceduru.

Sličan oprez demonstrirao je i okružni lider SNS Dragan NIKOLIĆ, kada je izjavljivao da je „Srbiji mesto u EU“ iako se „treba pridržavati crkvenih običaja“ jer je krsna slava „duboko utkana u naše korene“.

Vranjske demokrate po ovom pitanju „ne pevaju u istom horu“, iako je lider te stranke i predsednik Srbije Tadić marta 2005. izjavio da „crkva treba da se pita“, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.

Narodni poslanik Goran STEFANOVIĆ jedini je od svih političara jasno i glasno rekao da veruje u boga i „sve što ide uz to“.

Većnika za privredu i preduzetništvo Pericu JANKOVIĆA, pak, znamo kao nekoga koga nerviraju „takozvani vernici“ jer „ima mnogo onih koji nisu iskreni“. Nikada nije krio da ne posti i da ne zna molitvu, mada je kršten, ide u crkvu i slavi Svetog Nikolu.

Slična su verska osećanja i predsednika lokalne Skupštine Slobodana STAMENKOVIĆA, koji za sebe kaže da „nije ateista, ali ni preterani vernik“. Kršten je, slavi Svetu Petku, ne zna molitvu, ne posti, a jedini je otvoreno kazao i da je „nedopustivo korišćenje vere u političke svrhe“.

Za većnicu za ekologiju iz redova URS Nelu CVETKOVIĆ, zna se da povremeno posti, da ide u crkvu i da slavi Svetog Nikolu. Više puta javno je podržala pojedine ugrožene manjine, a što se tiče evropskih integracija njena stranka smatra da „nije savršena niti jedina, ali je najbolja moguća alternativa“.

Menadžer GO LDP Igor ZLATKOVIĆ ubeđen je da „odlasci u crkvu nisu merilo vere“, ali da iako se ne slaže sa svim stavovima Crkve: kršten je, ne zna molitvu, ne posti, ali slavi Svetog Nikolu. Stav stranke održava se u ideji „Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju“.

Slično razmišlja i predsednik OO JS Nenad ANTIĆ: on povremeno posti i ide u crkvu, slavi Mitrovdan, kršten je, zna molitvu, ali se ne slaže sa većinom stavova Crkve. U prvom redu smatra da „ona ne sme da nameće svoje poglede, vrednosti i moralna načela građanima“, ali naglašava da, što se tiče stava prema gej populaciji, u ovoj stranci razmišljaju isto kao Crkva.

MILAN MIHAJLOVIĆ, POVERENIK DVERI

Imamo podršku pojedinih sveštenika

Marta prošle godine „Dveri“ su registrovane kao politička stranka. Nekoliko meseci kasnije iz „Omladine Justinove“ nastaje vranjski odbor, čiji je poverenik Milana Mihajlović, bivši predsednik te organizacije.

„Dveri“ se finansiraju „od malih priloga velikih rodoljuba“ (njihov časopis, iz koga je 2003. godine nastalo samo udruženje finansira SPC) i, kako kažu, nisu „Djilasovi plaćenici, Amfilohijeva stranka, ruski ljudi ni Vojin podmladak“. Septembra 2011. pozvali su SRS, DSS i NS na „ujedinjenu borbu“, a u njihovom programu, između ostalog, stoji i da se zalažu da Ruska Federacija bude najvažniji strateški partner Srbije.

VRANjSKE: Kako gledate na to da se većina lokalnih političara izjašnjavaju kao vernici?

MIHAJLOVIĆ: Verovatno ima iskrenih, ali i pomodara. Veliki broj vernika i inače ne doživljava crkvene kanone kao nešto obavezujuće, već sami određuju šta će i u kojoj meri prihvatiti. Na taj način oni pitanje hrišćanskog morala svode na stvar ličnog izbora.

Da li su političari-vernici sposobni da odvoje te dve stvari, na šta ih obevezuje Ustav?

– Ne može političar kod kuće da bude vernik, a na poslu ateista zbog toga što je država sekularna. Ali, svaki ozbiljan političar mora da bude svestan da njegova verska ubeđenja ne dele svi građani i da se ponaša u skladu sa tim.

Koliko gube političari-ateisti u očima birača?

– Ne bih rekao da je to pitanje od presudnog značaja kod birača, ali s obzirom na to da se naši političari ne boje zakona, jer ga kontrolišu, moguće je da se građani nadaju da će se oni kao vernici makar plašiti boga.

Pojedinci iz Crkve javno govore za ljude koji su ateisti da nisu patriote, dok su za to vreme političari-vernici državu doveli na ivicu propasti. Kako to komentarišete?

– Ne vidim zbog čega ateista ne može da bude patriota i porodičan čovek. Ali, ako već generalizujemo to pitanje, ovde su pedeset godina, u komunizmu, na vlasti bili ateisti, a poslednjih dvadeset njihova deca se predstavljaju kao vernici.

„Dveri“ izlaze na izbore. Imate li podršku Eparhije vranjske?

– Da imamo podršku SPC sigurno to ne bismo krili. Kao i svaka druga politička opcija imamo podršku pojedinih sveštenika i episkopa.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)