3. Komunalna delatnost, infrastruktura i saobraćaj

, , , , ,

Na redu je treći resor Gradskog veća – komunalna delatnost, infrastruktura i saobraćaj. Čitaoci Vranjskih mogu ponovo da biraju između pet kandidata, čije biografije, po mišljenju redakcije, garantuju da imaju znanja i iskustva da se uhvate u koštac sa nagomilanim problemima. Glasajte kao i do sada – pošaljite sms sa imenom vašeg favorita ili donesite popunjeni kupon u redakciju.

MILORAD VELjKOVIĆ
Rođen je u Bujanovcu 1950. godine. Završio Gimnaziju, Arhitektonski fakultet u Skoplju. Radio je u Simpu, Novogradnji, Pamučnom kombinatu, a 1985. godine otvara ARHI, prvi privatni arhitektonski biro u bivšoj Jugoslaviji u kome i danas radi. Projektovao je Pržar, zgradu Okružnog suda, Vladičanski dvor… Osnivač je „Arhianala“.

STOJAN KRMPOT
Rođen je 17.oktobra 1962. godine u Bačkoj Palanci. Završio je vranjsku Gimnaziju, a potom i Građevinski fakultet u Nišu. Počeo je da radi u Preduzeću za puteve, gde je i danas, posle 22 godine.  Tri godine bio je na čelu Inženjerske komore za region Vranje. Danas, je i član Odbora za komunalnu izgradnju grada Vranja i sudski veštak.

OLIVERA VLADKOVIĆ
Rođena je u Kumanovu 1964. godine. Završila Gimnaziju, Građevinski fakultet u Nišu. Radila je u Vodovodu, Novogradnji, Velikoj Moravi, DIV, JTC Senta, Univerzijadi Beograd, Vodogranji. Bila je stručna saradnica za infrastrukturu i investicije načelnika Pčinjskog okruga Sada radi za firmu MACE, na mestu menadžera za infrastukturu i kao konsultant pri Ministarstvu za infrastrukturu.

IGOR DjURIĆ
Rođen 1972. u Vranju. Završio saobraćajni fakultet 1998. u Beogradu, smer pošta i telekomunikacije. Prvo radno angažovanje dobija u vranjskom PTT 2000. godine gde je obavljao radne zadatke na svim položajima. Trenutno vršu funkciju upravnika pošte, na kojoj se nalazi već osam godina.

 
NEBOJŠA DESPOTOVIĆ
Rođen je u Vranju 1972. godine. Završio Gimnaziju u Vranju, Arhitekstonski fakultet u Prištini. Jedno vreme radio u birou ARHI, a nakon toga sa prijateljima otvara privatni projektni biro “Biro GRAD” u kome i danas radi.

DARKO JANKOVIĆ, NAŠ DRUGI MINISTAR

Nije sve u asfaltiranju

Darko Janković, koordinator za mali biznis u vranjskoj Filijali „Intesa“ banke, dobio je najviše glasova naših čitalaca za resor privrede naše alternativne gradske vlade. Za njega su glasale 52 osobe, a Janković ne krije zadovoljstvo što je pobedio u društvu, kako kaže, ljudi dokazanih i ostvarenih u svojim profesijama.

– Zahvaljujem se čitaocima Vranjskih na poverenju a vašim novinama čestitam na neprekidnoj borbi u promociji pravih vrednosti. Mislim da je krajnje vreme da se svako od nas zamisli i da svoj doprinos za opšte dobro, a mene ovaj izbor obavezuje u daljem životu i radu – kaže Janković na početku razgovora.

Vranjske: Iz ovog uvoda čini se da postoje stvari koje zamerate gradskoj vlasti, a obzirom da ste izabrani za resor privrede, recite nam šta.

Janković: Previše vremena i energije troše na stranačke i lične sukobe, umesto da svu svoju moć usmere u rešavanje problema. Želim da kažem, međutim, da u Vranju nije sve tako crno kao što možda izgleda i kao što mnogi misle, i da i u strankama postoje ljudi voljni da rade. Ali, da bi se stanje popravilo vlast mora da, najpre, definiše prioritete i da se usmeri ka tim ciljevima. A kada govorimo o privredi, potrebne su promene koje bi bile vidljive, pre svega potencijalnim investitorima. Moram da kažem da je ekipa iz DS, koja je pre skoro četiri godine došla na vlast, donela neke pozitivne promene i nove ideje, ali mislim da nisu napravili prioritete pa su se donekle utopili u opštu atmosferu.

O kakvim promenama govorite, odnosno šta biste vi uradili da ste na vlasti, koji bi vam bili prvi potezi?

– Ono što lokalna uprava može odmah da uradi je ukidanje komunalnih taksi i drugih dažbina svima onima koji žele da počnu da se bave privatnim poslom. Na drugoj strani, firmama koje već rade, a većina ih je pogođena krizom, omogućio bih uspostavljanje saradnje sa poslovnim bankama, gde bi se grad obavezao na plaćanje troškova kredita a privrednik obavezao da zaposli određeni broj ljudi. Ne treba tu mnogo filozofije, potrebno je slediti pozitivne primere drugih gradova poput Leskovca, Inđije ili Zaječara. Vidite, četiri godine, koliko traje mandat, nikako nije kratak period, za to vreme može mnogo da se uradi, pod uslovom da se svi resursi, što sada nije slučaj, usmere ka tom cilju – zapošljavanju i razvoju privrede.

Da, ali vlast kaže da u budžetu retko ima viška novca da bi se odrekla nekih svojih primanja.

– Ne može politika da se zasniva isključivo na asfaltiranju ulica, postavljanju rasvete i uopšte na infrastrukturi, iako se tu najlakše dobijaju politički poeni. Neka asfaltiranje ostane za kraj, a novac za to planiran usmeri u privredu i otvaranje novih radnih mesta, pa da se onda od tog viška vrednosti radi infrastruktura. U suprotnom, ostaćemo i bez asfalta i bez privrede. Treba stvoriti pozitivnu atmosferu u gradu kako bi investitori u Vranju prepoznali mesto u koje žele da ulože svoj novac.

Ovde u Vranju to nije slučaj?

– Nije. Imamo negativnu političku situaciju u kojoj je sve važnije od privrede. Grad, jednostavno, mora da se izbori za dobar imidž. Treba da se promeni ono što ne funkcioniše dobro i samo treba slediti primere uspešnih. Ne treba ići daleko, dovoljan je primer Alfe, Nutrika, Plavog kamena i drugih malih i srednjih preduzeća, na kojima počiva ekonomija razvijenih zemalja. Ove kompanije uspevaju da rade i u vreme krize, pa ako mogu one što ne bi gradska vlast.

Da, ali u tim firmama imamo ljude izabrane po stručnosti a ne političkoj pripadnosti, kao što je slučaj u lokalnoj samoupravi i njenim javnim preduzećima.

– Vlast treba shvatiti kao firmu i na tim principima postavljadi rukovodeće strukture. Za direktore se ne smeju postavljati ljudi koji su u politici. Država će sve više i više smanjivati donacije gradovima pa će i javna preduzeća morati da rade na tržišnim principima i da žive od svog rada. U tom slučaju neće u javnom sektoru biti mesta za sve.

Često spominjete popravljanje imidža Vranja.

– Da, to je veoma važno jer razvoj grada zavisi od nas samih. Treba, kao što sam rekao slediti dobre primere, potencijalni investitori žele da vide pozitivnu atmosferu u gradu, da neko radi, da se trudi, da vidi firme koje rade i agilne predstavnike vlasti koji bi mogli da se ugledaju na neke svoje kolege po Srbiji. Vidite ovih dana neki od njih se pojavljuju na pet različitih mesta širom zemlje. Tako i lokalni političari treba da putuju, da sakupljaju iskustva, jure investitire, novac od evropskih i državnih projekata, umesto što sede ovde i strančare.

Spomenuli ste neke gradove kao pozitivne primere.

– U Inđiju nisu svi investitori došli odjednom. Došao je najpre jedan, koji je to mesto prepoznao kao dobro za ulaganje, mesto u kome je vlast otvorena za saradnju, gde se ne čeka beskonačno na administrativne poslove, mesto gde je kapital siguran. Posle toga su počeli da dolaze drugi investitori pa je Inđija danas grad prepoznatljiv po ulaganju.

Imamo i slučaj Leskovca, tamo je došla južnokorejska Jura, pa nemački Falke i još neke kompanije. Zašto su izabrali Leskovac a ne Vranje? Ili Niš, zašto je Beneton otišao u Niteks a ne u Jumko? Zato što su sve te kompanije prepoznale pozitivan imidž tih gradova.

Da li postoje još neki razlozi što su ti gradovi uspeli da privuku investitore?

– Postoje, naravno. Leskovac, na primer, sada ide napred zato što su njihove velike kompanije na vreme propale, nisu veštački održavane u životu pa su se ljudi na vreme okrenuli drugim prioritetima.

Šta biste vi prvo uradili da sutra dođete na vlast?

– Da se ne zavaravamo, državni aparat se sporo menja. Ipak, napravio bih kadrovsku reorganizaciju koja se bazira na stručnosti i ekonomskim principima i počeo da radim na promeni svesti kod političara i građana.

Da li kod građana prepoznajete nedostatak volje da se nešto menja, da se radi?

– Da, jer građani ne moraju nužno preko stranaka da rade na promenama.